10.000 milijardi dolara kao stvarna ekonomska šansa

Foto AP

Iako baštini dugu i zavidnu tradiciju izgradnje infrastrukture (pomenimo samo drevni kanal Peking Hangdžou, dug 1.776 kilometara i hiljade starih mostova koje je pomenuo ili opisao Marko Polo) od kojih mnogi postoje i danas, Kina je prvi savremeni most sopstvenim snagama uspela da izgradi tek 1968. godine. Reč je o drumsko-železničkom mostu preko reke Jangce u Nanđingu.

Od tada do danas, Kina je izgradila veliki broj savremenih mostova, a po grandioznosti se ističe onaj najveći na svetu, preko zaliva Hangdžou, koji spaja Ningbo sa Šangajem, dug 36 kilometara. I to nije sve. U Kini se nalazi i aerodrom na najvećoj nadmorskoj visini. Reč je o vazdušnoj luci Daočeng, sagrađenoj na nadmorskoj visini od 4.411 metara, a postoje još desetine neobičnih graditeljskih poduhvata savremene Kine.

Stvaralaštvo kreativne Kine
U Srbiji je do sada privredna saradnja sa NR Kinom sagledavana upravo kroz infrastrukturna ulaganja. Kineski projekti u Srbiji postali su potvrda građevinskih mogućnosti onoga što se, od samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Bukureštu prošle godine, naziva proizvodima ili dometima kreativne Kine. Ova kovanica trebalo bi da uglanca i unapredi smisao starog izraza proizvedeno u Kini (Made in China), koji se uglavnom vezuje za jeftiniju robu široke upotrebe i nižeg stepena obrade s kraja prošlog veka.

Kina, dakle, gaji ambiciju da je na stranim tržištima prepoznaju pre po velikim mostovima, brzim prugama, modernoj mašinogradnji, Lenovu, Huaveju i uopšte proizvodima visokog stepena tehnološke obrade, a time i znatno više dodate vrednosti, nego po malim zagušljivim prodavnicama svaštarama iz komšiluka.

NJenoj nameri znatno doprinosi Sekretarijat za saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope, osnovan pre dve godine u Pekingu, sa kreditnim potencijalom od deset milijardi američkih dolara, namenjenih infrastrukturnim ulaganjima u pomenutom delu Evrope.

Preko Srbije u Evropu
Kineski projekti u Srbiji postali su u izvesnom smislu preporuke za evropsko tržište koje karakteriše znatna infrastrukturna tražnja. Srbija je u Kini i Rusiji pronašla solventne partnere koji mogu da zadovolje finansiranje njenih najhitnijih infrastrukturnih i razvojnih potreba, s obzirom na to da kapital iz evrozone sve teže ili nikako ne pristiže, naročito od početka svetske ekonomske krize 2008. godine.

Opšte je poznato da Kina u Srbiji završava most preko Dunava kod Beograda, vredan oko 260 miliona dolara, demonstrirajući u praksi pred Evropom svoje graditeljske mogućnosti, pre svega kvalitet i konkurentnost. Slično je i sa obnovom termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu, gde bi, nakon izgradnje trećeg bloka termoelektrane, vrednog 715 miliona evra, trebalo da bude ugrađen prvi kineski agregat za proizvodnju struje u Evropi.

Tu su i deonica auto-puta Obrenovac LJig na Koridoru 11, kao i obnova, odnosno izgradnja pruge za velike brzine vozova od Beograda do Budimpešte, za koju bi Srbija, prema prvim procenama, trebalo da obezbedi oko 900 miliona dolara.
Zbog toga je i bilo najavljeno da će Beograd biti proglašen za centar kineskih infrastrukturnih investicija u zemlje centralne i istočne Evrope.

Prema rečima novog ambasadora Srbije u Pekingu, prof. dr Milana Bačevića, na predstojećem samitu u Beogradu razgovaraće se i o izgradnji ostalih deonica auto-puta na Koridoru 11, od Požege do Boljara. Razlog za to, po Bačeviću, leži u činjenici da su kineske kompanije već angažovane na ovom putnom pravcu, a prisutne su i u Crnoj Gori, gde je započeta izgradnja prioritetne deonice auto-puta Bar Boljare, od Mateševa do Smokovca.

Većina srpskih ekonomista, međutim, predviđa da bi upravo Boljare moglo da bude poslednja stanica srpskog zaduživanja. Za sve pomenute infrastrukturne projekte, Srbija je do sada podizala kredite po uglavnom povoljnim uslovima kod kineskih banaka. U međuvremenu je stopa njene zaduženosti, u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), odavno pregazila zakonom dozvoljenu granicu.
Zbog toga će Srbija, izvesno, morati da pribegne aktivnijoj i inovativnijoj saradnji sa NR Kinom.

Razmena sa istokom Evrope kao sa Italijom
Treba znati da je nastup u Evropi za kineske kompanije od izuzetnog značaja, zbog povećanja konkurentnosti i prodora na razvijena tržišta. Zemlje centralne i istočne Evrope poželjno su okruženje za kineski kapital, ne samo zbog lakog pristupa ostatku Evrope, već i zbog kvalifikovanih radnika, relativno napredne tehnologije, niskih troškova radne snage (naročito u zemljama CEFTA sporazuma, ali i u nekim članicama EU) i prirodnih resursa.
Kina je očigledno procenila da je 16 zemalja centralne i istočne Evrope, od kojih Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija i Albanija nisu u EU, posvećeno restrukturiranju privrede, tražnji za infrastrukturnim ulaganjima i izvoznim ambicijama.

Kineski premijer Li Kećiang na samitu u Bukureštu prošle godine, izlažući 12 principa saradnje, istakao je da je reč o zemljama koje su približno na kineskom nivou razvoja, da dele uporedive nacionalne prihode i imaju komplementarne ekonomije. Pa ipak, ovaj prostor ostvaruje tek deseti deo razmene Kine sa EU, iako zauzima veliki prostor i ima veliki broj stanovnika.
Preciznije, trgovinska razmena Kine i zemalja centralne i istočne Evrope prošle godine iznosila je oko 55 milijardi američkih dolara, što u globalnim statističkim okvirima odgovara razmeni Kine sa Italijom. Očekuje se da bi u ovoj godini razmena mogla dostići 60 milijardi dolara. U isto vreme, kineska razmena sa Evropskom unijom (EU) iznosila je 559,06 milijardi dolara.
Iz ovih podataka lako se može zaključiti da prostor za širenje saradnje postoji.

Različita struktura ulaganja
Od zemalja centralne i istočne Evrope, u razmeni sa Kinom u ukupnom bilansu prednjači Slovačka, koja ostvaruje blagi suficit uz uravnotežen spoljnotrgovinski bilans. Poljska, Češka i Rumunija imaju takođe obimnu razmenu, čak obimniju nego Slovačka, ali uz veliki deficit, dok su zemlje bivše Jugoslavije, uz pribaltičke zemlje i Albaniju, prema kineskim podacima, na začelju ove liste.

Srbija u Kinu izvozi nešto pogonskih mašina, drvo, plutu, plastične sirovine i nešto tekstilnih vlakana i otpadaka.
Dok se ulaganja Kine u Srbiju odvijaju skoro isključivo u infrastrukturnom sektoru, uz kreditne aranžmane, istovetan koncept primenjen je i u Bosni i Hercegovini. Tamo Kina gradi energetska postrojenja u Stanarima i Zenici.

Crna Gora takođe ima infrastrukturne ambicije (pomenuti auto-put Bar Boljare i termoelektrana Pljevlja), ali pokušava da plasira i gotove proizvode na kinesko tržište. U tome prednjače pokušaji Plantaža iz Podgorice u izvozu crnogorskih vina, u saradnji sa grupacijom Politehnolodžis iz Šangaja, koje gradi i brodove za obnovljenu crnogorsku pomorsku flotu.
Za razliku od ove tri bivše jugoslovenske republike, Makedonija ostvaruje suficit u trgovini sa Kinom, ali se razmena između ove dve zemlje odvija na minimalnom nivou.


Foto profimedia.rs

Poređenja radi, trgovinska razmena Kine i Mađarske, sa kojom Srbija želi da revitalizuje železnički pravac Beograd Budimpešta, za poslednjih deset godina je ušesterostručena.
Hemijska industrija Vanhua ov Jantaj iz provincije Šandung jedan je od najvećih stranih ulagača u Mađarskoj. Na ulaganja ove kompanije otpada polovina od ukupno pet hiljada radnih mesta, koliko je do sada u Mađarskoj otvoreno zahvaljujući kineskim ulaganjima.

Osim toga, kineski proizvođač telekomunikacione opreme, korporacija ZTE, pomogao je mađarskom Telenoru da unapredi tamošnju mrežu, uz ambiciju da postane vodeći dobavljač Telenoru u toj zemlji, uz mogućnost izgradnje šest hiljada baznih stanica snabdevenih tehnologijama četvrte generacije (4G).
Na kraju, Banka Kine (Bank of China) odlučila je da ustanovi regionalni centar u Budimpešti kao odskočnu dasku za nastup u okolnim zemljama.
Slični primeri mogu da se pronađu u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj, koja je u međuvremenu postala i značajno odredište za kineske turiste.
Jan Mladek, češki ministar industrije i trgovine, na ovogodišnjem okupljanju kompanija iz centralne i istočne Evrope u Ningbou izjavio je da su u Češku pogotovo dobrodošle investicije u prerađivačku industriju, civilnu avijaciju, nuklearnu energiju i biotehnologiju.

Može li Srbija da sledi primer Slovačke i Poljske?
Za razliku od Srbije koja se do sada oslanjala na infrastrukturne kreditne aranžmane, druge zemlje centralne i istočne Evrope trude se svojski da privuku i kineske investicije u industriju, poljoprivredu i druge privredne grane, te da poprave izvoz u Kinu.
U Srbiji je praktično bez značajnijeg odjeka ostao poziv kineskog premijera Li Kećianga, upućen prošle godine iz Bukurešta kompanijama iz centralne i istočne Evrope, da su na kineskom tržištu dobrodošle, naročito kada je plasman poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u pitanju.

Ovaj poziv kompanijama iz centralne i istočne Evrope ponovljen je još nekoliko puta. Gao Hučeng, kineski ministar trgovine, 8. juna ove godine u Ningbou je izjavio da će Kina ohrabrivati svoja preduzeća da uvoze poljoprivredne proizvode i hranu iz ovih zemalja, te da bi taj uvoz bio, kako je rekao, u skladu sa tražnjom u Kini.

U Srbiji je malo poznat podatak da je prošle godine Poljska u Kinu izvezla 52.000 tona svinjskog mesa, vrednog 67,7 miliona evra. Iako je izvoz u februaru obustavljen, nakon pojave afričke svinjske groznice u toj zemlji, Poljska ne odustaje od ambicija na kineskom tržištu. Poljski državni podsekretar u Ministarstvu ekonomije, Andzej Diča istakao je letos da oko 80 odsto poljoprivrednih proizvoda plasira na tržištu EU, te da bi snažniji prodor na kinesko tržište znatno uvećao vrednost poljskog izvoza. Velike ambicije Poljska na kineskom tržištu gaji i kada je proizvodnja sokova od aronije u pitanju.

Svi ovi i mnogi drugi primeri svedoče da javnost Srbije nije dovoljno upoznata sa naličjem kineskih infrastrukturnih ulaganja u okviru Sekretarijata za saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope, a to je mogućnost značajnog povećanja izvoza poljoprivrednih i drugih prehrambenih proizvoda u Kinu.

Govoreći na ovogodišnjem samitu zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Pekingu, kineski predsednik Si Đinping je najavio da će Kina tokom narednih pet godina uvesti robu u vrednosti od fantastičnih deset biliona dolara, odnosno deset hiljada milijardi dolara. Gigantsko kinesko tržište tako postaje razvojna šansa za centralni i istočni deo Evrope. Tokom narednih deset godina Kina će u inostranstvu plasirati 1,25 biliona dolara.

U prošlogodišnjem autorskom tekstu u beogradskoj Politici, premijer Li Kećiang je istakao da zemlje centralne i istočne Evrope proizvode visokokvalitetne mesne i mlečne proizvode i vino. Po njemu, kineski urbani tempo života povećaće tražnju za govedinom, jagnjetinom, sirom, vinom i drugim prehrambenim proizvodima, pa će centralna i istočna Evropa postati, kako je naveo, važan izvoznik poljoprivrednih proizvoda za Kinu.

Zbog svega toga bi mogućnost izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz zemalja centralne i istočne Evrope u Kinu mogla biti jedna od najznačajnijih tema predstojećeg samita premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu. To je naličje kineske vizije saradnje, započete programom ulaganja u infrastrukturne projekte. O toj viziji u samoj Srbiji trebalo bi još više razgovarati. I na tome raditi, naravno.

Kina najvažniji partner Srbije u Aziji

Prema podacima Privredne komore Srbije, Kina je najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije u Aziji. Prema podacima Komore, Kina je prošle godine zauzimala 53. mesto na listi 172 tržišta na koja je Srbija plasirala robu. Na listi zemalja iz kojih je Srbija uvozila robu, među 204 zemlje, Kina je bila na 4. mestu. U ukupnom izvozu iz Srbije u 2013. godini, Kina je učestvovala sa 0,06 odsto, a u ukupnom uvozu sa 7,8 odsto.

Ne zaboravimo turizam!

Turistička industrija zauzima važno mesto u saradnji Kine sa državama centralne i istočne Evrope. Godine 2012, na Sajmu turizma u Šangaju predstavljeni su turistički potencijali ovih zemalja.
Iste godine, u zemljama centralne i istočne Evrope boravilo je čak 320.000 kineskih turista.
Kineski turisti prošle godine širom sveta su potrošili oko sto milijardi dolara.
Prema ovogodišnjoj anketi Bi-Bi-Sija, kineski turisti potroše mnogo više od Amerikanaca ili Nemaca, a po potrošnji prevazišli su i ruske turiste.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, broj turista iz Kine u prvih osam meseci ove godine beleži rast i u dolascima od 35 odsto i noćenjima 51 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine

Različiti parametri kineskog izvoza u Srbiju

Prema podacima Privredne komore Srbije, 2013. godine vrednost izvoza Srbije u Kinu iznosila je 9,2 miliona USD, dok je u istom periodu vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1,6 milijardi USD.
Međutim, prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, izvezenu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu, jer prema podacima NR Kine, oko 51 odsto ukupnog kineskog izvoza otpada na preradni izvoz, odnosno izvoz pod tuđom robnom markom, kaže se u podacima Privredne komore Srbije, koji se razlikuju od zvaničnih kineskih podataka.