Izrael, Palestina - tišina tamo!

U slučaju da spadate u onu manjinu naših sunarodnika koja prati i vesti čiji akteri nisu Vučić, Dačić, Nikolić, Pajtić i ostali, već povremeno odete na rubriku svet, možda ste u ponedeljak zapazili informaciju da su Izrael i Hamas proglasili primirje na 72 sata. S obzirom na dosadašnje iskustvo, ne možemo da tvrdimo da će do momenta kada se ovaj broj pojavi na kioscima ta vest i dalje biti aktuelna, što nije razlog da ne ukažemo na jednu veliku nepravdu koja je načinjena našem narodu.

U zvaničnom obrazloženju stoji da je do primirja došlo nakon zalaganja Egipta. Primirje je, opet, proglašeno svega dan nakon što je srpski premijer Aleksandar Vučić pozvao Izrael i Palestinu na prekid sukoba. Da li je u pitanju puka slučajnost?

Činjenica je da potezi Izraela i Hamasa suviše podsećaju na ono što im je Vučić predložio, a ako nešto u politici ne postoji, to je slučajnost. Skeptici će možda reći da je sasvim moguće da je dvema osobama, Aleksandru Vučiću i još nekom liku iz Egipta, pala na pamet ista ideja, ali čak i da su u pravu, kako mi možemo da znamo da dogovoreno primirje nije direktna posledica baš Vučićevog apela?
Ne bi li testirao svoj uticaj na rešavanje međunarodnih sukoba i otklonio sve sumnje, Aleksandar Vučić bi trebalo da nastavi u istom stilu i uputi apel sukobljenim stranama u Siriji da prekinu borbe. Da zamoli irački pobunjenički ISIS da nađe zajednički jezik sa svojom vladom.

I na kraju krajeva, da kaže Kim DŽong Unu da prestane da na bizarne načine likvidira članove svoje familije i provocira Južnu Koreju i da se posveti nekim lepim stvarima u životu. Tek tada ćemo moći nešto da tvrdimo, a do tada je patriotska dužnost svih nas da ne odbacimo tako olako Vučićev mogući doprinos rešavanju sukoba na Bliskom istoku.

Razlog više za to je što ovakvo nesebično zalaganje našeg premijera dolazi u krajnje složenom trenutku kada naša vlada obeležava sto godina, ovaj, sto dana rada i kada oko tog velikog jubileja postoji beskrajno mnogo obaveza od kojih bi prosečan čovek zaboravio i kako se zove, a kamoli da apeluje na tamo neke zavađene ljude na Bliskom istoku da prestanu da tuku jedni po drugima. Ali ne i naš premijer.

Jedna ekskurzija, druga ekskurzija, gostovanje na farmi u Bačkom Gradištu, gostovanje na jednoj televiziji, drugoj, trećoj, jedan intervju, dva, tri, četiri... ne sad, Nebojša, kasnije! Jedan autorski tekst, drugi, peti, šesti, hm, ovo bih mogao i da kopi-pejstujem, de mi je beše onaj arhiva folder...Nebojša, izlazi napolje, zvaću te kad završim, pobogu! Obećanja građanima, gostovanje u parlamentu, prepucavanje sa opozicijom, malo da potkačimo i tviteraše...

Dakle, uprkos svim, kako vidimo, ogromnim obavezama, Aleksandar Vučić stiže da se posveti i međunarodnim pitanjima, a akteri dotičnih sukoba bi to trebalo da cene, kao i građani Srbije. Jer, šta znaš, uvek može nekom čudnom i militantno nastrojenom čoveku da padne na pamet stvaranje velike Palestine ili velikog Izraela, a ko zna gde to može da završi? Možda čak i na nekoj imaginarnoj granici Novi Sad Beograd Kragujevac - Kraljevo. Zato bolje reagovati odmah i na vreme sprečiti sve neželjene scenarije. Za svaki slučaj.