Sumrak profesije

Mit o obaveštajcima kao profesionalcima posebnog kova, koji su spremni i na najveće moguće rizike za blagovremenu i tačnu informaciju, za neki podatak od kojeg može da zavisi ishod rata ili sudbina mira, i ljudima koji obično unapred računaju sa mogućom neveselom ličnom sudbinom, i velikom verovatnoćom da neće dočekati zasluženo priznanje za ono što su učinili za svoju zemlju, doživeo je proteklih dana težak udarac. U dve odvojene zvanične istrage, čiji su rezultati prezentirani u Senatu američkog Kongresa i donjem domu britanskog parlamenta, konačno je i neopozivo potvrđeno da su sve informacije američkih i britanskih obaveštajnih službi o Sadamu Huseinu koje su poslužile kao pokriće za napad na Irak 2003. godine bile pogrešne. Da su bile traljave i neprofesionalne.

Istini za volju, istorija je puna primera kobnih grešaka i zabluda u vezi sa radom obaveštajnih službi. Ali, to su po pravilu bile greške ili zablude državnika i političara koji su ignorisali blagovremene i tačne špijunske informacije. Ili su na osnovu raspoloživih informacija tajnih službi o protivnicima i neprijateljima, prosto, donosili pogrešne zaključke. Počev od slučaja drvenog konja, kada je trojanski kralj Prijam ignorisao razumno upozorenje svoje kćeri, Kasandre i to odmah platio visokom cenom. Staljinu je, recimo, iz više različitih izvora bilo blagovremeno signalizirano da će ga Hitler napasti 22. juna 1941, ali on se - ko zna iz kojih razloga - oglušio o sve najave te vrste. Naš zemljak, slavni britanski obaveštajac (Flemingov uzor za lik DŽemsa Bonda), Duško Popov, saznao je od svojih nemačkih prijatelja, u Lisabonu, da se Japan sprema da početkom decembra 1941. bombarduje Perl Harbur i to blagovremeno javio Amerikancima. Ali, niko u Vašingtonu nije tome poklonio dužnu pažnju.

Nije li, uostalom, Slobodan Milošević bio uveren da je “slučaj Račak” odveć nevešto režiran, da NATO samo blefira i da se, ipak, neće usuditi da bombarduje srpske gradove, iako mu je “francuska veza” preko generala Milanovića u Briselu unapred precizno servirala sve potrebne informacije o tome. Baš kao što su iz brojnih raspoloživih informacija i generali u NATO-u izvukli pogrešan zaključak da će Srbija kapitulirati čim počnu da padaju prve bombe. Dakle, da će ta avantura trajati samo dan ili dva.

Nikada, međutim, nije bilo tako drastičnog primera da su uoči prelomnih istorijskih događaja, a zarad nečijih političkih interesa i ambicija, pogažene sve profesionalne norme i standardi drevne špijunske profesije, te da su u režiji samih obaveštajnih službi isfabrikovani tako očito lažni “dokazi” kao opravdanje za rat... Zamoljen da komentariše izveštaj sačinjen u Komitetu za obaveštajne službe američkog Senata, koji je analizirao propuste američkih obaveštajnih službi, uključujući i informacije CIA o Sadamu Huseinu, i upravo objavljeni izveštaj lorda Batlera, koji je analizirao rezultate rada britanskih tajnih službi uoči napada na Irak, iskusni švedski diplomata i nekadašnji rukovodilac tima inspektora UN u Iraku, dr Hans Bliks, dao je najslikovitije objašnjenje:

“Iz sopstvenog iskustva znam da američke i britanske tajne službe u ovom slučaju, očito, nisu bile mnogo zainteresovane za činjenice. NJihovi su ljudi polazili od unapred formulisanih političkih stavova i ocena i tražili su samo ono što bi te njihove želje moglo da potkrepi. Mi smo radili obrnuto, tražili smo činjenice. Kada ih nismo našli, rekli smo da ih nismo našli. Oni su zbog toga bili veoma ljuti na nas”, kaže dr Bliks.

- Pogledajte - kaže Bliks - šta je sve govorio američki predsednik Buš. Najpre je kategorički tvrdio da Irak raspolaže velikim količinama oružja za masovno uništenje, koje predstavlja pretnju bezbednosti Amerike. Kada smo mi rekli da za to nema dokaza, i kad je čitav svet konačno shvatio da zaista nema dokaza kojima bi ta tvrdnja mogla biti potkrepljena, Buša je neko instruisao da promeni retoriku i da kaže: dobro, možda zaista nema oružja za masovno uništenje u iračkim vojnim skladištima, ali Sadam je imao planove za proizvodnju takvog oružja. To je bio dovoljan razlog za našu zabrinutost i valjano opravdanje da ga napadnemo i sprečimo da ostvari svoje opasne ambicije... Mi smo onda rekli: ne, nema ni dokaza o postojanju takvih planova. Ako tvrdite da su postojali takvi planovi, pokažite činjenice. Buš je, potom, ponovo “modifikovao” svoje izjave. Sad više ne tvrdi čak ni da je Sadam imao “planove” za proizvodnju oružja za masovno uništenje, već govori samo da je imao “nameru” da proizvede takvo oružje. Ne znam kako se može dokazati nečija “namera”, ocenio je Bliks u intervjuu koji je prošle nedelje emitovao Bi-Bi-Si.

Zvanični izveštaj obznanjen početkom jula 2004, nakon istrage sprovedene u Komitetu za obaveštajne službe Senata američkog Kongresa, proglasio je CIA za glavnog i verovatno jedinog krivca američkog obaveštajnog debakla u Iraku. U izveštaju se, pored ostalog, priznaje da Amerikanci praktično nisu imali nikakvu obaveštajnu mrežu u samom Iraku, da su se oslanjali uglavnom na elektronsku špijunažu i korišćenje visoke tehnologije (snimanje i prisluškivanje iz vazduha), na informacije nekih drugih obaveštajnih službi i na većinom nepouzdane izjave begunaca iz Iraka i protivnika iračkog režima u inostranstvu... U tekstu izveštaja nema, međutim, ni reči o eventualnoj odgovornosti Bele kuće i ulozi samog predsednika Buša zato što su - kako sada tvrde njihovi brojni kritičari - stalno vršili pritisak na CIA da se pronađu ili proizvedu željeni “dokazi” koji bi poslužili kao pokriće za unapred isplanirani napad na Irak... O tome će se, navodno, razgovarati kasnije, jer bi usred kampanje za predsedničke izbore to moglo da bude zloupotrebljeno u političke svrhe...

Mesec dana pre nego što je pomenuti izveštaj bio predstavljen javnosti, direktor CIA DŽordž Tenet podneo je ostavku na svoj položaj. Po svemu sudeći, zato što je znao, ili barem predosećao da će biti žrtvovan i požurio je da to preduhitri. Kad je izveštaj o propustima obaveštajnih službi konačno obelodanjen, Tenet je kratko i energično rekao da su nalazi senatske komisije “iskreno rečeno - apsurdni”. Ipak, sudeći po ocenama dobrih znalaca prilika u Vašintonu, Tenet svakako nije bio nevinašce, i nije okrivljen bez razloga. Recimo, poznati novinar Bob Vudvord (afera “Votergejt”), autor nedavno objavljene knjige pod naslovom “Plan napada”, piše da je Tenet još uoči rata predsedniku Bušu rekao da je oružje za masovno uništenje u Iraku jako “zahvalna” tema. I, da zbog toga ne treba mnogo da se brine...

Bilo je, takođe, vidljivo da su pojedini zvaničnici Bele kuće, pre svega potpredsednik Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld, ozbiljno računali na obećanja dobijena od direktora CIA i da su tražili da im se što pre isporuče željeni “dokazi”. Međutim, kad se ispostavilo da im CIA ne isporučuje ono što su očekivali, oni su - kako je utvrđeno tokom istrage - počeli da vrše pritisak na obaveštajce. Čak i da menjaju i friziraju primljene izveštaje... Recimo, neki vašingtonski mediji pišu da je Čejni često i lično odlazio u sedište CIA i da je tamo imao duge rasprave sa obaveštajnim analitičarima koji su se bavili Irakom. A, Ramsfeld je, nezadovoljan onim što mu je slala CIA, formirao svoju sopstvenu (vojnu) službu za oblikovanje obaveštajnih procena u skladu sa njegovim željama i političkim potrebama. Član senatskog komiteta DŽej Rokfeler, demokrata iz Zapadne Virdžinije, koji je prezentirao izveštaj o propustima obaveštajnih službi, izneo je ocenu da su zvaničnici Bele kuće “ozbiljno pritiskali” obaveštajce da im proizvedu dokaze koji će opravdati napad na Irak. A, senator Dejn Fajnštajn iz Kalifornije rekao je da su članovi administracije sami “oblikovali” pojedine obaveštajne procene...

Direktor CIA, Tenet, već je tada - kažu kritičari - morao da podnese ostavku. Pošto to nije na vreme učinio, i pošto je pristao na suviše velike kompromise da bi se (kao bivši Klintonov čovek) dodvorio Bušu i njegovim ljudima, koji su - svojom bahatošću, sujetom i pohlepom - ozbiljno narušili ugled i profesionalnu reputaciju američkih obaveštajaca, sada više niko ne treba da ga žali...

U Britaniji je vrlo slična priča okončana na sasvim drugačiji i - vrlo britanski način. Penzionisani bivši sekretar vlade, lord Robin Batler, koji je u februaru ove godine dobio zadatak (od premijera) da sačini i parlamentu i javnosti podnese izveštaj o delovanju britanskih obaveštajnih službi u vezi sa ratom u Iraku, ustanovio je da su svi podaci o, navodnom, postojanju hemijskog i biološkog oružja u toj zemlji bili “manjkavi”, “nepouzdani” i “nekompletni”. Međutim, lord Batler - za razliku od autora američkog izveštaja koji je prezentiran Senatu - nije svalio krivicu za propuste na obaveštajne službe.

Lord Batler je, naime, pokušao da uveri javnost da su zaista načinjeni izvesni “propusti” u radu obaveštajnih službi, i propusti u interpretaciji tih izveštaja, ali da za njih niko nije kriv. Da je, zapravo, u pitanju neka vrsta - “sistemske greške”. Međutim, premijer Toni Bler je odmah po objavljivanju izveštaja hrabro istupio pred poslanicima Donjeg doma britanskog Parlamenta i saopštio da za sve što se dogodilo “preuzima punu ličnu odgovornost”. Uostalom, najpoznatiji funkcioner obaveštajnog aparata u Velikoj Britaniji, DŽon Skarlet, bio je nedavno - unapređen! Taj visoki državni činovnik, kome se inače pripisuje glavno autorstvo kontroverznog britanskog obaveštajnog “dosijea” o Iraku iz septembra 2002. (iz kojeg je, navodno, poticala i legendarna Blerova tvrdnja izneta u govoru pred Parlamentom o Sadamovom superoružju sa hemijskim i biološkim punjenjem koje za 45 minuta može da se lansira na bilo koju tačku sveta) prekomandovan je sa funkcije moćnog predsednika “Združenog obaveštajnog komiteta” na još moćniji položaj direktora tajne službe MI6.

- Niko nije lagao, niko nije frizirao obaveštajne podatke, rekao je premijer Bler. Uzgred, Bler je dodao da - po njegovom dubokom uverenju - uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti nije bila greška. “Irak, bliskoistočni region i čitav svet danas su mnogo bolji i bezbedniji pošto je Sadam konačno uklonjen”, ocenio je premijer. A sam lord Batler je odmah prokomentarisao da “nema nikakvih razloga, niti dokaza, za sumnju u iskrene i dobre namere premijera Blera”.

Naravno, britanska politička scena je odmah proključala. Jedan od najpoznatijih Blerovih kritičara i protivnika rata u Iraku (mada svojevremeno i veliki pobornik bombardovanja Srbije), Robin Kuk, disident u redovima vladajuće Laburističke stranke, ocenio je da je izveštajem lorda Batlera konačno dokazano da su “britanske trupe poslate u rat na osnovu netačnih obaveštajnih informacija, pristrasnih analiza i nepouzdanih izvora”.

- To je bila možda najneugodnija greška u celokupnoj istoriji britanskih obaveštajnih službi, napisao je Kuk u tekstu u dnevniku “Indipendent”. Po njegovom mišljenju ovde nije reč samo o kredibilitetu britanskih obaveštajnih službi i informacija koje te službe dostavljaju vladi, nego o kredibilitetu samog premijera Blera. “Posle ovoga što se dogodilo u Iraku, Bleru više niko ne može verovati”, kaže Kuk.

Slične argumente zastupao je i lider opozicione Konzervativne stranke, Majkl Hauard, koji je tokom rasprave u Vestminsteru upozorio: “Nadam se da naša zemlja u doglednoj budućnosti neće biti suočena sa nekim novim ratom. Jer, ako bi se to dogodilo, i ako bi ovaj premijer trebalo da saopšti javnosti da nam neko preti, da li bi ova zemlja mogla da mu veruje..?”

Britanski mediji i brojni političari su se, očito, listom obrušili na izveštaj lorda Batlera. Ali, ne toliko zbog njegovih konstatacija da su se u radu obaveštajnih službi i njihovim procenema “potkrale i neke greške”, jer to je sada svima dobro znano, koliko zbog njegovih ocena da za te greške niko nije kriv i ne treba da odgovara: ni šef tajne službe MI6 DŽon Skarlet, ni vladin nekadašnji glavni “spin-doktor” Alister Kembel, ni sama vlada, ni premijer Bler...

Jedini pažnje vredan izuzetak bio je tabloid milionskog tiraža “San”, koji je nedvosmisleno stao u odbranu premijera Blera. “Iako je sam Bler uvek postupao u dobroj veri, i kad se oslanjao na manjkave izveštaje obaveštajnih službi, za koje on ne snosi nikakvu krivicu, treba imati u vidu da nisu samo britanski obaveštajci smatrali da Sadam raspolaže oružjem za masovno uništenje. U to su verovale i obaveštajne službe Rusije, Kine, Francuske, Nemačke i Amerike”, kaže “San”.

Ipak, možda najveću specifičnu težinu, i gorčinu, sadržale su opaske na izveštaj lorda Batlera koje je izrekao nekadašnji generalni direktor Bi-Bi-Sija, Greg Dajk. Jer, reč je o uglednom medijskom profesionalcu koji je napustio ovaj prestižni položaj zato što nije bio spreman na ustupke i kompromise povodom priloga novinara Endrjua Giligena, zbog kojeg je britanski ekspert za hemijsko i biološko oružje dr Dejvid Keli kasnije počinio samoubistvo... Preciznije, bivši direktor Dajk, i bivši predsednik upravnog odbora Bi-Bi-Sija Gevin Dejvis bili su, praktično, prinuđeni da podnesu ostavke nakon objavljivanja nalaza specijalne komisije pod rukovodstvom sudije vrhovnog suda, lorda Hatona, koja je imala zadatak da izuči sve okolnosti koje su dovele do smrti dr Kelija. I, čije su ocene u britanskoj javnosti u to vreme bile doživljene kao verodostojna “presuda” da su se novinar Bi-Bi-Sija i urednici koji su stali u njegovu odbranu ogrešili o važeće kodekse profesionalnog postupanja i profesionalne etike...

“Izveštaj lorda Batlera nedvosmisleno potvrđuje da je Bi-Bi-Si bio u pravu kada je emitovao prilog koji je govorio o zabrinutosti dr Kelija u vezi sa vladinim dosijeom o iračkom oružju. Jer, dr Keli je signalizirao da je vlada frizirala taj dosije... Ja bih uvek objavio takav prilog, bez obzira na posledice”, konstatovao je Dajk.

Inače, u izveštaju lorda Hatona objavljenom prošle jeseni bilo je rečeno da su tvrdnje novinara Bi-Bi-Sija Endrjua Giligena da je vlada “frizirala” podatke iz dosijea obaveštajnih službi o iračkom oružju bile - “neutemeljene”.

Ali, premijer Bler na sve to - barem za sada - reaguje mirno i pribrano. On je saopštio kako smatra da je lord Batler svojim izveštajem sa njegove vlade i njega lično otklonio svaku sumnju za, navodno, svesno i namerno preuveličavanje opasnosti od iračkog oružja za masovno uništenje. Što treba da znači da je Velika Britanija pre 16 meseci u rat protiv Iraka ušla s dobrim i valjanim razlozima...

Konačnu presudu daće, naravno, sami birači. Možda već ovih dana na dopunskim izborima za nekoliko upražnjenih mesta u Donjem domu britanskog parlamenta, na kojima će se ponovo ozbiljno testirati kredibilitet i politički rejting premijera Blera i njegove vlade. Za razliku od špijuna - britanskih, američkih i ostalih - koji na izborima ne učestvuju. I, čije greške, na ovaj ili onaj način, na kraju obično plaća neko drugi...