Razumemo i poštujemo naše potrošače

Koliko znanja i energije je uložio da zbog mnogih nepovoljnih kretanja u našoj zemlji, naročito u trgovini, ne odustane, već da stalno ide napred, pitamo generalnog direktora, diplomiranog pravnika Gorana Kovačevića:

Ključni momenat je da znate, barem u glavnim crtama, šta hoćete, kuda idete, šta je krajnji cilj svih vaših aktivnosti. Put prema uspešnoj realizaciji bilo koje ideje je uvek krivudav i u tom napredovanju neke prepreke jednostavno razbijate, neke zaobilazite, ali nikad ne gubite glavni pravac. Otprilike kao u ratu, ako je neko utvrđenje suviše jako za vaše sadašnje snage, vi ga zaobilazite. I nastavljate napredovanje, a kada skupite dovoljno snage, vraćate se da rešite ono što je zaostalo. Kod nas su te tvrđave konkurencija, državni aparat, pravna pravila, unutrašnja organizacija i mnoge druge vidljive i nevidljive prepreke. Vođenje firme je neka vrsta ratovanja i bez obzira na sofisticiranost organizacije, energija i lična sposobnost lidera, kao i sposobnost da inspiriše svoje saradnike je ono što na kraju pravi razliku između uspešne i neuspešne kompanije. Ja još uvek idem sa nestrpljenjem na posao a to je jasan signal mojim saradnicima da nema stajanja.

Šta mislite, da li poslovni ljudi, privrednici, u Srbiji imaju manje novca ili dobrih ideja?

Siguran sam da dobrih ideja ima, pa čak da se može naći i novac za dobre ideje. Po meni je veliki problem što nosioci javnih funkcija gledaju domaće privrednike kroz vizuru tzv. tajkuna i onda prave zaključak da ne postoji dovoljno dobar domaći kadar, sa krajnjim zaključkom da samo stranac Srbiju spasava. Iz ličnog iskustva znam da u Srbiji postoji znatan broj poslovnih ljudi koji su odlični privrednici, ali oni nisu u medijima, nemaju pristupa povoljnim fondovima, njihovi predlozi dolaze do izražaja tek kada se čuju iz usta nekog stranog konsultanta. U stvari, kao da nemamo poverenja u sebe i očekujemo da će neko drugi rešiti naše probleme. A neće!

Jesu li su neke ekonomske mere pozitivno ili negativno odrazile na vaše poslovanje, i koje?

Od kada poslujem kao privatni poslodavac, situacija je bila loša ili gora. Gomex pravi neku superadaptibilnu organizaciju kompanije koja se prilagođava svakoj vrsti promena kao kameleon kog je muka naterala da se adaptira i na radijaciju. Čini se da postoje dobre namere da se sistem reformiše nabolje, ali otpori su izuzetno veliki pa se često završava sa polovičnim rešenjima koja kupuju vreme, ali ne rešavaju problem. Zakon o radu je dobar primer gde su prihvaćene neke izmene i to pre svega pod pritiskom stranih poslodavaca, ali propustilo se da se napravi afirmativan zakon u smislu popravljanja poslovne klime koja će dovesti do novog zapošljavanja i povećanja produktivnosti. Pošto naši sindikati uglavnom predstavljaju javni sektor, mi smo probleme iz javnog sektora prelili u privatni sektor. Na primer, zbog nepotizma i uticaja politike na zapošljavanje u javnom sektoru uvedeno je pravilo da se za jedno radno mesto može propisati samo dva stepena stručne spreme. Takav problem u privatnom sektoru je praktično nepoznat. Onaj koji vodi pogrešnu politiku zapošljavanja, taj propada i to je jedino ispravno.

Očito je da su vam i vaši verni potrošači dali snagu da stalno otvarate nove objekte širom Srbije. Šta je to privlačno što im Gomex nudi?

Mislim da za nijansu bolje razumemo i poštujemo naše potrošače. U trgovini kojom se Gomex bavi pobeđuje onaj koji ima robu koju kupci žele da kupe i to po ceni koliko su spremni da plate. Izgleda jednostavno, ali nije. Postoje proizvodi koje morate raditi sa izuzetno niskim maržama i ako ne nađete neke druge proizvode na kojima možete da nadoknadite nastali gubitak, odoste pod led. To je uvek borba na rubu ivice noža i ako ne kontrolišete sistem na dnevnom nivou, vaša budućnost nije svetla. Svi bismo želeli da budemo najjeftiniji jer to je najjednostavniji način za povećanje prometa, ali to je često i put u bankrot. E, sada, velike kompanije ne propadaju već se prodaju, a male nestaju.



Koliko svojih objekata imate i u kojim gradovima?

Trenutno imamo 121 maloprodajni objekat i tri distributivna centra. Naša mreža uglavnom pokriva Vojvodinu, od Zrenjanina, Novog Sada, Sombora, Subotice, Sremske Mitrovice, pa do malih sela za koje većina vaših čitalaca nije nikada ni čula. Jedna od naših specifičnosti jeste da imamo iste cene i isti nivo opremanja bez obzira na to da li je reč o najvećem gradu ili najmanjem selu. Prošle godine smo ušli sa desetak objekata u Šabac i time smo krenuli u tzv. centralnu Srbiju

Gomex je za Srbiju veoma značajno preduzeće, jer zapošljava veliki broj radnika, a i zbog toga što nosi imidž društveno veoma odgovorenog preduzeća. Koliko danas imate zaposlenih i u kom pravcu usmeravate donatorstva?

Imamo oko 1.200 zaposlenih, od čega je 120 zaposleno u ovoj godini i verovatno ćemo zaposliti još pedesetak radnika do kraja godine. Smatram da je naše osnovno društveno odgovorno ponašanje to što zapošljavamo ljude, redovno isplaćujemo plate i sve obaveze prema državi i dobavljačima. Od onoga što ostane, a to nije mnogo, deo direktno usmeravamo kao donacije i to pre svega u kulturu. Već više godina pomažemo zrenjaninsko pozorište, a od ove godine počeli smo saradnju i sa Sterijinim pozorjem. Pomažemo zdravstvene ustanove, penzionerske organizacije i lokalne manifestacije gde god imamo naše prodavnice.

Šta biste poručili privrednicima, kako da idu dalje?

Privrednicima u stvari i nisu potrebni baš neki prosvetljujući saveti. Samo preživljavanje svega što smo prošli poslednjih dvadeset godina znači da ozbiljni ljudi dobro razmišljaju. Pre bih poručio politici da reformiše javni sektor i da nam taj teret učini po meri. Neka se pomaže poljoprivredi, a mi ostali ćemo se već snaći.