Posla samo na crno

Kada je Republički zavod za statistiku objavio da je u drugom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti smanjena sa 20,8 na 20,3 odsto, svi smo se obradovali. Jeste da malo ko zna nekoga ko se stvarno zaposlio, ali statistika je neumoljiva i kaže da nam je bolje. Ipak, ista ta statistika kaže i da je krajem 2013. formalno zaposlenih, dakle prijavljenih radnika u Srbiji bilo 1.715.000, a pola godine kasnije 23.000 manje. Toliko je ljudi, dakle, u međuvremenu dobilo otkaze. Da li je samo u Srbiji moguće da istovremeno padaju i stopa nezaposlenosti i broj zaposlenih? Statistički fenomen, manipulacija ili nešto treće? Objašnjenje je, kao po pravilu, metodološke prirode. Naime, podaci o padu stope nezaposlenosti dati su na osnovu Ankete o radnoj snazi, koja obuhvata i neformalno zaposlene, dakle u sivoj zoni, sezonske, privremene i povremene poslove. I dok je po ovoj anketi, stopa nezaposlenosti na kraju prošle godine bila 20,1 odsto, sasvim drugačiju sliku daju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o administrativnoj nezaposlenosti, koja je tu stopu na kraju 2013. godine premerila na čak 28,9 odsto. Kontradiktorni podaci stvaraju konfuziju i dosta nejasnu sliku o tome kakvo je stvarno stanje i kakvi su trendovi - da li nezaposlenost opada, kako nas to uveravaju iz Vlade ili ipak raste, kako govore podaci o formalno zaposlenima. Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku ističe da je jedina merodavna Anketa o radnoj snazi, koja je usaglašena sa evropskim standardima, dok formalna zaposlenost, kako kaže, daje krnji obuhvat od oko 70 odsto, zato što ne obuhvata mala preduzeća, preduzetnike i poljoprivrednike. Zato sve kritike smatra neutemeljenim. I Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava za NIN da se radi o dve ankete, koje ne mere iste stvari, pa ih je nemoguće porediti. „Kad je reč o statistici tržišta rada, Anketa o radnoj snazi i Anketa poslovnih jedinica RAD ne pokrivaju istu populaciju, imaju različite metodologije, i njihovi podaci o zaposlenosti ne moraju da se nužno kreću u istom smeru”, pojašnjava Arandarenko. Anketa o radnoj snazi radi se na uzorku od 10.000 domaćinstava, obuhvata i neformalnu zaposlenost, dakle, rad na crno, povremene, privremene, sezonske poslove ili angažman koji ne podrazumeva puno radno vreme. Dakle, bilo koji izvor prihoda. Arandarenko tvrdi da je upravo Anketa o radnoj snazi jedini zvanični, sveobuhvatan i međunarodno uporediv izvor podataka o tržištu rada. Svi ostali izvori mogu da se tretiraju u najboljem slučaju samo kao pomoćni. Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu i po dana došlo je do oporavka zaposlenosti, što je posledica pre svega veće ponude radne snage, spremnosti stanovništva da radi za manje para nego ranije, zato što im se polako iscrpljuju druge opcije. „Oporavak zaposlenosti došao je, dakle, posebno kroz neformalno zapošljavanje, samozapošljavanje i neplaćeni rad pomažućih članova domaćinstva“, objašnjava Arandarenko, dodajući da s druge strane formalna zaposlenost za platu u privatnim preduzećima ne pokazuje znake oporavka. Drugim rečima, sve više se radi na crno, sezonski, povremeni poslovi, radi se po kućama, ali stalnog posla, sa plaćenim porezima, zdravstvenim i penzionim osiguranjem, sve je manje. A biće ga još manje kada se krene sa rešavanjem preduzeća u restrukturiranju, što nosi nove otkaze. Zato sociolog Branislav Omorac tvrdi da se radi o manipulaciji vlasti, koja se, sasvim neutemeljeno, hvali smanjenjem nezaposlenosti. „Sada kažu da je nezaposlenost oko 20 odsto, što je bio i deo predizborne kampanje SNS-a. To svakako nije realna situacija, jer Anketa o radnoj snazi na koju se pozivaju obuhvata i sezonske poslove, a prošle godine sezonaca je bilo čak 30.000. Uz to, obuhvata i sve dodatne, privremene poslove, a ja znam visoko obrazovane ljude, koji su radili kao noćni čuvari. Ali da li to možemo da računamo kao trajan posao“, pita Omorac i dodaje da je groteskno da se vlast hvali smanjenjem nezaposlenosti i stvara sliku o uspehu tamo gde ga nema, jer nezaposlenost se ne smanjuje. Naprotiv. Sindikati, takođe, ne priznaju Vladinu računicu o smanjenju nezaposlenosti, a Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost traži da u Vladi ili Zavodu odgovore na jednostavno pitanje - gde su se zaposlili ti ljudi? „Pošto nemaju odgovor na to pitanje, u kojoj grani, u kom gradu su se zaposlili, a podaci sindikata govore da zapošljavanja nigde nema, samo otpuštanja, sumnjamo u takvu statistiku“, kaže Čanak za NIN. U prilog tezi da se ovdašnji podaci ne prikupljaju dovoljno relevantno, navodi i da, recimo, Nacionalna služba za zapošljavanje, u čijem je Upravnom odboru, skine sa liste nezaposlenih sve one koji posle više godina odustanu od traženja posla preko Biroa. „Za njih, pošto više niste na evidenciji, znači da ste se zaposlili, a ne da ste odustali ili možda umrli“, sarkastičan je Čanak. I on, poput Omorca, tvrdi da Anketa o radnoj snazi ne može biti relevantna, jer obuhvata ne samo privremene već i dodatne poslove, pa sadrži i pitanje da li ste radili dva sata prošle nedelje. „Kakav je to posao od dva sata nedeljno i može li se takav čovek smatrati zaposlenim? To je kao kada biste pratili tokove deviza tokom jula i avgusta kada dolaze gastarbajteri, pa sudili da nam je devizni priliv odličan. Jasno je da se to koristi u političke svrhe iako je pitanje nezaposlenosti pitanje svih pitanja i ne sme biti podložno politici“, kaže Čanak. Bilo manipulacija ili ne, čak i zvaničan podatak o stopi nezaposlenosti od nešto preko 20 odsto, pokazuje da bi Srbija, da smo član EU, bila na neslavnom trećem mestu, odmah iza Grčke sa 26,8 odsto i Španije sa 25,3 odsto nezaposlenih. Posebno brine podatak da Srbija ima čak 51,8 odsto nezaposlenih među mladima. U odnosu na EU, u kojoj 25 miliona ljudi traži posao, a prosečna stopa nezaposlenosti iznosi 10,3 odsto, u Srbiji je dvostruko viša. U regionu, u kome posao traži čak 2,5 miliona ljudi, prosečna stopa nezaposlenosti iznosi 26,8 odsto, a prednjači BiH sa 44 odsto, dok je najbolja Crna Gora sa 15 odsto nezaposlenih. Zato i brinu projekcije MMF-a do 2016. godine, koje bi, ako se ostvare, dovele do toga da će Srbija za dve godine biti peta u svetu po visini stope nezaposlenosti! Gore će biti samo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafrička Republika i Grčka. Sa nešto manje od 1,7 miliona zaposlenih, Srbija se trenutno nalazi na višedecenijskom minimumu i prvi put ima manje zaposlenih nego penzionera. Istovremeno posao aktivno traži čak 780.000 ljudi, a bilo bi lepo da znamo bar nekog ko ga je i našao.