Marihuana jedina poljoprivredna grana

Foto AP

Ako neko bude pisao savremenu istoriju Lazarata, zapisaće da je to albansko selo do prošle sedmice nekih petnaest godina, mimo ostatka kontinenta, živelo u anarhokapitalističkoj bajci. Kao što je u bajkama red, Lazarat je na početku priče bio bedan. Selo od oko pet hiljada žitelja na albansko-grčkoj granici, gde istorijski sreće nikad nije bilo, toliko nije zanimalo ni komunističku ni kapitalističku Tiranu da je i u 21. vek ušlo bez pijaće vode. Nije poznato ko se od stanovnika prvi setio da to što ga vlast ignoriše može biti i prednost, ali čudi da ga susedi nisu izlili u bronzi.

Bez poljoprivrede ne bismo mogli da preživimo. Bili smo najsiromašnije selo u Albaniji, uvek su nas držali u zapećku, najpre u komunizmu, ali tako je ostalo i posle komunizma, pričala je krajem prošle godine ekipi Dojče velea meštanka Zamira Dušku.
Nekadašnje najsiromašnije selo u Albaniji od poljoprivrede nije samo preživljavalo, već je godišnje imalo oko četiri i po milijarde evra izvoza, to jest izvozilo je otprilike trećinu albanskog bruto društvenog proizvoda. Seoski vozni park činili su mercedesi, audiji, lamborginiji i lend roveri, mnoge kuće pretvorile su se u luksuzne višespratnice, a nevolja je bila samo to što albanski budžet od toga nije video ni centa, jer je poljoprivredni proizvod koji je preporodio Lazarat bila marihuana. Istina, pomenute četiri i po milijarde konačna su, ulična cena 900 tona marihuane, koliko je Lazarat u godini proizvodio, ali u selu je sigurno godišnje ostajalo blizu 500 miliona evra, dovoljno da, dok je bajka trajala, vlast postane nepoželjna čak i kada bi poželela da svrati. Lazarat je postao zabranjena zona, pa i zona zabranjenog leta jer su meštani 2004. paljbom oterali italijanski policijski helikopter, koji je pokušavao da snimi rasade kanabisa. Iste godine je uništena policijska stanica u Lazaratu, a 2012. selo je odbilo i pokušaj policijskog prepada. Potražnje, pogotovo iz Grčke i Italije, nikada nije manjkalo, a ni transport nije bio osobit problem budući da su brojni žitelji Lazarata za komunističkog vakta radili u carinskoj službi.

Lazarat je, dakle, poslovao više-manje neometano, no svaka bajka ima kraj, a ovu je dokrajčila želja Albanije da joj na današnjem samitu Evropske unije ne bude i četvrti put odbijen status kandidata za članstvo u EU, redovno odbijan i zbog organizovanog kriminala. Zato je prošle nedelje osamsto policijskih specijalaca opkolilo Lazarat, i nakon pet dana probijanja kroz automatski, minobacački i protivtenkovski doček negostoljubivih meštana najveći im je problem, čini se, predstavljao protivavionski mitraljez koji su seljani imali u arsenalu uspelo da osvoji selo.
Imaju sve oružje i svu opremu koju imamo i mi, rekao je novinaru Asošijejted presa jedan specijalac.

Haos se nekim čudom završio svega četvoricom ranjenih, od kojih je samo jedan policajac, ali dobijena bitka je dobijena bitka, pa su se i albanski zvaničnici izjavama uživeli u generalske uloge. Premijer Edi Rama objavio je rat narko-mafiji i rekao da je uništena tabu kriminalna zona koja se proglasila samostalnom i bila žig srama za Albaniju, dok se ministar unutrašnjih poslova Sajmir Tahiri zakleo da će istrajati sve dok i poslednji kvadratni centimetar Lazarata ne bude pod kontrolom države. Zamenik šefa policije Sokolj Bižga setio se čak i fudbalske utakmice koju je ove godine policijski tim igrao protiv meštana Lazarata pokušavajući da povrati njihovo poverenje.
Mediji su nas ismevali zbog toga što smo taj meč izgubili. Poslednji meč smo dobili.

Teško da je prošlonedeljni meč bio poslednji na travi Lazarata, ali Tirana, kao što bi i svaka druga vlada na planeti, koristi priliku da impresionira i svoju i evropsku javnost velikim brojkama privedena je 21 osoba, zaplenjeno je 39 tona kanabisa i 98 automatskih pušaka, pretraženo je 413 kuća, uništeno 112.000 stabljika. Pohvale Evropske komisije, tela koje treba da odluči hoće li Albanci najzad dobiti kandidaturu, već su stigle. No, u ovoj je priči previše pelina da bi lovorike mogle da ga sakriju. Pre svega, šta god neko mislio o kanabisu, činjenica je da je Lazarat, poput biblijskog junaka po kome je dobio ime, oživeo zahvaljujući njemu. Sada se ponovo vraća u mrtve. Dašo Aljiko, načelnik Lazarata, odao je pred novinarom Rojtersa priznanje policiji na profesionalizmu, i krivicu za bombastičan doček priređen policajcima svalio na uljeze, kriminalce koji mu nisu sugrađani, ali je i pitao šta sad.

Kako će ljudi sada da zarade za život? Kažite vi meni. To se pita svako u Lazaratu.
Kanabis nije hranio samo žitelje Lazarata, već i njihove susede sa okolnih planina, koji su pomažući Lazaraćanima zarađivali i šestostruko više nego baveći se običnim poslovima. Jedna od takvih pomoćnih radnica u već pomenutom prilogu Dojče velea rekla je da bi bez posla u Lazaratu umrla od gladi. Što se tiče onih kojima ne preti smrt od gladi, podrazumeva se da su iskoristili priliku za razmenu političke vatre. Vladajući socijalisti optužili su bivši režim demokrata, koji je vodio zemlju od 2005. do 2013, da je šurovao sa republikom Lazarat.
Prošlo je vreme veza kriminalnog sveta Lazarata sa parlamentom i politikom, rekao je ministar unutrašnjih poslova Tahiri.
Demokrate nisu, naravno, ostale dužne plotun.

Ovo nije borba protiv droge, već borba za osvajanje novih tržišta, uzvratio je predsednik demokrata LJuljzim Baša.
Najsmešnije u ionako bizarnoj priči o Lazaratu jeste to što su svi hici i projektili, i smrtonosni i politički, ispaljeni zbog biljke čiju upotrebu države Evropske unije dekriminalizuju jedna za drugom. Blumbergov komentator Leonid Beršidski podsetio je na to da je nedavna legalizacija marihuane Koloradu za samo tri meseca u kasu sručila više od sedam miliona dolara i da nije izazvala ama baš nikakav kriminalni problem. Zato se u osvrtu na Bitku za Lazarat pitao ne bi li Albaniji bilo bolje da je onu trećinu BDP-a legalizovala, a ne spalila.