Jedno pričamo, a drugo radimo

Foto Oliver Bunić

Aktuelna monetarna politika nažalost otkriva visoki stepen zbunjenosti i nerazumevanja. Podsetimo se nekoliko primera. Prvo, tvrdi se da je ostvaren uspeh u obaranju inflacije, a zaboravljamo da su niska inflacija i deflacija prirodne posledice privredne stagnacije i rasta nezaposlenosti, te da bez nekontrolisanog štampanja novca, po sili ekonomskih zakona cene teže da miruju, pa i da padaju. U Evropi i svetu niska inflacija i deflacija su poslednjih godina problemi protiv kojih se monetarne vlasti bore svim silama, kod nas se iste pojave tumače kao uspeh pažljivo vođene monetarne politike. Ovako za NIN Dejan Šoškić, bivši guverner NBS i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje aktuelnu monetarnu politiku.

Šta još vidite kao mane i probleme monetarnog režima?

Drugi problem je to što ciljanje inflacije kao monetarni režim koji je zvanično ustanovila Srbija 2008. godine, ima izgleda na uspeh jedino ako postepeno raste učešće valute koju kontrolišete, tj. dinara. Kod nas u poslednje dve godine kontinuirano pada dinarizacija i raste evroizacija domaćeg finansijskog sistema, a iz NBS ne čujemo ništa o tome kako nameravaju da reše taj problem. Čak i postojeće smernice iz Memoranduma o dinarizaciji iz aprila 2012. godine kao da ne postoje, jer ih očigledno niko ne primenjuje. Treće, stabilnost kursa se ističe kao nekakav uspeh, a zaboravlja se da ciljanje kursa nije zvanični monetarni režim Srbije. Takođe se zaboravlja da je tekuća platnobilansna neravnoteža naše zemlje u poslednje dve godine zatvorena i dodatnim zaduživanjem, tj. porastom javnog duga Srbije za skoro šest milijardi evra. To je, naravno, i bitno uticalo na relativnu stabilnost dinara.

Kako gledate na trenutnu politiku kursa, koju mnogi vide kao neformalni fiksni kurs zacrtan na 115 dinara za evro. Koje su prednosti, a koje mane takve politike kursa?

Sa politikom neformalnog fiksnog deviznog kursa NBS postoji, moglo bi se reći, nekoliko problema: pravni, ekonomski i finansijski problem. Pravni problem bi mogao biti što je NBS bez zvanične inicijative Izvršnog odbora, bez saglasnosti Vlade i odluke Saveta NBS u realnosti napustila ciljanje inflacije kao zvaničnu monetarnu politiku NBS i prešla na implicitno ciljanje deviznog kursa. To je posebno jasno od početka ove godine kada je radi odbrane kursa i zaustavljanja tržišnog trenda u kretanju kursa potrošila preko 800 miliona evra deviznih rezervi u dva meseca, iako ekonomskih razloga za intervencijom tog intenziteta nije bilo. Zbog toga, međunarodna stručna javnost Srbiju više ne ubraja u zemlje koje ciljaju inflaciju, već u zemlje koje ciljaju devizni kurs. Javne tvrdnje NBS kako vodi politiku ciljanja inflacije, a u realnosti vodi politiku ciljanja deviznog kursa, doživljava se kao situacija u kojoj Narodna banka jedno priča a drugo radi i to naravno nažalost dodatno narušava kredibilitet te institucije u očima međunarodne stručne javnosti.

Koje su ekonomske posledice ciljanja kursa?

Ekonomski problem implicitnog ciljanja kursa od strane NBS poslednjih meseci je što se time onemogućava rast konkurentske pozicije domaće privrede i time uslova za privredni rast i zaposlenost, koji bi se mogli postići umerenom depresijacijom dinara. Uz to, ciljanje kursa znači i stavljanje referentne kamatne stope u funkciju održavanja kursa, a ne rasta zaposlenosti. Otuda i pored privredne stagnacije godinama unazad, i deflacionih tendencija zbog pada tražnje, mi i dalje imamo referentnu kamatnu stopu NBS na nivou od 8,5 odsto u situaciji kada ostale zemlje sa sličnim privrednim problemima imaju kamatne stope na nivou od 0 odsto do 0,5 odsto.
Konačno, finansijski problem implicitnog ciljanja kursa od strane NBS poslednjih meseci je u tome što je takav monetarni režim vrlo rizičan. On privlači kratkoročni špekulativni kapital, koji podržava stabilnost kursa u trenucima njegovog ulaska u zemlju, ali vodi povišenoj nestabilnosti finansijskog sistema u trenutku njegovog povlačenja iz zemlje.

Koja rešenja su nam potrebna - pravi fluktuirajući kurs, unilateralno uvođenje evra ili valutni odbor? Za šta se zalažete i zbog čega?

Ako nema napretka u dinarizaciji, ciljanje inflacije nije primeren monetarni režim za našu zemlju. Otuda je prvo pitanje da li možemo da se kao zemlja uozbiljimo i zaista sprovodimo izabrani model ciljanja inflacije s fleksibilnim kursom. Puna fleksibilnost kursa bi najviše štedela devizne rezerve i najbrže zatvarala neravnotežu u tekućem bilansu plaćanja, ali bi mogla da ugrozi sposobnost izmirivanja obaveza dužnika koji imaju devizne kredite. Ako to ne možemo da sprovedemo, to treba otvoreno priznati i diskutovati o alternativama. Jedna od alternativa je i ono što imamo sada: ad hok, nejasno definisana i sporadično politički vođena monetarna politika sa implicitnim ciljevima u kojoj jedno pričamo, a drugo radimo. To je najlošije rešenje. Bolje rešenje je definisanje novog eksplicitnog cilja tj. nominalnog sidra. Tu se realan izbor za zemlju poput Srbije svodi na neki od režima ciljanja kursa. U izboru između tzv. mekih režima ciljanja kursa - fiksni kurs i puzajući pegovi, i tvrđih režima - valutni odbor i unilateralno uvođenje evra, verujem da tvrđi režimi uspešnije mogu smanjiti inflatorna očekivanja i valutni rizik u finansijskom sistemu što je bitno za zemlju kao što je naša.