Zapis iz vrućine

Udarila vrućina, sačuvaj Bože. Da smo se na vreme setili, masovnije bismo pouzimali Vučićeve vaučere (jesu li to onda Vučeri ili Vaučići?), pa bi svako samom sebi uplatio tih 5.000 dinara, čisto da imamo čime da raspolažemo, a kad navale računi za rad klima-uređaja. No, nismo, kajaćemo se. Što i nije problem, za toliko toga smo se pokajali, što ne bismo i za ovo. I dok crveni meteo-alarm sa drečavih naslovnih strana tabloida podseća da je vrućina još veća pošast no što je onomad bilo pomračenje sunca, događaji se na to ne obaziru. Evo, recimo: na planeti Pluton je za 330 stepeni hladnije, jerbo je tamo sad oko minus 290 stepeni. I stigle su nam fotografije sa tog mesta: čisto da se podsetimo šta sve ljudska rasa može pametno da izvede, u retkim trenucima kada se ne bavi grčkopozajmljujućim bankarstvom ili snimanjem „raduj-se-Srbija-bićeš-deo-islamija-iako-ti-to-ne-prija“ klipova na Jutjubu. Ovdašnja reforma dečijeg dodatka nije obuhvaćena ovom sistematizacijom, jerbo NASA još nije lansirala istraživačku sondu u pravcu mozga koji je to osmislio. Kad će, ne zna se... Pre no što počeše ove vrućine, ovdašnjim medijskim prostorom je kratkotrajno blesnula – i potom u surovu realnost rijalitija potonula – vest da su dva pilota (Didije Estijen i Igo Dival), u svojim avionima („Kri-Kri“ i „Erbas I-Fan“) preleteli Lamanš. Kvaka je u tome što je gorepomenuta ljudska rasa posle sto šest godina ponovila podvig Luja Blerioa, ali ovoga puta u avionu na električni pogon. Da bi pokoji ostrašćeniji čitalac razumeo o čemu se radi, reč je o nečemu što liči na dron sa utakmice Srbija-Albanija, plus u tome sedi pilot i vozi to čudo bez iredentističke zastave od Engleske do Francuske. Ostalim čitaocima se izvinjavamo zbog male obrazovne digresije i zajedno sa njima konstatujemo da se uz pomoć ovog i prethodnog postignuća progres opet diskretno zakašljao u istorijskoj čekaonici. Svet, dakle, ide dalje. A na 4,7 milijardi kilometara udaljenosti od Plutona, kao i na jedno 1.650 kilometara distance od Lamanša, u toku su skoro srodne delatnosti. Na fotografije novootkrivenih predela Plutona, ovdašnja planeta Region (i oni koji se njome zabavljaju) uzvraća krupnim zumiranjem fotografija srebreničkog incidenta i mikroskopskim proučavanjima Dejtonskog sporazuma. Prelazak električnim avionom preko Lamanša, opet, mačiji je kašalj ako mu se kao konkurentski poduhvat protivstavi prelazak žicom preko mađarsko-srpske granice, a koji pa sprečava prelazak tabanima od simboličnog mesta Tabanovce do harmonične EU. Potom, na otkrivanje električnog pogona za avione mi ovde odgovaramo otkrivanjem činjenice da postoje stanovi umetnika u kojima tri godine nije bilo te iste električne energije – zbog sirotinjom uzročenog neplaćanja računa. Ili pak, dok retki svetski naučnici pokušavaju da nađu dokaz da tamo u dalekom svemiru ima vode, ovde traje potraga za dokazom da raspad SFRJ još nije gotov, eno ga još ropće u bitkama za rezolucije i parade. Ako na ovoj vrućini ne umre, svaka mu čast. Na četrdesetom podeoku živinog termometra svakako se ne može razmišljati o tako komplikovanim stvarima kao što je istorijska udaljenost od ovogodišnjeg električnog avionskog motora do trogodišnjeg nemanja struje na beogradskom Vračaru. Niti ima smisla na ovoj vrućini mozak zamarati mislima o letećem prelasku prirodne barijere Lamanša i pešačenju do veštačke barijere Orbana. Suludo je u ovom paklencu misliti o sličnosti i razlici zumiranih fotografija sa Plutona i iz Srebrenice, ili ogromnim distancama koje prelaze američke sonde i sirijske izbeglice. No, mož’ se desi da ovih dana padne neka kiša, možda i da zaduva neki povetarac iz bratskih Evrope ili Rusije, pa da malo opadne gigantska temperatura. A što stvara lepe uslove za razmišljanje o tome kako nije tačno da se vreme u svom napretku može zaustaviti. Naprotiv, ono može ići i unazad. Ako su potrebni svedoci, tu smo. Dok nas vrućina ne potamani.