Nema slavlja zbog niske inflacije

Foto profimedia.rs

Konrad Adenauer, prvi kancelar Nemačke posle Drugog svetskog rata poznat je po izjavi: Zašto bih brinuo o onome što sam govorio juče. Hteo je da kaže da se događaji ponekad odvijaju tolikom brzinom da nadmašuju našu sposobnost da ih razumemo. Zato se na kraju 2014. moramo, iz ove perspektive, zapitati da li smo u ECB reagovali dovoljno brzo da pred narastajućim tenzijama održimo stabilnost cena. Mislim da je odgovor potvrdan.

Monetarna politika, na koju smo ranije bili navikli, više nema uticaj na troškove kreditiranja. Kreditni kanali u bankarskom sistemu više ne funkcionišu, jer preterano restriktivni uslovi pozajmljivanja smanjuju tražnju. Kao odgovor na to ECB je uradila ono što bi i svaka druga centralna banka. Radili smo na tome da obnovimo vezu između naše monetarne politike i troškova zaduživanja, a cilj je bio da se obori prosečna kamatna stopa koju plaćaju privreda i stanovništvo.

U junu smo počeli da primenjujemo set mera ciljanog dugoročnog programa refinansiranja, kako bismo bankama obezbedili sredstva po niskim fiksnim kamatama na period od najviše četiri godine. Mera je smišljena tako da poveća kreditnu aktivnost banaka. Naš program kupovine imovinom osiguranih obveznica skrojen je sa ciljem da pomogne da se niski troškovi finansiranja sa banaka prenesu do krajnjih potrošača, odnosno klijenata.

Zajedno, ove mere nude moćan odgovor za smanjenu kreditnu aktivnost banaka i otvaraju nove kreditne tokove ka realnom sektoru. I preliminarna istraživanja pokazuju da su ostvarene neke opipljive koristi za realnu ekonomiju evrozone. Istovremeno, inflacija je nastavila da klizi nadole i u novembru je pala na minimalnih 0,3 odsto, a tome je uglavnom kumovao oštar pad cena nafte, koji je počeo krajem leta. Ali pad bazne inflacije, koja isključuje promenljive cene energenata i hrane, takođe ukazuje da je agregatna tražnja slaba. I zaista, poslednje projekcije ECB-a ukazuju na značajno pogoršanje makroekonomskih izgleda i perspektiva.

Dalji pad cena nafte uticaće i na inflatorna očekivanja. S obzirom na potencijal koji sa sobom nosi naftni cenovni šok, inflacija bi u narednim mesecima privremeno mogla da sklizne i u negativnu zonu! U normalnim okolnostima, svaka centralna banka bi poželela šok na strani ponude. Uostalom, niže cene nafte će povećati realne prihode što može da dovede do veće proizvodnje u budućnosti. Ali mi možda zbog toga nećemo moći da slavimo.

Zato je UO ECB ponovio da je jednoglasno posvećen upotrebi dodatnih nekonvencionalnih instrumenata da bi se rešio problem produženog perioda niske inflacije. Ako već privreda ima potrebu za daljim stimulansima, jedna od opcija je proširenje dosadašnjeg programa, da obveznice budu osigurane i nekim drugim vrstama imovine, ne samo hipotekarnim kreditima, zajmovima za kupovinu automobila i potraživanjima po osnovu kreditnih kartica. Ali, taj instrument nije sam sebi svrha. Jer, imovinom osigurane obveznice nisu cilj, već sredstvo monetarne politike ECB.

Jedan od važnih kriterijuma za izbor dodatnih mera trebalo bi da bude obim njihovog uticaja na sveopšte uslove finansiranja privrede. Na primer kupovina obveznica, koje bi izdavale nefinansijske institucije evrozone, verovatno bi imala neki prenosni efekat na troškove finansiranja kompanija. A u poređenju sa drugim kategorijama, to tržište je relativno usko.
Drugačije bi bilo ako odlučimo da preuzimamo samo državne obveznice koje emituju zemlje evrozone, jedinog tržišta čiji se obim ne bi postavljao kao pitanje. Intervencije na ovom tržištu bi verovatno dale jači signal da je ECB posvećena održanju relaksirane monetarne politike na duži rok.

Efikasnost intervencija na tržištu obveznica, to jest mogućnost snižavanja troškova pozajmljivanja za stanovništvo i privredu, takođe govori i o stanju u bankarskom sektoru. Veća kapitalna adekvatnost, niža izloženost lošim kreditima i transparentniji bilansi banaka povećavaju šanse da se monetarni stimulansi ECB-a u što većoj meri prenesu na realnu ekonomiju.

Zato će završetak sveobuhvatne procene bilansa banaka i nadzor nad finansijskim institucijama koju sprovodi ECB doprineti rastu kreditne aktivnosti u evrozoni. Veća transparentnost u bilansima banaka zajedno sa boljom kapitalnom adekvatnošću, stvoriće povoljnije uslove za pozajmljivanje. Ali odluka o kupovini državnih obveznica treba da uzme u obzir institucionalne i zakonodavne specifičnosti evrozone. Sve to shvatamo vrlo ozbiljno.

Godina pred nama zato će biti izazovna i puna neizvesnosti. Iz prošlosti smo naučili da nećemo oklevati da delujemo ako se pojavi rizik da naš osnovni cilj neće biti ostvaren.