Legenda bez zaštite

Osam godina pre negi što će umreti, tačnije 20. maja 1991. godine, novinar Predrag Milojević je u devedesetoj godini rukom napisao Testament br.1 u kojem kaže:

- Ovim zaveštavam deo svoje a delom imovine moje pok. žene Irmgard-Viri rođ. Krauze osnivanju jednog dobrotvornog fonda pri Vukovoj zadužbini pod mojim imenom (sugestija: “Predragov fond”), a u svrhu nagrađivanja i stipendiranja izuzetno zaslužnih mladih poslenika na populisanju i unapređivanju slobodoumnog, objektivnog novinarstva i publicistike svih medija javnog mnjenja bez obzira na nacionalnost, rasu ili veru. Organizaciju, izradu pravilnika i rukovođenje Fondom poveravam...

Kasnije je dopisao:

- Naknadno svodim osnivački žiri na sledeće ličnosti: Aleksandar Nenadović, dr Momir Milojević, Slobodan Nešović (nedavno preminuo, prim, R.S.), Miodrag Maksimović Maks i Sergej Lukač. Žiri može da kontaktira ličnosti koje po svom zvanju i ugledu najviše mogu da doprinesu uspehu Fonda. Svoga brata Branislava Milojevića ovlašćujem da u svojstvu savetodavca učestvuje u rukovođenju Fondom.

Pa opet, kasnije, 5. avgusta 1995. godine dodao je da i svog sinovca dr Žarka Jovanovića takođe imenuje “za člana upravnog odbora stručnog žirija Fonda.” Nešto pre toga je sugerisao da bi “Fond mogao da bude organizovan u vidu zadužbine po ugledu na Pulicerovu nagradu i slično”.

Šta je ostavio novinar koji je imao jednu od najdugovečnijih karijera u svetu?

Milan Ilić, advokat u penziji i dugogodišnji blizak prijatelj Predraga Milojevića, obaveštava nas, kao izvršilac testamenta, da je reč o ukupnoj sumi od milion evra! Taj novac se nalazi u dve nemačke banke i kao stara devizna štednja od 350 000 švajcarskih franaka u našim bankama. U Fond takođe ulazi i kuća u kojoj su živeli Predrag Milojević i njegova supruga, koja se nalazi u centru Beograda u Resavskoj ulici. Tačnije, reč je o “prednjem, uličnom, većem delu stana sa četiri sobe, zasebnim ulazom i svim nusprostorijama koji se unosi u Fond bilo kao nekretnina ili prodajom.” Zadnji, dvorišni deo stana od dve i po sobe i zasebnim ulazom Milojević je ostavio svojoj sinovici Irini S. Milojević.

Teško je zamisliti novinara, pa zvao se on i Predrag Milojević, koji je za sedam decenija pisanja u Politici uspeo da zaradi toliku sumu. Reč je, naime, o novcu koji je pripadao njegovoj supruzi Irmgard-Viri, jedinici i naslednici imućnog berlinskog arhitekte. Međutim, prema testamentu, samo godišnje kamate od te sume mogu se koristiti u svrhe raznih nagrada. A to je više od 20 hiljada evra godišnje. Međutim, ni to do sada nije korišćeno. Zbog čega?

Spor povodom ovog dela testamenta Predraga Milojevića traje već tri godine. Sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Snežana Lukić je nedavno objasnila da je deo koji se odnosi na Fond “Predrag Milojević” sasvim jasan i nesporan. Sada je, 17. juna ove godine, na poslednjem ročištu, sud odredio rok od 20 dana da naslednici formulišu svoje zahteve spram nasledstva bogatog rođaka.

- Baš me zanima da vidim šta će oni sada konkretno tražiti - kaže advokat Milan Ilić. - Nema pravnog osnova da ospore ijedan deo testamenta koji se odnosi na Fond. Dok je bio živ, njeogovi rođaci su se ponosili Predragom, a sada zbog para hoće da mu ospore testament, da valjda dokažu kako nije bio pri svesti kada ga je pisao. Žele da prigrabe novac koji je namenjen upravo čuvanju i negovanju uspomene na njihovog rođaka. Žele da mu se ime zaboravi.

Midorag Maksimović Maks, dugogodišnji novinar Politike, jedan od članova Fonda, odnosno Odbora, koje je imenovao Predrag Milojević, objašnjava za NIN da on i njegove kolege još uvek ne mogu da donose nikakve odluke o korišćenju novca za pomoć novinarima, jer nisu konstituisani kao pravno lice:

- Sve ove godine trajalo je prepucavanje između suda i republičkog Ministarstva kulture oko toga ko je nadležan da osnuje Fond “Predrag Milojević”. Sada ćemo, konačno, da se registrujemo, da postanemo pravno lice i odmah možemo da odlučujemo o namenskom trošenju godišnjih kamata za najrazličitije vidove nagrađivanja novinara. Ujedno, mi ćemo i da odredimo naše naslednike u Fondu. Naravno, treba reći da ćemo mi svoj posao obavljati besplatno.

Na pitanje kakva bi u ovom slučaju bila uloga jednog ili drugog udruženja novinara Srbije - UNS i NUNS - Maks kaže:

- Nas ne zanimaju udruženja. Nama je važno da odredimo kako će na najbolji način taj novac biti utrošen pre svega za mlade novinare i da osmislimo nagradu koja bi nosila njegovo ime.

Na pitanje šta je Predrag Milojević za života govorio povodom nagrađivanja mladih novinara iz svog Fonda, Maks odgovara:

- Smatrao je da mi koje je naveo u spisku svake godine, u zavisnosti od novca, odaberemo, recimo, jednog novinara koji bi bio stipendiran, a dvoje-troje bili bi nagrađeni. Ova stipendija podrazumeva da neki mlad čovek može da ode u inostranstvo na učenje jezika ili neko drugo usavršavanje. Takođe je postojala ideja da se raspiše neka vrsta konkursa, da se osmisli tema o kojoj bi novinari pisali, a najbolji bi bili nagrađeni.

Palić 2004. Ulica ruža Put do Evrope vodi i naglašenim prisustvom njene kinematografije Samo bi fanovi ovog međunarodnog filmskog festivala mogli da primete njegov novi termin: održava se ranije, mada u istom mesecu, od 17. do 23. jula. Razlog nije nevažan: prošlog leta Palić je postao, jedini među domaćim festivalima, član Evropske federacije filmskih festivala sa sedištem u Briselu i zato je morao da se vremenski uklopi u već zadati okvir po kome startuje prvi pošto za njim odmah kreću iste manifestacije na eks jugoslovenskom prostoru, Motovun pa Sarajevo. Postoji još jedna izmena: ugašen je program “Raskršća” zato što potrebe za “mostovima” više nema, oni su već uveliko, kaže se u direkciji Palića, uspostavljeni i stvari kulture danas neuporedivo bolje funkcionišu između susednih zemalja na brdovitom Balkanu tako da se subotički festival sada održava u, ajmo reći, normalnim tokovima razmene i saradnje. Svojevremeno je, koliko još prekjuče u stvari, taj program bio, po rečima direktora festivala na Paliću Radoslava Zelenovića jedan od njegovih glavnih stubova, ona karika zbog koje je taj festival i osnovan. Da poveže pokidane veze. Šta danas imamo? Pre svega, glavni program sa četrnaest filmova u kompeticiji koje je odabrao selektor Borisav Anđelić. Čime se rukovodio? On kaže: “Palićki festival nastavlja prošle sezone uspostavljenu praksu, sada već i tradiciju, prikazivanja i promovisanja evropskog filma. Jer, samo tako, isticanjem evropskog filma, festival dobija na svom regionalnom značaju što je bila i moja želja ali i stav osnivača, grada Subotice. U tom smislu nudimo pojedina značajna ostvarenja evropske kinematografije kao što su “Ulica ruža” Margarete fon Trota kojim Palić počinje, zatim odličan francuski film “Intimni stranci” Patrisa Lekonta, danski “Vila paranoja” Erika Klausena, “Mrsne godine su prošle” Hansa Vejngartnera, španski “Uzmi moje oči” Isaira Boplana, italijanski “Bez pomeranja” Serđa Kastelita, ali i premijerno tri domaća filma - “Memo” Miloša Jovanovića, “Povratnik” Jovana Arsenića rađen u koprodukciji s Nemačkom i “Žrtve zahvalne” Karolja Vičeka. Vredi istaći da je na programu u konkurenciji i austrijski film “Kurvin sin” Mihaela Šturmingera u kojem naslovnu ulogu tumači Miki Manojlović. Palić 2004. nudi i četiri prateća programa: Novi mađarski film, Novi bavarski film, Paralele i sudari i Fokus. Inače, dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za poseban doprinos evropskom filmu ove godine su Margareta Fon Trota, čiji se dolazak očekuje, i reditelj Žika Mitrović. Poslednje noći festivala, posle proglašenja laureata, biće prikazan, van kompeticije, već i toliko slavni film Majkla Mura “Farenhajt 9/11”, ovogodišnji kanski pobednik. Tako da se može reći, onako unapred: biće to verovatno jedino uzbudljivo veče Palića 2004. Jasmina Lekić