Malina

Nikad ne bih poverovao da će malina, jedna od mojih omiljenih voćki, biti tema ove kolumne, i to u društveno-političkom kontekstu. Proizvođači malina, pet stotina srpskih malinara, ovih dana su to nežno jagodasto voće prosipali ispred zgrade vlade po vrelom pločniku. Na osnovu svojih proračuna, jedino im je rentabilno da otkupna cena malina bude 1,28 evra, u koju je uračun profit od 28 centi. Oni tvrde da su troškovi proizvodnje jedan evro po kilogramu, i to po prinosu od četrnaest tona po hektaru.

Nepoznato je odakle potiče malina. Kao divlje voće spominje je još Plinije Stariji, u prvom veku, u svom “Poznavanju prirode” (u 37 knjiga). U evropsku kuhinju slatkiša ušla je u upotrebu tek u osamnaestom veku.

Malina je opšteslovenska reč. U svim savremenim slovenskim jezicima upotrebljava se u tom obliku. Očigledno potiče od reči koja je označavala tamnu boju. Staroindijski malna znači umazana, crna. Grčki melas je crn, latinski mullus je crvenkast, purpuran, a litvanski melinas plav. Tako da lingvisti smatraju da se malinom najpre zvala brusnica. Po udžbenicima voćarstva piše da, pored dobro poznate crvene boje, ima i belih i žućkastih malina. Ja sam tek pre nekoliko godina ovo svoje omiljeno voće (uvek ga posipam šećerom u prahu) video u tim neobičnim svetlim bojama. Nisam ih probao, ali ne verujem da imaju onaj divni specifični ukus, još karakterističniji za malinovac, ili kako se kod nas zove, po nemački himbernsok (Hinde košuta).

Na engleskom malina je rastberrdž, nepoznatog etimološkog porekla, a na francuskom framboise, po franačkoj reči brambasia zreo, od koje potiču i slični nazivi maline na španskom, portugalskom i italijanskom.

Prezime Malina nosi DŽudit, jedna od najznačajnijih ličnosti novog pozorišta druge polovine dvadesetog veka, koja je sa svojim mužem DŽulijanom Bekom na Prvom Bitefu 1967. godine izazvala pravi šok predstavom “Antigona”. Američka umetnica anarhističke orijentacije vodi poreklo od jevrejske porodice iz Poljske. Prezime Malina je kod Poljaka prvi put zabeležno još 1425. godine. I porodica ruskog maršala Rodiona Malinovskog (1898-1967) najverovatnije je poljskog ili pak staroukrajinskog porekla, sa prezimenom koje je vezano za nežnu voćku o kojoj se kod nas ovih dana toliko piše.