Poplava problema i potop opozicije

Foto Vesna Lalić

Vučić i detalji

Takve izborne rezultate valja dobro zapamtiti: na prevremenom glasanju 16. marta koalicija oko SNS-a osvojila je 158 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije, SPS-PUPS-JS 44, DS 19, NDS-Zeleni 18, SVM šest, SDA Sandžaka tri, i PDD dva mandata. Izgledalo je da vlada može da bude formirana istog popodneva kad su saopšteni konačni rezultati, ali ipak je trebalo malo vremena i par odlazaka u Moskvu da se donese odluka koja će stranka biti bedž na pobedničkom reveru Aleksandra Vučića. Pregovori su, ipak, potrajali, pa je Srbija (tek) 27. aprila imala prilike da čuje Vučićev mnogočasovni premijerski reformski ekspoze u kome je poslanicima obećao da će morati da jedu i spavaju u Skupštini. Bivši premijer, lider socijalista Ivica Dačić, ostao je Vučićev koalicioni partner i postao ministar spoljnih poslova, čime su se stekli uslovi da, zahvaljujući briljantnim nastupima i jezičkim sposobnostima, postane kandidat za glavnu zvezdu youtube-a. Formiranje vlade pratilo je i blago čuđenje zbog kadrovske rokade u kojoj je Zorana Mihajlović, poznata kao stručnjak za energetiku, dobila resor infrastrukture i građevinarstva, dok je za ministra energetike izabran socijalista Aleksandar Antić. Mnogo čuđenja, međutim, nije bilo nad činjenicom da se među ministrima nisu našli ljudi bliski predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. Ministar finansija podneo je ostavku već u julu, ali je prva prava rekonstrukcija zakazana tek za januar. U međuvremenu, trajala je borba za preuzimanje vlasti na lokalu širom Srbije, pao je i Kragujevac, ali se Vojvodina, i posle brojnih najava, još uvek ne da.


Foto A. Stanković

Bujica trauma

Tokom majskih poplava u Srbiji poginulo je 57 ljudi, od kojih su se 23 osobe utopile, saopštio je u julu državni sekretar u MUP-u Aleksandar Nikolić. Šteta u srpskoj ekonomiji, prema zvaničnoj proceni Vlade Srbije iz izveštaja sačinjenog uz pomoć EU, Svetske banke i UN, iznosi 1,6 milijardi evra. Mnogo je, međutim, drugih trauma koje se iz tih podataka ne vide: traume građana koji su izgubili nekog bliskog... Traume onih koji su zbog neočišćenih kanala, nefunkcionalnih bedema i sirena koje nisu uključene na vreme, izgubili celokupnu imovinu, koja nikad u potpunosti neće biti vraćena...Traume prouzrokovane panikom koju je premijer Srbije uspešno širio putem direktnih prenosa dnevnih aktivnosti u vanrednim uslovima, traume članova društvenih mreža hapšenih zbog širenja panike na istim tim mrežama...Traume građana koji su gledali nestajanje internet-sajtova koji su izveštavali o stanju u poplavljenim gradovima... Ne vide se ni patnje dobrovoljaca koji su, na poziv premijera, potrčali u Šabac da štite grad, da bi se suočili sa potpunom terenskom dezorganizacijom i očiglednom političkom manipulacijom...Ne vide se ni medijske manipulacije provladinih tabloida, koji su, u celom onom užasu, imali potrebu da pišu o tome kako postoji plan za davljenje Vučića, ni činjenica da je pomoć nekako najteže stizala do mesta u kojima naprednjaci nisu na vlasti (slučajno se dogodilo da se najveći deo poplava desio u opštinama gde SNS nije na vlasti, poput Loznice, Valjeva, Obrenovca i Krupnja, reče Vučić u Krupnju 27. maja). Mnogo toga će, međutim, biti zapamćeno, a najbolje bi bilo da se ne zaboravi ona silna energija građana Srbije koji su se samoorganizovali kako bi na svaki način pomogli ugroženim, ali i razumevanje, podrška i pomoć koji su rekordnom brzinom počeli da stižu iz inostranstva.

Šta je to cenzura

Mediji su u Srbiji tokom 2014. uspešno finansijski propadali i etički tonuli, ali su se zato kvalifikovali u sam vrh važnih političkih i društvenih tema. Čak je došlo dotle da su u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2014, najoštrije zamerke zabeležene upravo u medijskoj oblasti i to uprkos svim pohvalama setu medijskih zakona usvojenom u avgustu. DŽaba je premijer Vučić demantovao Dunju Mijatović, predstavnicu OEBS-a koja se, zbog dešavanja vezanih za izveštavanje o poplavama, drznula da ustvrdi da u Srbiji postoji cenzura i tražio izvinjenje te organizacije: u briselskom izveštaju ipak se navodi da je u Srbiji došlo do pogoršanja medijskih sloboda i slobode izražavanja, da jača tendencija autocenzure, u kombinaciji sa nepoželjnim uticajem na uređivačku politiku u medijima...Premijer je, doduše, izveštaj Evropske komisije nekako drugačije čitao i shvatio ga pozitivno - kao što mu se i viđenje razloga ukidanja kultne emisije Utisak nedelje dijametralno razlikuje od stavova autorke Olje Bećković. Valja ipak zabeležiti da je njenu ocenu da ovako nikad nije bilo i da je emisija koja je postojala 24 godine ukinuta zbog pritisaka pomenutog dečka sa najjačom funkcijom u zemlji, prenelo nekoliko medija. Kao i devedesetih, ko je hteo da čuje, mogao je da se obavesti, ali izgleda da takvih nije bilo mnogo. Kao što, izgleda, nije bilo mnogo ni onih koji su se potresli zbog premlaćivanja urednika FoNeta Davora Pašalića, koje je do danas ostalo nerasvetljeno.


Foto AP - Fonet

Kosovo: Pola godine do vlade

Posle šestomesečne institucionalne i političke blokade, Skupština Kosova 9. decembra napokon je, na osnovu rezultata opštih izbora održanih 8. juna, izabrala novu vladu, čiji je predsednik Isa Mustafa, lider Demokratskog saveza Kosova. U kosovskoj vladi su tri predstavnika Srpske liste, jedan na mestu zamenika premijera (Branimir Stojanović, gradonačelnik Gračanice) i dva ministra (Aleksandar Jablanović, ministar za povratak i zajednice i LJubomir Marić, ministar lokalne samouprave). Za razgovore sa Srbijom, koji bi napokon mogli da budu nastavljeni, biće zadužena Edita Tahiri, ministarka bez portfelja. Dosadašnji premijer Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova, pored funkcije prvog zamenika premijera, obavljaće i funkciju ministra spoljnih poslova. Ono što, međutim, nije odblokirano jeste slučaj Olivera Ivanovića: on je i posle 11 meseci boravka u zatvoru, imao priliku da na svoju slavu Sveti Nikola provede tri sata na slobodi uz, kako su izvestili mediji, porodicu, rodbinu i malobrojne prijatelje.


Foto Oliver Bunić

Rama, gost koji se vraća

Najavljena kao bitan korak u otopljavanju odnosa Srbije i Albanije, prva poseta Beogradu jednog albanskog premijera posle 68 godina pretvorila se u čudan niz skandala, tenzija i uvreda, da bi, na kraju, ipak zaslužila pozitivne komentare i ocene o odškrinutim vratima. A počelo je kao u filmu sa lošim scenariom: ono što je trebalo da bude prijateljski fudbalski meč dve zemlje prekinuto je zbog pojave drona sa zastavom Velike Albanije, za čije je navođenje srpska strana optužila rođenog brata albanskog premijera, što je ovaj demantovao. Zvanična poseta zbog toga je odložena, pa je, kad je do nje napokon došlo, valjda ipak trebalo pokazati da se uvrede ne zaboravljaju. Rama je u Beogradu pred medijima govorio o nezavisnosti Kosova, što je Vučića isprovociralo da ne dozvoli vređanje Srbije, pa se susret završio bez protokolarnog rukovanja. Ali se, ipak, desio, da bi, ubrzo potom, Rama još jednom došao u Beograd na kineski samit. I još su se tiražni mediji, vazda spremni da započnu kavgu, potrudili da umesto o razlikama, govore o sličnostima ovog puta su ih pronašli u cipelama dvojice premijera.


Foto Aleksandar Dimitrijević

Sitne nevolje

Seća li se neko Lazara Krstića? To beše onaj mladi američki stručnjak srpskog porekla, sa diplomom univerziteta Jejl (osnovnih studija, doduše) koji je u Beograd doveden na velika vrata i reklamiran kao ekonomski spasilac, da bi, u dve vlade, uspeo da sastavi nešto manje od godinu dana. Kada je, međutim, u julu podneo ostavku na funkciju ministra finansija, sa obrazloženjem da se sa premijerom Vučićem ne slaže oko visine smanjenja penzija i plata, te da premijer ima meko srce pa ne pristaje na njegov radikalni predlog (smanjenje penzija od 20 odsto i plata u javnom sektoru od najmanje 15 odsto) nikakvih ozbiljnijih potresa nije bilo. Kao što ih, doduše, nije bilo ni kad su se pojavili naizgled neoborivi dokazi da je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova i čovek od velikog poverenja premijera Vučića, plagirao doktorski rad. Pokazalo se da je premijeru lakše da uvredi celu akademsku zajednicu i zdrav razum pride, nego da se odrekne pouzdanog saradnika. Posle toga nije bio ni čudan izostanak reakcije na podatke koji bacaju ozbiljnu sumnju na delovanje još jednog čoveka od poverenja Aleksandra Vulina, ministra za rad i razna druga pitanja. Ili, recimo, ignorisanje činjenice da je pravosuđe mesecima u blokadi zbog nezadovoljstva advokata radom ministra Nikole Selakovića... A i zašto bi, uostalom? Osim podrške apsolutne većine poslanika u Skupštini Srbije, vlada Aleksandra Vučića ima i podršku više od 50 posto građana, ali i simpatije Zapada, pa nema ničeg što bi je primoralo da poštuje institucije, zakone i obične građane.


Foto Nenad Mihajlović

(Privremena) istorija

Izgleda da ipak ništa nije večno...mada je, ako ćemo pošteno, baš tako izgledalo. Ko je, uostalom, mogao da zamisli da će doći dan u kome se Mlađan Dinkić ne nalazi na nekoj važnoj državnoj funkciji? I da nije čak ni predsednik stranke koja upravo smišlja novu alhemiju kojom će simboličnu podršku birača pretvoriti u snažnu zlatnu polugu vlasti? Nije, pritom, samo Dinkić posle gubitka izbora otišao u političku istoriju, makar privremeno. U 2014. funkciju je napustio i Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, koju će ubuduće voditi Sanda Rašković Ivić. Tačnije, ono što je od DSS-a ostalo, s obzirom na to da je nekoliko njenih uglednika već formiralo sopstvene partije (Nenad Popović, Siniša Kovačević, Slobodan Samardžić, čijem Državotvornom pokretu Koštunica pruža podršku, onako, iz daljine). Promene je pretrpela i Demokratska stranka - najpre je, uoči samih izbora, napustio doskorašnji predsednik Boris Tadić da bi na izborima nastupio sa novoosnovanom partijom promenljivog imena. A onda je, posle izbornog debakla, Bojan Pajtić pobedio Dragana Đilasa i postao predsednik socijaldemokratske Demokratske stranke koja se zalaže za Srpsku Srbiju. Ili tako nekako. Tu je, ipak, i izuzetak koji potvrđuje novo pravilo u srpskim uslovima - ono da gubitak na izborima povlači posledice: Čedomir Jovanović je i dalje lider Liberalno demokratske partije koji i dalje uspeva da ubedi deo javnosti da samo što nije postao deo vlasti.


Foto Đorđe Kojadinović

Batine na paradi

I pre nego što je, krajem decembra, objavljeno istraživanje prema kome među pripadnicima LGBT zajednice ne postoji saglasnost o potrebi održavanja Parade ponosa, činjenicu da je u septembru 2014. ona napokon održana, potpuno je u drugi plan potisnuo incident u kome je žandarmerija pretukla Andreja Vučića, rođenog brata premijera Srbije. Priča je otišla u drugom pravcu, a važnu ulogu imala je lična karta mlađeg, do tada javnosti prilično nepoznatog brata Vučića, koja se, potom, pojavila i u drugoj epizodi sa Andrejom Vučićem u glavnoj ulozi. Činjenica da su jake policijske snage omogućile Paradu pripadnicima LGBT populacije i drugim građanima zainteresovanim za zaštitu osnovnih ljudskih prava, ipak je donela pozitivan poen u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Huligani su se, ovog puta, ispraznili večernjim napadom na zgradu RTV B92 i paljenjem autobusa broj 46. Organizatori su već zakazali sledeću nedelju ponosa od 14. do 20. septembra 2015, kada će biti održana nova parada. Saopštili su i da je Parada ponosa Beograd postala članica Evropskog udruženja organizatora prajdova (EPOA) i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride).

Faktor Šešelj

Polovinom novembra je nastupilo ledeno doba na Balkanu. Tako su, bar, nemački mediji nazvali odnose Srbije i Hrvatske nakon iznenadnog puštanja Vojislava Šešelja na (privremenu) slobodu. Iz Srbije posmatrano, serija događaja više je ličila na tužni cirkus u kome su se smenjivale rezolucija Evropskog parlamenta koju su isposlovali hrvatski poslanici, naknadni zahtev Haškog tužilaštva da se pušteni pritvorenik ipak vrati, Šešeljeve anahrone izjave, duhovite političke akcije i potpuna koncentracija na Tomislava Nikolića uz upadljivo zaobilaženje Vučića, nade Vučićevih protivnika iz građanske Srbije da će Šešelj ugroziti premijerovu popularnost, Vučićevo čuđenje kako neko uopšte može da ga dovede u vezu sa političkim ocem...Mesec dana kasnije, agencija Faktor Plus merila je popularnost stranaka i saopštila da se stabilizovao rejting SRS, koja je sa 4,6 odsto sada četvrta najjača partija i nalazi se blizu zone političke relevantnosti iako i dalje ispod cenzusa.

Od Angele zavisi

U Srbiji nije bilo neizvesnosti kakva je vladala u zabačenijim delovima sveta: i pre nego što je britanski Tajms proglasio Angelu Merkel za ličnost godine, u Srbiji se znalo da od nemačke kancelarke sve zavisi. I to ne samo zato što je, upravo zbog nemačkih strogih kriterijuma vezanih za implementaciju Briselskog sporazuma, otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU i dalje na ledu - čime je obesmišljen optimizam iz januara 2014, kada su pregovori na prvoj pretpristupnoj konferenciji zvanično otvoreni. Iz Nemačke su, osim teških zahteva, tokom 2014. godine stizali i razlozi za optimizam, sažeti u tvrdnji zagrebačkog Jutarnjeg lista da je Berlin Srbiji namenio ulogu predvodnice u regionu. Dalo se to zaključiti iz učestalih susreta srpskog premijera i nemačke kancelarke, što u četiri oka, što na skupovima sa više učesnika, među kojima je najupečatljiviji verovatno bila Zapadnobalkanska privredna konferencija na kojoj su 28. avgusta u Berlinu lideri regiona razgovarali o mogućim zajedničkim projektima. Govorilo se o novoj nemačkoj strategiji za Balkan, koja je, u nešto umerenijim verzijama, sadržana u ideji da se zemljama kandidatima za članstvo u EU pošalje poruka da se od proširenja Unije ipak nije odustalo. U međuvremenu, Berlin budno posmatra sva dešavanja u regionu, a ne samo ona vezana za odnose sa Rusijom. I reaguje kad je potrebno - na primer, u trenutku kada je, posle slučaja dron, pretila opasnost da od pompezno najavljivanog dolaska albanskog premijera u Beograd ne bude ništa.


Foto Dragan Antonić

Putin na paradi

Treći dolazak Vladimira Putina u Beograd, osim činjenice da je datum održavanja vojne parade, koja je trebalo da obeleži 70. godišnjicu oslobođenja Beograda, određen u skladu sa rasporedom obaveza ruskog predsednika, obeležila je jaka kiša koja je doprinela da se članovi Vlade Srbije bar nakratko osete jednako pokislim kao i obični građani.
Važnije od vizuelnog utiska, međutim, bile su spekulacije o mogućem mrštenju u zapadnim prestonicama zbog Putinove posete zemlji-kandidatu za članstvo u EU koja nije želela da se pridruži sankcijama Zapada protiv Rusije uvedenim povodom ukrajinske krize.
Još neprijatnija po srpsku vlast bila je činjenica da je, dve nedelje kasnije, beogradski gost saopštio da odustaje od Južnog toka, a da im ništa o tome nije nagovestio u brojnim ovogodišnjim razgovorima. S obzirom na Putinovu enormnu popularnost među srpskim biračima, međutim, sve bi te neprijatnosti mogle biti zanemarljiva cena za zadovoljstvo slikanja i razgovora sa omiljenim junakom prosečnog građanina ovdašnjeg.