Crni gnev u Obaminoj Americi

Bila je to opet grudva koja je izazvala lavinu. Ponovo jedan susret belog policajca sa mladim crncem koji se završio tako što je predstavnik snaga reda ispraznio šaržer svog službenog pištolja u telo mladića, koji je na mestu ostao mrtav. Pošto je žrtva pala na vreli asfalt, policajac nije prišao da joj eventualno pomogne, pa čak ni pozvao hitnu pomoć. Telo nesrećnog momka je, nepokriveno i izloženo pogledima, nasred ulice bilo skoro pet sati. Incident se dogodio 9. avgusta u Fergusonu, naselju od 22.000 žitelja koje je predgrađe Sent Luisa, savezna država Misuri. Prema prvom policijskom saopštenju, u kojem nije izneto ime policajca, mladić je odbio da posluša naređenje predstavnika zakona i da sa sredine ulice kojom je s ortakom hodao, pređe na trotoar, već mu se suprotstavio, pa ga navodno i udario, iz čega proizilazi da je policajac pucao u samoodbrani. Ubijen je Majkl Braun, 18-godišnjak koji je zbog svoje korpulentnosti (132 kilograma) u svom društvu bio poznat kao „Veliki Majk“. U Fergusonu je bio u poseti babi. Ovog proleća je završio „haj skul“ (gimnaziju) i verovatno razmatrao da li će od jeseni na studije, ili tražiti posao u nekoj od servisnih industrija, što je u Americi gotovo jedina opcija za one bez diplome koledža. Okolnosti ovog ubistva - prekomerna upotreba sile od strane policajca - bila je očigledna, činjenica da nije pozvana hitna pomoć, ono što je o tom događaju ispričalo nekoliko svedoka, video-snimak na Jutjubu žrtve u lokvi krvi na asfaltu, odbijanje policije da saopšti ime svog pripadnika koji je pucao kao i prvobitni manjak medijskog publiciteta tom događaju, za razliku od pažnje koju je dobio na društvenim mrežama, bili su povod da crni građani Fergusona u znak solidarnosti sa žrtvom prvo iste večeri organizuju bdenje na mestu ubistva uz sveće, da bi sutradan pokrenuli žestoke demonstracije protiv policije. Policija je na to odgovorila neprimerenom brutalnošću: na ulice su izašli specijalci u punoj ratnoj spremi, s oklopnim vozilima i u kamuflažnim uniformama, i sa dosta suzavca i gumenih metaka, koje nisu štedeli. Haos koji je time izazvan - i koji traje već deset dana uprkos zavođenju policijskog časa - uveliko je konkurisao ratnim prizorima sa Bliskog istoka, ali i podsetio na nerede i sukobe policije sa borcima za građanska prava crnaca tokom 1960-ih. U ponedeljak je u pomoć pozvana i Nacionalna garda, istragu je pokrenuo i Ef-Bi-Aj, iz Bele kuće su upućeni apeli da se strasti smire... To se do početka ove nedelje nije dogodilo i Amerika se ponovo suočila sa činjenicom da je, uprkos Baraku Obami, prvom crnom čoveku u Beloj kući, još daleko od „postrasnog“ društva. Štaviše, sve upućuje da se to pitanje ponovo zaoštrava. Smirivanju nije doprinelo ni što je, pošto je to prethodno učinila grupa anonimnih hakera, ime policajca koji je pucao obelodanjeno i zvanično, ali bez napomene da je protiv njega pokrenuta istraga. Reč je o 28-godišnjem Darenu Vilsonu, nedavno inače pohvaljenom za revnost u službi. Prema izjavama svedoka, pre svega drugog momka koji je u kobnom momentu bio u društvu s ubijenim, policijski automobil u kojem je bio Vilson prvo je prošao pored njih, a onda je naglo zakočio i uz škripu guma se vratio. Otvarajući vrata, Vilson je udario Brauna, a potom, kad je crnac odbio da sa sredine ulice ode na trotoar, u njega pucao prvo iz automobila, a potom i kad je izašao. Autopsija, koju je na zahtev porodice ubijenog izvršio poznati forenzičar dr Majkl Bejden, pokazala je da je Braun pogođen sa najmanje šest metaka, od čega su dva koja su mu prošla kroz glavu bila smrtonosna. Svedoci kažu i da je u momentu pucnjave žrtva već bila digla ruke u vis, što je advokatu porodice bilo povod da zaključi kako je reč o „hladnokrvnom ubistvu usred bela dana“. Gnev Afroamerikanaca u Fergusonu pojačalo je naknadno saopštenje policije da je Braun, neposredno pred kobni susret sa policajcem, iz obližnje prodavnice ukrao paket kubanskih cigara (vrednih oko 50 dolara), što je na neki način ubistvo povezalo sa krađom, sa podtekstom da to ubistvo opravda. Braun nije sahranjen ni posle nedelju dana od smrti - predstoji još jedna, treća obdukcija od strane specijalista Ef-Bi-Aja - ali je ovaj slučaj, u mnogo većoj meri nego slični iz bliže prošlosti, u fokus stavio dva aspekta američkih realnosti - takozvano „rasno profilisanje“ koje policija sprovodi kad procenjuje ko je potencijalni počinilac krivičnog dela, te proces koji je donedavno bio „ispod radara“ javnosti: militarizaciju policije. U samom Fergusonu, Afroamerikanci čine 63 odsto stanovništva, ali u svim policijskim zaustavljanjima i proverama zastupljeni su sa 86 odsto. Čak 92 odsto svih privođenih i uhapšenih su takođe crne boje kože. U šestočlanoj gradskoj vladi samo je jedan Afroamerikanac, a u sastavu lokalne policije je 95 odsto belaca. Da je Amerika još daleko od rasnog sklada ukazuje mnogo toga. „Verovatnoća da će neki Afroamerikanac bez diplome srednje škole do svoje tridesete imati zatvorsko iskustvo je 70 odsto”, konstatovano je u studiji Brukings instituta objavljenoj prošlog maja. U uvodniku NJujork tajmsa iz prošle godine konstatuje se da se i 12-godišnji Afroamerikanci tretiraju kao kriminalci, čak i zbog psovke izgovorene u školi. „Mi ostajemo društvo obeleženo teškim rasnim nejednakostima u gotovo svakoj oblasti života“, citiran je u NJujorkeru prošle nedelje Rodžer N. Smit, profesor sa Univerziteta Pensilvanije i autor knjige „Još podeljena kuća; rasa i politika u Obaminoj Americi“. Oko 55 odsto od 39 miliona američkih crnaca („Afroamerikanac“ je danas „politički korektan“ izraz za njih) živi na jugu, u saveznim državama koje su pre vek i po pokušale da osnuju posebnu, robovlasničku konfederaciju, u čemu su sprečene Građanskim ratom koji je zbog toga usledio i u kojem su poražene. Prema jednoj analizi rezultata popisa stanovništva obavljenog 2010, u 20 najizmešanijih urbanih američkih sredina oko polovina crnog stanovništva živi u naseljima u kojima nema belaca. U Fergusonu je ovih dana uverljivo pokazano ono o čemu je NJujork tajms proročki pisao u junu: da je borbena oprema iz ratova u Iraku i Avganistanu proglašena viškom kada se Amerika povukla iz prvog (a do kraja ove godine treba i iz drugog), završila u rukama lokalnih policijskih snaga širom zemlje. O tome da je militarizacija američke policije uveliko poodmakla proteklih dana posvećeno je dosta medijskog prostora uz iznošenje frapantnih činjenica. Prema pomenutom tekstu iz NJujork tajmsa, u nadležnost policijskih stanica (širom Amerike ima ih 18.000) preneto je 435 oklopnih vozila, 533 helikoptera, 93.763 automatske puške i 432 vozila otporna na dejstvo nagaznih mina. Razume se, i ogromna količina municije. Ukupna vrednost vojne opreme preneta policiji, u okviru specijalnog „Programa 1003“ usvojenog u Kongresu, procenjena je na 4,3 milijarde dolara. Kako je ovim povodom ocenio Los Anđeles tajms, ovo je podstaklo jednu celu novu industriju, „policijsko-industrijski kompleks“, po svemu pandan onom vojnom. „Militarizacija policije deo je šireg i zaista opasnog trenda”, piše u tekstu objavljenom na svom sajtu Intersept novinar Glen Grinvald, glavni saradnik odbeglog Edvarda Snoudena. Grinvald ocenjuje da je reč o uvozu taktike iz „rata protiv terora“ s inostranog na domaći teren. Drugi autori zapažaju da je tome najviše doprinela atmosfera paranoje stvorene posle 11. septembra 2001, koja je doprinela i svestranom nadzoru elektronskih komunikacija, a novoosnovani Department domovinske bezbednosti učinilo trećim po veličini delom vlade. Pitanje koje je svojevremeno, zalažući se za vojnu intervenciju na Balkanu, postavila Medlin Olbrajt - „Šta će nam sve naše moćno oružje koje imamo, ako ne možemo da ga upotrebimo?“ - izgleda da ovih dana dobija odgovor i u Fergusonu, država Misuri.