Šta je zaista pravo na odgovor

Ovoga puta ne govorim o oceni krivice ili nevinosti svih čija se imena pominju u ovom slučaju i o ulozi i interesima političara za pokretanje ove afere, već o pravu na odgovor, pravu da se čuje i druga strana i o drugim novinarskim standardima, koji su upisani u Kodeks novinarske etike, a o čemu ima nadležnost da odlučuje Komisija za žalbe Saveta za štampu (u daljem tekstu Komisija).

Komisija je ispitivala odluku nedeljnika NIN da ne objavi u celosti dostavljeni odgovor ujaka Predraga Gojkovića, momka koji je nastradao pre više od dvadeset godina.
Deo odluke Komisije, koji je objavljen 25. juna 2015. godine je jasan i tu se ne bih posebno, a ni drugačije izjašnjavao. Jasno je da postoji opravdani interes člana porodice da podnese žalbu Komisiji i ovde se morala zaboraviti advokatska logika da se uvek negira aktivna legitimacija, tj. pravo, u ovom slučaju ujaka, da se obraća Komisiji.

Međutim, ono što je izgubljeno iz vida, a koliko je meni poznato, potpuna prepiska novinarke NIN-a i podnosioca žalbe, koja je prethodila žalbi je dostavljena Komisiji od strane NIN-a, a deo prepiske i od samog podnosioca žalbe. Iz prepiske se vidi da je porodici novinarka NIN-a nudila demanti, kao formu kojom bi se ukazalo na eventualne netačnosti iz intervjua. Ovo pravo nije iskorišćeno, već se insistira na objavljivanju celokupnog teksta koji je pripremio ujak Predraga Gojkovića.

Ono što je Komisija mogla učiniti jeste da naglasi da novine nikako ne smeju zameniti zvanične državne organe, istrage se ne mogu otvarati jedino u novinama, a živimo u periodu kada je jedino bitno ono o čemu novine pišu. Nekako previše paralela može da se povuče sa vremenom u kome su Nušić i Domanović stvarali i davali nam šaljivi i ne baš tako šaljivi prikaz tadašnjeg vremena. Istine radi, Komisiji do sada nije podneta žalba zbog pisanja drugih medija o ovom slučaju, a što je i u svojoj odluci Komisija s tugom konstatovala. No, vratimo se na druge delove Odluke Komisije.

Rečenica Neobjavljivanjem odgovora na tekst `Moj odgovor na sva pitanja o aferi Pištolj`, objavljen 14. maja 2015. godine, nedeljnik NIN prekršio je tačku 6. Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, po kojoj je novinar obavezan da poštuje kulturu i etiku javne reči, pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku je jedini stav koji je Komisija zauzela, uz po jedan pasus prenošenja navoda iz žalbe podnosioca i iz odgovora na žalbu koju je podneo advokat NIN-a, kao i konstataciju da je podnosilac žalbe lice čiju uspomenu na umrlog može da povredi objavljena informacija, tačnije objavljeni intervju.

Nije pojašnjeno ni da li odgovor na intervju može biti tekst koji je redakcija dužna da prenese u obimu i bez skraćivanja, a nisu se upuštali ni u sadržinu odgovora čije je objavljivanje zahtevano, niti se osvrnuli na demanti, kao nešto što je NIN nudio podnosiocu žalbe, tj. porodici.

Komisija se nije izjasnila ni o svim navodima, tako je bez odgovora ostalo i pitanje podnosioca žalbe, kao i odgovor advokata NIN-a o tome da li je za intervju potrebno pribaviti i mišljenje druge strane.

Snaga Komisije za žalbe Saveta za štampu nije u preglasavanju i brzom donošenju odluka, već u jasnom, podrobnom obrazloženom stavu o pojedinim pitanjima, koja će biti i određena uputstva medijima. To je u ovom slučaju, nažalost, propušteno.

Kada propustite da date detaljno obrazloženje i razloge za donošenje odluke, ostaje nam da iznova čitamo rečenicu iz odluke Komisije: Zbog svega navedenog, Komisija je sa šest glasova `za`, dva `protiv` i jednim uzdržanim odlučila da je NIN prekršio Kodeks novinara Srbije i naložila redakciji da ovu odluku objavi.