Vinča se teško izgovara

Nedavno je u Novom Sadu, pod pokroviteljstvom Srpske akademije nauka i umetnosti, održan naučni skup o praistorijskom pismu podunavske civilizacije i jugoistočne Evrope. U javnosti je posebnu pažnju izazvalo izlaganje pojedinih naučnih autoriteta da se preimenuje naziv vinčanskom pismu i kulturi. NIN, ovog puta iznosi mišljenja Harolda Harmana, poznatog svetskog lingviste i DŽoane Marler, osnivača Instituta za arheomitologiju u Sebastopolu (Kalifornija)

DŽoan Marler je, sa novosadskim ogrankom SANU, organizator i sufinansijer naučnog skupa o praistorijskom pismu na tlu jugoistočne Evrope koji je nadevano održan u srpskoj Atini. Ona je i osnivač Instituta za Arheomitologiju u Kaliforniji. Sama kaže da je imala tu privilegiju da radi sa Marijom Gimbutas, jednom od najvećih autoriteta 20. veka. DŽoan Marler je uredila i izdala knjigu Marije Gimbutas “Civilizacija boginje” posle njene smrti.

U predgovoru tog izdanja “Civilizacija boginje”, vi insistirate na promeni naziva vinčanskog pisma. Zašto?

MARLER: Tako je želela pokojna Marija Gimbutas. Ona je takođe bila inicijator osnivanja Arheomitološkog instituta, jer je smatrala da su današnji arheolozi nedovoljno obrazovani u toj oblasti i da je tu potrebno organizovati multidisciplinarni pristup.

Mislite na jedinstvena naučna istraživanja sa paralelnim disciplinama kao na primer: arheologija, jezik, pismo, mitologija, antropologija?

- Upravo tako. To uključuje i druge discipline, kao folklor, muziku, ples i sve druge običaje ljudi.

Dakle, vi ste osnovali taj institut pri Univerzitetu u Kaliforniji?

- Ne, ne. To je u mestu Sebastopol u Kaliforniji, ali za sada imamo samo, uglavnom, Internet prezentaciju. Institut tek nastaje. Ovo je početak.

Šta će biti vaša glavna preokupacija na institutu? Vi ste arheolog, zar ne?

- Ja sam arheomitolog. Na tome sam magistrirala.

Da li ta naučna disciplina postoji zvanično?

- Još ne. To smo izmislile Marija Gimbutas i ja. A ja samo nastavljam, to je moj dug prema njoj.

Šta je onda bio pravi predmet vaših studija?

- Ples i muzika. Ja to i danas predajem u jednoj srednjoj školi u Sebastopolu. U plesu i muzici možete naći najveće arhetipove čovečanstva.

Kako ste se zainteresovali za staru civilizaciju jugoistočne Evrope? Da li ste studirali folklor ili mitologiju?

- Ne, nisam. Ne poznajem mitologiju Evrope. Ja se bavim plesom i muzikom.

Izvinite, ali to onda nema veze sa jezikom i pismom ili ste vi, ipak, iz ljubavi prema Mariji Gimbutas studirali neke slovenske jezike? Ona je bila Litvanka poreklom. Da li poznajete srpski?

- Nažalost, ne poznajem slovenske jezike, kao ni srpski, ali upoznata sam sa radom Marije Gimbutas.

Insistirate na promeni naziva vinčanskog pisma. Zašto? Koja je vaša stručna argumentacija?

- To je želja Marije Gimbutas, već sam to rekla. Osim toga, ta kultura se razvila i izvan Vinče, na primer u zapadnoj Rumuniji i Bugarskoj, severnoj Grčkoj. Danas su to druge države, nije to samo Srbija.

S obzirom na vaše nepoznavanje jezika i kulture ovog regiona mi, ovde, ne vidimo neku argumentaciju za vaše tvrdnje oko preimenovanja pisma osim geopolitičkog. Da li znate da su razlike u jeziku koje ste naveli zaista neznatne, čak možda nebitne?

- Svejedno. Vinčanska civilizacija se nije zadržala samo u okviru političkih granica Srbije. To je mnogo širi region.

Da se vratimo na Mariju Gimbutas. Ona u svim svojim radovima navodi da je centar vinčanske kulture i pismenosti bila Vinča, a da su svi ostali lokaliteti, izričito Kosovo, Rumunija i Bugarska, bili prava civilizacijska i umetnička provincija. Ako kažete da verno pratite Mariju Gimbutas, to je kontradiktorno i ceo pristup je ipak prilično nenaučan, zar ne?

- Nije tačno. Nauka ide napred i dolazi se do novih saznanja. Zato je dozvoljeno i menjati nazive. Mi ćemo biti uporni u tome.

Dobro. Međutim, koja su to nova saznanja do kojih ste vi došli o Vinči?

- Ima drugih naučnika. Mislim da bi bilo sasvim pogrešno da tvrdimo da ljudi koji danas ovde žive predstavljaju direktne potomke stare civilizacije Vinče. Kulture se menjaju kroz vekove, a terminologija se mora revidirati.

U ovom regionu jugoistočne Evrope živi oko 30 miliona ljudi, a sa Rusijom oko 400 miliona, koji dokazano dele istu ili sličnu kulturu, jezik, mitologiju, pa čak i pismo. Zar nije logično da su te kulture koje su, kako sami kažete, nastale na “terenu” Vinče ipak zadržale u sebi deo te civilizacije, ili bile njen logičan sled?

- Nipošto. Tu imamo ogromne vremenske razlike i bilo bi naivno verovati da je to tako. Mi smo angažovali i vaše stručnjake da se to ime promeni.

Tu smo dakle, to nas i plaši. Posle svakog ovakvog veoma važnog naučnog skupa, Srbija je ili izolovana ili bombardovana, u svakom slučaju sve manja. Šta nas sada čeka?

- Ne, mi nismo ovde iz neke političke namere. Nema ovde politike. Radi se o čisto naučnom pristupu. Vidite, čak reč Vinča. To je teško za naučnike u svetu i da izgovore. Zato su ovi širi pojmovi kao dunavsko pismo bolji. Evo, ja ne odobravam naziv staroevropsko pismo jer je neprecizan. Uostalom, to je tema o kojoj će se tek razgovarati.

Jelena Radojković