Najava najave

Zamislite da ste najveći narko-diler u Srbiji. Nalazite se u svojoj velikoj kući, zavaljeni na kauču pijete omiljeno piće i želite da se malo relaksirate uz neku utakmicu sa Svetskog prvenstva. I šta vidite? Umesto kapitena fudbalskih reprezentacija koji se rukuju pre utakmice, ugledate kapitena nacije Aleksandra Vučića.

Kao da činjenica da ste pustili pogrešan kanal i da umesto najvažnije sporedne stvari na svetu vidite najvažniju stvar u ovoj zemlji nije dovoljna, već još čujete kako dotični izgovara vaše ime. I to u nimalo lepom kontekstu. E, to se prethodne nedelje upravo desilo Dragoslavu Kosmajcu.
Premijer Srbije svakako nije uzeo u obzir da je Kosmajac u zrelim godinama i da ne treba da mu tek tako, bez ikakve najave, stvara tolike šokove. To što ga je pohvalio kao veoma inteligentnog čoveka kojim su svi fascinirani, slaba je uteha, jer je fokus premijerove priče bio na pretnjama i najavama hapšenja, dok je navođenje ovih vrlina samo poslužilo kao odavanje poštovanja svom protivniku. Kao kad recimo Vujošević kaže nešto lepo o Čoviću. Hm... okej, loš primer.

Vučić je spominjanjem Kosmajca svakako igrao na kartu obrnute psihologije. Prva reakcija svakog kriminalca u ovoj situaciji bila bi da pobegne iz zemlje, ali ne i najinteligentnijeg među njima. Nema teorije da Kosmajac uradi ono što bi uradio prestupničić sa prosečnim IQ-om, bilo bi to suviše prosto, pomislio je premijer. Kosmajac se takođe opredelio za obrnutu psihologiju, ali obrnutu psihologiju Vučićeve obrnute psihologije. Usledio je poslednji potez koji su od njega očekivali premijer i organi gonjenja pobegao je iz zemlje.

Ipak, treba biti objektivan pa reći da nije premijer jedini koji se potrudio da zagorča život ovom čoveku. Ubrzo nakon Vučićeve izjave, ministar rada Aleksandar Vulin je, u slučaju da Kosmajac nije najbolje razumeo premijerovu rečenicu tražio sam udare na Kosmajca, pojasnio sve rekavši da Kosmajac treba da se zabrine. Da li je iko toliko hrabar da odbaci mogućnost da je Kosmajac, tek nakon što je čuo Vulina odlučio da pređe neki od graničnih prelaza? Vučić u odelu možda i ne uliva toliki strah u kosti, ali postoji li čovek kojem ne bi kolena zaklecala pred prizorom Vulina u crnoj uniformi?

Ali da se vratimo na Kosmajčev odlazak iz zemlje. Vučićevo iznenadno bavljenje njime, pored toliko gorućih tema u zemlji, nije mu ostavilo puno vremena ni da se pošteno spakuje. Probajte da zamislite da imate nekoliko sati da pobegnete iz Srbije i da treba na brzinu da se spakujete, a nije vam sve oprano, o peglanju i da ne govorimo, žena vam negde zaturila omiljene pantalone, ma užas!

Zato bi premijer, ipak, mogao da uvede nešto što bi se zvalo najava najave. Da lepo ubuduće osumnjičeni dobije nagoveštaj da će biti reči o njemu, pa tek onda nakon par dana da usledi konferencija za štampu i prava najava. Sve ostalo je zbrda-zdola, a što je brzo to je i kuso. Da citiramo doskočicu ministra policije, ovo poslednje je bio citat.