Virtuelna ubistva, realna mora

Foto AP

Godine nišanjenja raketa na ljude sa druge strane sveta učinile su Brendona Brajanta slomljenim čovekom. Ovo su reči kojima počinje ispovest bivšeg operatora dronova, kako se takvi vojnici zvanično nazivaju. Brajant opisuje kako je izgledalo kada je prvi put ubio nekoga, ispalivši helfajer raketu na troje ljudi, posmatrajući sve to kroz infracrvenu kameru: Dim se razišao, i tu su delovi dvojice ljudi oko kratera. I tu je taj čovek, nedostaje mu desna noga iznad kolena. On je drži i kotrlja se okolo, dok mu krv šiklja iz noge, i ona je vrela. NJegova krv je vrela... Trebalo mu je dugo vremena da umre. Samo sam ga gledao. Gledao sam ga kako postaje iste boje kao zemlja na kojoj je ležao.

Četiri i po godine Brendon Brajant radio je u tajnom američkom programu za bespilotne letelice za bombardovanje meta u Avganistanu i okolnim zemljama. Rečeno mu je da je pomogao ubistvu više od 1.600 ljudi. Prelomni trenutak za njega desio se kada im je meta bio američki državljanin Anvar el Avlaki. Nadređeni su mu govorili da bi Avlaki mogao da postane novi Bin Laden. Avlaki je ubijen u napadu drona u Jemenu.

Ko su ti ljudi koji sede za komandama dronova, koji nadgledaju svoje žrtve danima, nedeljama i mesecima da bi ih uništili u deliću sekunde i da li takav način ratovanja ostavlja posledice po njih?
Američke oružane snage imaju celu malu armiju operatera koji upravljaju iz svojih radnih soba bespilotnim letelicama po celom svetu.

Centar za upravljanje svim američkim bespilotnim letelicama nalazi se na teritoriji Nemačke - u američkoj vojnoj bazi u Ramštajnu, a nemački uticajni nedeljnik Der Spiegel, ukazujući na ovo, ocenio je da to može biti ozbiljan udar za Angelu Merkel, jer odgovornost za ubistva civila na Bliskom istoku i drugim delovima sveta može pasti na Berlin.
Ta mini-armija je jedna od najtajanstvenijih službi pod komandom Pentagona, ali se ipak za njih čulo, i to neočekivanim povodom.
Požalili su se, naime, da rade i žive u stalnom stresu.

Ima ih trenutno 1.300, trostruko više nego pre koju godinu. Ali, istovremeno se broj akcija i operacija koje im naručuju ne samo vojne komande, nego i vojna obaveštajna služba i CIA, povećao osam puta.
Posete psihologu, zbog prirode posla kojim se bave, postale su svakodnevica. U svetu dronova, drugačiji je način vođenja rata, a operatori ne mogu da pričaju o svom poslu, šta ste videli ili šta su uradili, zbog bezbednosti. Želeo sam sve da ispričam svojoj ženi, ali sam znao da to ipak ne mogu da uradim, zato smo se uglavnom fokusirali na to kako je njen dan prošao. Nepotrebno je reći da nisam dobio šansu da se dekompresujem, i to je vodilo ka mnogo nagomilanog stresa.

Jedan od razloga zbog kojeg Obamina administracija preko regularne armije i CIA koristi dronove jeste da bi se odbranili od terorista koji predstavljaju dugotrajnu i neizbežnu pretnju američkom narodu. Kako je Obama naveo u govoru od 23. maja 2013. godine: Amerika je rada da zarobi, ispita i sudi teroristima, ali postoje trenuci kada to nije moguće. Teroristi se namerno kriju na teško dostupnim lokacijama, i stavljanje čizama na terenčesto nije opcija. Zbog toga, kada se SAD suočavaju sa pretnjom od terorizma u zemlji gde vlada ima mali ili nikakav uticaj, udar dronovima je jedina opcija, i oni su legalni zato što je Amerika u ratu sa Al kaidom, talibanima i njihovim pridruženim snagama.

Dakle, iz ovoga se može zaključiti da je upotreba dronova na teritoriji druge suverene države sa pristankom lokalne vlade ili bez njega legalna jer je Amerika tu pronašla ljude koje smatra svojim neprijateljima i koje je proglasila za teroriste, bez suđenja. Cilj napada dronovima nije da se neprijatelj uhapsi ili onesposobi. Kada se koristi protiv označene mete, uglavnom pored nje nastradaju i žrtvina rodbina, prijatelji, poznanici, ali i slučajni prolaznici. Nekada umesto skrovišta označene mete biva pogođena bolnica, ili škola. SAD to cinično nazivaju koleteralna šteta u ratu protiv terorizma, termin koji je obilato korišćen prilikom brojnih civilnih žrtava tokom agresije na Jugoslaviju 1999.

Stoga u sajber sferi kruži bizarno poređenje - da je Isus na svadbi u Kani pretvarao vodu u vino, a američki predsednik će ostati upamćen po pretvaranju svadbi u sahrane u februaru 2014. Obamin dron je uspešno eliminisao kompletnu svadbenu povorku u Jemenu.
Američki pravnici glože se oko zakonske osnove robota za sejanje smrti. Jedni smatraju da je novi adut savremenog ratovanja sasvim legalan jer je prema američkim zakonima dozvoljeno slati dronove u ratne zone. Izvinite, kada smo objavili rat Pakistanu, Jemenu ili Somaliji, pitaju se drugi. Jedan od najvećih živih filozofa, lingvista i kritičara neoliberalnog kapitalizma i američkog hegemonizma, Noam Čomski, zaključuje da je najgora globalna teroristička kampanja koja se danas odvija Obamina kampanja globalnih egzekucija. Kampanja ubijanja bespilotnim letelicama.

Čomski, tako zapaža da bespilotna kampanja eliminiše pretpostavku nevinosti, i da funkcioniše na sledeći način: Obama i njegovi savetnici se okupe utorkom ujutru i odlučuju koga će tog dana ubiti. Koncept krivice znači da je Obama odlučio da te ubije. To je značenje pojma krivice danas. To je regresija koja nas vraća 800 godina unazad, i prilično je ozbiljna. Međutim, još je ozbiljnije što se o tome ne govori. Jedina stvar o kojoj se razgovara je ubijanje Amerikanaca. Da li su Amerikanci neka posebna vrsta? Ko kaže da smete da ubijate druge osumnjičene?
Zemlja koja je najviše propatila od udara dronova, kako u civilnim žrtvama tako i u nacionalnom ponosu, jeste nuklearna sila i zemlja koja nije bila u ratu sa SAD Pakistan. Prema podacima vašingtonskog instituta NJu Amerika Faundejšen, između 2.000 i 3.320 osoba je poginulo u napadima američkih dronova u Pakistanu između 2004. i 2013. godine. Britanski biro za istraživačko novinarstvo došao je do podatka da je Obamina vlada iz ovog arsenala ubila 2.400 ljudi, kao i da je u Pakistanu usmrćeno između 416 i 951 civila, uključujući oko 200 dece.

Specijalizovni američki portal Tom Dispatch navodi da Pentagon dezerterstvo koje ne prestaje objašnjava velikim naporima i premorom, ali da mnogi - gledajući svakodnevno ratne užase na svojim monitorima - imaju problem sa posttraumtskim stresom.
Britanska organizacija za ljudska prava Reprieve objavila je da je u bespilotnim napadima na lidera Al kaide Ajmana al-Zavahrija ubijeno 29 civila i 76 dece.

Najbolji operateri imaju privilegiju da učestvuju u kaznenim operacijama CIA u Pakistanu, Somaliji, Iraku i Jemenu. Drugim rečima: da učestvuju u uništavanju posebno važnih ciljeva. Po završetku radnog vremena, piloti se vraćaju svojim porodicama, ali problemi ostaju.
Što se tiče ovih posttraumiranih operatera, ono što razlikuje normalnog čoveka od ove vrste ljudi nije stres posle počinjenog zločina, nego uopšte i namera da se upusti u zločinačke radnje. Jer, oni IC kamerom rat pretvaraju u krvavu igru.