Jeftin barel manji profiti

Foto profimedia.rs

Za naftne kompanije u čitavom svetu došla su teška vremena. To pokazuju i poslovni rezultati svetskih i regionalnih igrača. Akcije naftnih kompanija u SAD i Evropi izgubile su od 30 do 50 odsto svoje vrednosti za samo osam meseci. Zatvaraju se bušotine, smanjuju se ulaganja u istraživanje i razvoj, otpušta se višak radne snage, a sve u cilju usklađivanja sa trenutnom niskom cenom nafte.

Robin Alan, predsednik asocijacije britanskih kompanija za eksploataciju nafte Brindeks, nedavno je za Bi-Bi-Si izjavio da je industrija blizu kolapsa. On je upozorio da u Severnom moru nema nijednog novog projekta koji je isplativ pri ceni nafte nižoj od 60 dolara po barelu.

Ukoliko se pogleda jedan od najvažnijih pokazatelja, dobit pre oporezivanja (EBITDA), moglo bi se reći da je situacija dramatična. Dobit OMV-a je pala 59 odsto, hrvatske INA 30, Britiš petroleuma 21 odsto, a Šela 13 odsto.

Poslovanje na tržištu Srbije dodatno je otežano slabljenjem dinara koji je u 2014. izgubio oko 20 odsto vrednosti prema dolaru, padom bruto domaćeg proizvoda za 1,8 odsto i većim nametima, jer je porez na dobit povećan sa 10 na 15 odsto. Osim toga, u 2014. uvedena je i nova naknada za formiranje obaveznih rezervi od 2,6 dinara po litru. I u takvim okolnostima dobit NIS-a pre oporezivanja smanjena je za samo osam odsto, na 63,4 milijarde dinara, uz neto profit od 27,8 milijardi dinara. U državni budžet NIS je uplatio 136 milijardi dinara, 13 odsto više nego godinu dana ranije.

Podsećanja radi, kada je slična kriza, praćena drastičnim padom cene nafte i velikom devalvacijom dinara, potresla naftno-gasni sektor 2008. NIS je poslovao sa gubitkom od osam milijardi dinara.

Uprkos lošim makroekonomskim pokazateljima, generalni direktor Kiril Kravčenko ističe da je NIS u 2014. ostvario dobre rezultate u svim segmentima poslovanja i da su uspešno realizovani svi značajni projekti.

NIS je poslovao dobro i zabeležio dobit. Kompanija je bila finansijski stabilna, čime smo dokazali da smo sposobni da preživimo krizu i u teškim uslovima generišemo dobit, kaže Kiril Kravčenko.

Ostvareni rezultati NIS-a imaju još veću specifičnu težinu ako se uporede sa poslovanjem konkurencije u svetu i regionu. Neto profit je pao gotovo svim značajnim igračima Britiš petroleumu, Šelu i OMV-u, dok su regionalni igrači MOL i INA čak zabeležili gubitke.

Miroslav Radaković, glavni broker BDD Sinteza investa kaže da su nešto slabiji poslovni rezultati NIS-a bili očekivani s obzirom na koktel veoma teških uslova poslovanja.
Ceo rezultat se, ipak, može oceniti kao solidan u datim okolnostima. I cena akcija na berzi govori u prilog tome, jer je nakon objave rezultata došlo tek do minimalne korekcije, naglašava Radaković. On podseća i da je menadžment NIS-a bio suočen i sa problemima matične kompanije Gaspromnjeft, koja se nalazi pod ekonomskim sankcijama i negativnim uticajem oštrog pada ruske rublje. Iako je neto dobit oštro potonula, treba istaći da je kompanija ipak uspela da održi minimalan pad EBITDA koji je ipak najznačajniji pokazatelj performansi. Na neke faktore poput globalne cene nafte, sankcija prema Rusiji ili na kretanje deviznih kurseva, menadžment NIS-a nije mogao preventivno da deluje, već je samo imao opciju brzog prilagođavanja što je, čini mi se, i učinjeno, objašnjava Radaković.

Jedan od najvećih efekata, koji je pozitivno uticao na dobit NIS-a, bilo je povećanje operativne efikasnosti, što će biti jedan od osnovnih ciljeva i u narednim godinama. Biznis planom za 2014. bile su predviđene uštede u ovoj oblasti od tri milijarde, a stvarno su troškovi smanjeni za više od osam milijardi dinara.

Siguran sam da postajemo jedna od najboljih kompanija u domenu operativne efikasnosti, a u vreme krize to je ključna stvar, naglašava Kravčenko i precizira da su biznis planom za ovu godinu predviđene uštede u okviru programa povećanja operativne efikasnosti od 18,2 miliona evra, dok je ukupni potencijal tog programa u 2015. od 20 do 50 miliona evra iznad biznis plana.

Prihodi NIS-a od prodaje od 258 milijardi dinara bili su na nivou 2013. Prodato je 3,08 miliona tona naftnih derivata širom Srbije, slično kao i godinu dana ranije, a NIS je sačuvao i udeo na domaćem tržištu od oko 78 odsto. Brend Gasprom je, inače, prvi u Srbiji, a drugi u regionu kada je reč o prosečnoj prodaji na jednoj benzinskoj stanici. Ostvarili smo veoma dobre rezultate u maloprodaji, ističe Kravčenko. Iako je kompanija lane preradila 3,1 milion tona derivata, za jedan odsto više nego u 2013, povećane su i naftno-gasne rezerve za devet odsto, što NIS-u daje dodatnu sigurnost za budućnost. U domenu istraživanja i proizvodnje zabeležen je pad od tri odsto zbog smanjenja investicija, čemu su presudno doprinela velika dugovanja državnih preduzeća. Od njih NIS potražuje oko 59 milijardi dinara.

Iako se očekivalo da veliki državni dužnici, pre svih, Srbijagas i HIP Petrohemija uplate deo svojih dugova, on je ostao na istom nivou, što je uticalo na smanjenje planiranih investicija. Pozitivno je što smo potpisali Memorandum sa Republikom Srbijom o regulisanju dugova koji predviđa vraćanje dugova u naredne dve i po godine, precizira Kravčenko.
Miroslava Radakovića ohrabruje što je većina ključnih proizvodno-operativnih parametara zadržana na približno sličnom nivou i ako se poboljša situacija na tržištu, to može ponovo da se valorizuje. Za njega je pozitivno i što je kompanija zadržala politiku dividendi, tako da je akcionarima uplaćivan deo dobiti. Radaković veruje i da je sadašnja situacija prilika da NIS poveća tržišno učešće u regionu, jer su njegovi konkurenti u dosta slabijoj poziciji. Ako NIS uspešno iskoristi prilike, može izaći još osnaženiji i veći što će se na kraju pozitivno odraziti na cenu akcija, objašnjava glavni broker Sinteza investa.

Kravčenko, pak, najavljuje da će NIS ove godine investirati najmanje 25 milijardi dinara. Ukoliko se poveća cena nafte, budući da smo poslovanje planirali kao da će biti 50 dolara po barelu, i ostvarimo planove iz programa povećanja operativne efikasnosti, postoji mogućnost da dodatno investiramo pet do sedam milijardi dinara, najavljuje Kravčenko i precizira da će NIS najviše uložiti u projekte istraživanja nafte i gasa. Sledeći po važnosti je projekat duboke prerade, čija bi realizacija trebalo da bude započeta u ovoj godini i koji predviđa da u modernizaciju Rafinerije u Pančevu bude uloženo 300 miliona dolara u naredne tri i po godine. NIS planira i važne projekte u oblasti energetike: projekti male kogeneracije, postrojenje za komrimovani gas i već započete projekte Vetropark Plandište i TE-TO Pančevo. Vrednost ova dva projekta je 300 miliona evra, a najveći deo novca u njih uložiće partneri NIS-a.

Za socijalne investicije NIS je lane izdvojio 592 miliona dinara. Među ključnim programima su Zajednici zajedno (podrška regionima u kojima kompanija posluje), Kultura bez granica (podrška najznačajnijim kulturnim manifestacijama), Energija sporta i razni humanitarni projekti. Samo u obrazovanje i nauku, kroz projekat Energija znanja, obezbeđeno je 105,2 miliona dinara, za čak 105 odsto više nego u 2013.