Redovno vanredno stanje

Foto Miloš Perić

Ako Aleksandar Vučić napadne Ivicu Dačića zbog izjave Branka Ružića, pa onda Dačić Vučiću uputi izraze podrške, istovremeno kritikujući njegovu nezvaničnu portparolku Zoranu Mihajlović, da li to znači da je Ružić opozicija Dačiću ili opozicija Vučiću? Ili bi se moglo pokazati da Ružić trenutno, zapravo, pomaže Dačiću u davanju odgovora na Vučićeve stalne pretnje i omalovažavanja?

Deluje previše komplikovano, zaista. A možda bi se moglo ispostaviti da prošlonedeljno snažno varničenje nije ništa novo, već očekivani nastavak onoga što traje više od dve godine, ali od silne halabuke često nismo u stanju da prepoznamo o čemu je reč?
Šta smo, dakle, imali ovoga puta: Branko Ružić, nezvanični lider unutarpartijskog pokreta otpora Dačiću, odranije poznat po izazivanju Vučićevog besa (odbrana Dragana Đurića, uhapšenog zbog privatizacije Veterinarskog zavoda) izrekao je, u Utisku nedelje, nekoliko kritičkih opaski u odnosu na vlast. Reakcija na njegove tvrdnje da su i političari iz vladajuće koalicije sedeli na slavi kod Miškovića, da ne bi mogao da zaključi da postoji zavera tajkuna, ambasadora, medija i opozicije protiv Vučića i da su, dva-tri dana pre smena, načelnici policije dobili povišicu od direktora Veljovića, nisu, međutim, stigle odmah, već nakon dva dana. I to na Dačićevu adresu. Jasno sam poručio Ivici Dačiću da takvo ponašanje njegovih funkcionera neću da tolerišem i da kao vladajuća koalicija ne možemo tako da funkcionišemo, rekao je Vučić, potvrđujući da je na sednici Vlade lideru SPS-a rekao da ne može da sedi na dve stolice. Onda je Dačić objasnio da su odnosi SPS-a i SNS-a korektni i da potpuno razume Vučićevu reakciju, jer je i sam tako reagovao kad je bio premijer a kritike su dolazile iz redova vladajuće koalicije. Ali nije bio tako pun razumevanja prema tvrdnji Zorane Mihajlović da je MUP trpeo u smislu nesprovođenja reformi u vreme kad je on bio ministar policije. Gospođa Mihajlović očigledno nije informisana o dešavanjima u MUP-u i neka pita svog predsednika stranke, odbrusio je Dačić.

Konfuziju je pojačao paralelni tok priče, posebno forsiran u tabloidima. Nakon što je Ružić za nastup dobio pohvale stranačkih kolega Milutina Mrkonjića i Dejana Radenkovića, krenule su priče o ozbiljnom produbljivanju odranije poznatih linija podele među socijalistima, o kojima je NIN nedavno pisao. I naravno, o Ružićevoj želji da postane stranački kalif umesto kalifa. Tihujem tako je, međutim, Ružić odgovorio na pokušaj Danasa da dobije nastavak priče, nakon čega se više nije javljao medijima, ostavljajući mogućnost za dvostruka tumačenja da zaista sprema neku vrstu puča u SPS-u, ili da želi da pomogne smirivanju strasti. Obavešteni izvor NIN-a tvrdi da je, u ovom trenutku, tačnije drugo tumačenje i da u samom SPS-u nema ničeg naročito novog. Kaže da drama u javnosti dolazi spolja, od SNS-a, i iznutra, od strane nekih koji žele da talasaju u stranci i da se iza svega krije namera naprednjaka da pocepaju SPS i dovedu je na nivo DS-a. Sagovornik NIN-a, međutim, ne veruje u takav ishod i tvrdi da su Ružić i stara čekalica Dačić sada u sasvim dobrim odnosima. Čak se u SPS-u može čuti uverenje da na jesenjem kongresu stranke, kada se očekuje epilog, niko neće ni smeti da se pojavi kao Dačićev protivkandidat. Naročito ako ostane na vlasti iako u SPS-u ima onih koji veruju da im se lider ovog puta jeftino prodao SNS-u, uverljiva je i tvrdnja da Dačić ne može da pukne jer je dosta kadrova po dubini zadržao u vlasti, što na republičkom, što na lokalnom nivou, tako da je stranačka većina interesno vezana za njega.

Ovde se priča komplikuje. U poslednje vreme učestale su kuloarske najave rekonstrukcije Vlade, o kojoj su neki analitičari govorili još u vreme njenog formiranja, objašnjavajući Vučićev poziv sada nepotrebnim partnerima, njegovom željom da ima metu sledeće rekonstrukcije, kao proverenog metoda zabavljanja javnosti. Spekulacije o potencijalnom Dačićevom padu s vlasti unose nervozu u SPS i navode njegove protivnike na uverenje da je vreme za jačanje aktivnosti, naročito u medijima, čime se stvara utisak o opasnom ljuljanju lidera stranke. U kome nedostaje jedna bitna kockica Dačićeva poznata politička veština, delom sadržana i u pomenutom terminu kojim ga je opisao stranački kolega (stara čekalica).

Koliko je, u ovom trenutku, rekonstrukcija moguća? Da ste me pre deset dana pitali, rekao bih da nema ništa od rekonstrukcije, ali sada me ne bi iznenadila, kaže jedan član vlasti koji na otvoren razgovor pristaje samo uz uslov anonimnosti. On podseća na konstantno vanredno stanje u kome se nalazimo još od formiranja prošle vlade bezbrojne najave mogućih izbora, rekonstrukcije i razne druge drame koje smo preživljavali. Drugi sagovornik iz vlasti kaže da se u redovima koalicije šuškalo o oročenom boravku SPS-a u Nemanjinoj i to do oktobra, do kada bi trebalo da budu usvojeni reformski zakoni. Učestvujući u njihovom usvajanju, potencijalna buduća opozicija izgubila bi pravo da ih kritikuje, kaže ta teorija. Treći pripadnik vlasti koga smo konsultovali, međutim, podseća na verziju prema kojoj je boravak Vučića i Dačića u Moskvi pre formiranja Vlade objašnjen ruskom potrebom da osigura učešće socijalista u vlasti iz vrlo praktičnog razloga neke firme bliske toj stranci uzele su povelike kredite od ruskih banaka, pa bi valjalo omogućiti uslove da ih vrate. Ako bi ta spekulacija bila tačna, ona bi mogla značiti i da Dačićev aktuelni ministarski mandat neće biti tako kratkotrajan, što produžava i trajanje serije na temu ljubav i mržnja na relaciji SPS-SNS.

U odbranu teze o namernom forsiranju tenzije, s kojom se slažu svi naši sagovornici, valja citirati i tekst Miše Đurkovića, objavljen još 3. aprila, mada bi se moglo pomisliti da je pisan juče. Đurković tvrdi da je, od dolaska na vlast, Vučić radio ono što mu najbolje ide od ruke: uništavao je političke protivnike i potencijalne tačke otpora. Srbija je do pre dve godine imala dve ozbiljne političke partije koje su sa svim svojim problemima i kontroverznim nasleđem ipak bile organizacije sa ozbiljnom infrastrukturom. Sav politički rad PPV-a usmeren je upravo ka uništavanju te dve stranke. Od dva njegova tabloida jedan je vodio politiku linča protiv Demokratske stranke, a drugi sve vreme napadao SPS. Kad svi napadi na DS, koji su uključivali i sistematsko hapšenje njenih finansijera i ljudi koji su unutar stranke brinuli o finansijama, nisu uspeli da je obore ispod 10 odsto podrške birača, na kraju je uz direktnu pomoć vlasti ona i pocepana. Odmah posle izbora krenuo je sistematski talas napada na koaliciju SPSPUPSJS... Pominje se čak i scenario da se i ova partija, slično kao i DS, pocepa... Dakle, u ovom trenutku na partijskoj sceni postoji jedan populistički pokret (jer SNS nije strukturisana stranka) i ostaci od dve partije koje vlast i dalje uništava, piše Đurković u tekstu u kome najavljuje dalju politiku zamajavanja, permanentnog vanrednog stanja u kome se javnosti isključivo bacaju medijske koske kojima se odvlači pažnja od najvažnijih pitanja. Kao u kakvom rijaliti programu, kaže.