Dečani

Manastir Visoki Dečani iz 14. veka, prošle sedmice na sastanku u kineskom gradu Sudžou, uvršten je u svetsku kulturnu baštinu Uneska. To je prvi dragulj srpskog srednjovekovnog graditeljstva sa teritorije Kosova i Metohije koji se našao na tom spisku. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je to značajno u godini kada su albanski ekstremisti na toj teritoriji planski uništili i oštetili veliki broj spomenika kulture.

Tim gestom svetska zajednica je rekla šta misli o takvim postupcima. Time su, bar se nadamo, zaštićeni i ostali spomenici srednjovekovne kulture koji još nisu na spisku.

Koliko je časno mesto Dečana na spisku svetske kulturne baštine (uveden je 1972. godine), dovoljno je znati da se na njemu, između ostalih, nalaze: Akropolj, Delfi, Meteori, poluostrvo Atos, Vatikan, centar Krakova, Teotihuakan, Šenbrun, Rilski manastir, Memfis, Abu Simbel, Versaj, Kelnska katedrala, Angkor, Veliki zid u Kini, Dubrovnik, Dioklecijanova palata, Trogir, Plitvice, Jerusalim, delta Dunava, centar Sankt Peterburga, Kremlj, Škocjanske jame u Sloveniji, Toledo, Damask, ostaci Troje, stounhendži, Vestminsterska katedrala itd.

Sa teritorije naše današnje državne zajednice (član Uneska od novembra 2001), pre zamrzavanja članstva Jugoslavije u Unesku godine 1992, bili su uvršteni 1979. godine Stari Ras sa Sopoćanima i Kotor, područje Durmitora od 1980. godine i Studenica od 1986. godine.

Obaveza zemlje je da čuva jednom upisane spomenike. Unesko s vremena na vreme kontroliše da li zemlja ispunjava obavezu čuvanja tog spomenika.

Da bi jedan spomenik kulture, na osnovu ubedljive argumentacije i duge procedure, bio uvršten u svetsku kulturnu baštinu, potrebno je da taj spomenik zbog “svoje arhitekture, homogenosti i mesta na kom se nalazi u pejzažu ima izuzetnu univerzalnu vrednost sa stanovišta istorije, umetnosti i nauke”. Ako je reč o prirodnom ambijentu, onda to mesto treba da bude “plod uzajamnog delovanja prirode i čoveka sa stanovišta istorije, arheologije, etnologije ili antropologije”.

Što se tiče porekla imena Dečani, etimolozi smatraju da ono potiče od drevne slovenske reči ded iz koje je izvedena reč dedčani, što je značilo dedovina, baština, nasleđe.