Partnerski odnosi za bolji život

Sa ciljem da se unapredi kvalitet života u lokalnim zajednicama u kojima posluje, kompanija NIS svake godine organizuje javni konkurs Saradnja radi razvoja za podršku realizaciji projekata iz sporta, nauke, kulture, zaštite životne sredine i humanitarnih projekata. Želja kompanije je da učvrsti partnerske odnose sa regionima u kojima posluje, lokalnim vlastima i stanovništvom. Program Saradnja radi razvoja, zaživeo je davne 2009. godine, kada su projekte predlagale lokalne zajednice. U poslednje tri godine to čine sami idejni tvorci čime je zapravo zaživela ideja da se sav novac dodeljuje kroz javne konkurse.

Ko će dobiti novac odlučuje komisija sastavljena od predstavnika NIS-a i lokalne samouprave na čijoj se teritoriji projekat sprovodi, a na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Do ove godine NIS je imao potpisane sporazume sa 10 gradova i opština u kojima se projekti realizuju, a 2014. se pridružio i Beograd za koji je već u prvoj godini izdvojeno 20 miliona dinara. Pored Beograda, u konkursu Saradnja radi razvoja učestvuju i Novi Sad, Niš, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža, Srbobran, Čačak.

Povezivanje lokalne zajednice i značajnih privrednih subjekata postaje u savremenom poslovnom okruženju imperativ što potvrđuje i Vojislav Ilić, gradonačelnik Čačka, jednog od gradova koji u okviru pomenutog projekta sarađuje sa NIS-om.

Kompanije bi trebalo da neguju dobrosusedske odnose sa društvenom zajednicom u kojoj posluju, jer to, na kraju krajeva, rezultira obostranom korišću. To je ono što radi Kompanija NIS, pa nije čudno što je naši građani doživljavaju kao kompaniju koja pripada svima nama, kaže Ilić.

Od 2009. godine podržano je više od 600 projekata koji su pomogli razvoju lokalnih zajednica, olakšali funkcionisanje brojnih ustanova i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija. Kroz Saradnju radi razvoja, NIS je, u poslednjih pet godina, uložio više od 680 miliona dinara. Iz godine u godinu broj prijavljenih projekata raste, baš kao i ukupan novac koji se dodeljuje.

Mihalj Bimbo, predsednik Opštine Kanjiža kaže da NIS zahvaljujući programu Saradnja radi razvoja motiviše i podržava kreativnost i odgovornost organizacija i pojedinaca.
Ovaj projekat doprinosi stvaranju bolje budućnosti i humanijeg društva zbog čega je NIS važan strateški partner Opštine Kanjiža, ističe Bimbo.

Na konkursu se prednost daje onim idejama koje u osnovi imaju pomoć deci, mladima, osobama sa invaliditetom, starijim ljudima kao i projekti koji unapređuju fizičke uslove za dugoročni razvoj iz pomenutih oblasti.
Tihomir Đurić, sekretar Udruženja paraplegičara Banata, kaže da bez sredstava koja su dobili od NIS-a ne bi mogli da realizuju akciju Čep za hendikep. Ideja ovog projekta je bila da se promoviše i zaštita životne sredine, ali i pomogne osobama sa invaliditetom da dođu do pomagala.

Jedna od najskupljih stavki akcije je logistika jer je bilo neophodno otići i prikupljati čepove. Novac koji smo dobili na javnom konkursu Saradnja radi razvoja iskoristili smo u te svrhe i promociju akcije, kaže Đurić.

Saša Popović, idejni tvorac projekta Uči slobodno u okviru kojeg ovaj profesor matematike snima video-klipove u kojima detaljno rešava matematičke zadatke i postavlja ih na YouTube, kaže da je državna podrška društvenom aktivizmu u oblasti obrazovanja skoro zanemarljiva.

Upravo zbog toga je podrška društveno odgovornih kompanija kao što je NIS od neprocenjivog značaja za razvoj civilnog društva u sektoru obrazovanja. Tako su u Sjedinjenim Američkim Državama upravo kompanije poput Gugla i Majkrosofta glavni donatori sličnim projektima. Iako nam se, možda, čini nelogičnim, velike kompanije imaju interes da podržavaju ovakve obrazovne projekte jer jedino obrazovana društva mogu biti i napredna i biti dobro poslovno okruženje za dalje poslovanje tih kompanija, objašnjava Popović.

U programu Saradnja radi razvoja mogu da učestvuju i projekti koji su ranije dobijali novac od donatora ili su još aktuelni. Uslov je da se sprovode na teritoriji jedne od pomenutih opština, a jedna organizacija može da konkuriše sa najviše tri ideje.