Ne očekujte čudo

Ako je za neku granu medicine dobro što je ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević ukinuo specijalizaciju do daljnjeg, onda je to sigurno plastična hirurgija. Osim ako na medicini ne uvede specijalizaciju iz biznisa i menadžmenta pa da bar po tome možemo da razlikujemo doktore. Mada ni u drugim granama medicine mnogim lekarima biznis nije stran, prevaga ovog talenta nad hipokratskim principima i veštinom baratanja skalpelom kod hirurga plastičara čini se naročito nepoželjnom. U Beogradu ima duplo više plastičnih hirurga nego što je potrebno u odnosu na naše velike noseve, opuštene ili male grudi, usijane ćele ili viseće stomake, i još više u odnosu na količinu novca koja je potencijalno u opticaju za ulepšavanje. Za lekara biznismena ne možete biti nikada dovoljno ružni da biste zadovoljili kriterijume njegovog novčanika. Zato, kad poželite da malo podignete kapke, pre nego što odete kod “biznismena plastičara” dobro pogledajte u ogledalo i zapamtite šta ste videli, kako biste bez traume podneli ubeđivanje kako su vaši kapci najmanji problem u odnosu na to kuda bi sve njegov skalpel mogao da prođe vašim telom. Savest i stručnost doktora možete da proverite i nerealnim zahtevima koji bi od vas napravili pre monstruma nego zgodnu ženu, pa ako pristaje da vas tako ulepša ne dajte mu se u ruke, jer ima i drugih koji manje obećavaju a i neće da rade sve što vama padne na pamet. Još ako uspete da ga iznervirate nerazumnim željama budite sigurni da njegov skalpel seče samo tamo gde treba.

“Kriza u zdravstvu uslovila je situaciju u kojoj je posla bilo sve više a plate su bile sve manje. Kao i ostali i doktori su se snalazili kako su znali i umeli, čak i van struke. Neki među nama odlučili su se da i skalpelom zađu u srodne hirurške grane. Pa kako su se pacijenti najlakše odlučivali da odreše kesu radi korekcije svog izgleda, dešavalo se da su izvesni maksilo-facijalni hirurzi počeli da rade liposukcije, a opšti hirurzi, recimo, povećanje grudi. Nije nepoznato ni javno predstavljanje svojih specijalnosti kao sasvim drugih, u tom trenutku isplativijih i na tržištu traženih”, kaže magistar dr Branislav Piščević, specijalista plastične hirurgije koji petnaest godina radi na Vojno-medicinskoj akademiji i kao glavni konsultant jedne ugledne privatne klinike u Beogradu. Dr Piščević ističe da je glavni problem u svesti samih lekara koji da ne bi izgubili pacijente ne donose valjane sudove o mogućnostima operativnog zahvata, pa slepo udovoljavajući željama pacijenata ulaze u situacije sa neizvesnim ishodom. Precenjuju sebe ili zanemaruju buduće nezadovoljstvo pacijenta. “Tokom poslednjih godina u Beogradu i većim gradovima bili smo svedoci oštrih kritika pacijenata opravdano nezadovoljnih radom hirurga. Događalo se, a događa se i danas, da hirurzi plastičari znatno više energije troše da pacijenta nagovore na operaciju nego na kvalitet svoga rada”, tvrdi dr Piščević.

U Srbiji ne postoji zakon kojim se određuje ko sme da se bavi privatnom praksom. Lekari rade bez licenci a Zakon o lekarskoj komori nije ni na vidiku. Zato su zidovi mnogih privatnih ordinacija okićeni kupljenim diplomama koje koštaju manje nego ram u koji su se smestile. Ali one prave koji imaju preko deset godina specijalističkog staža na nekoj od državnih klinika ili iskustvo stečeno negde u inostranstvu, morate svećom da tražite.

Plastična hirurgija je široka grana koja se bavi i tumorima i opekotinama i urođenim anomalijama, stečenim deformitetima i hirurgijom šake. Estetska hirurgija je samo jedno poglavlje koje dolazi na kraju kada se ovlada prethodnim granama. Osnovna edukacija iz ove oblasti traje pet godina, “ali kada lekar dobije diplomu on, verujte mi, skoro da počinje sve iz početka. Lekar tada nije spreman da operaciju uradi samostalno. Ali kod nas sve ide naopako. Mlade kolege jedva čekaju da se dokopaju specijalističke diplome i da odmah otvore ordinacije. Proglašavaju sebe najboljim estetskim hirurzima, sa najboljim metodama, sa edukacijama iz belog sveta, ne znam samo kada su stigli sve to da nauče” kaže pukovnik docent dr Marjan Novaković, specijalista plastične hirurgije na VMA u Beogradu.

Zato će na sledećem sastanku udruženja hirurga za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju biti pokrenuto pitanje reklamerstva i lažnih priča i obećanja pacijentima, kaže dr Novaković. “Neke kolege veoma lako obećavaju pacijentima da se ožiljak neće videti, da je intervencija bezbolna, da će sve za tri dana da prođe. Svuda gde nož prođe ožiljak mora da ostane. Može da bude samo bolje sakriven, ili manji. Lažna obećanja stvaraju konfuziju kod pacijenata i nama koji pošteno radimo svoj posao onemogućavaju da pacijente izvedemo do kraja. Jer oni pre nego što se odluče, obiđu bar pet hirurga i u svakoj ordinaciji čuju različitu priču što im stvara haos u glavi koji je teško dovesti u red. Zato i dolazi do eskalacije nezadovoljstava kod pacijenata koja se ponekad završavaju i intervencijom policije”.

Iako bismo voleli da smo večito lepi i mladi, oni koji se zbog toga odlučuju na estetske operacije spadaju u specifičnu kategoriju koju je baš jedan čuveni plastični hirurg ovako opisao svojim kolegama: Drage kolege, pedeset odsto naših pacijenata je psihički alteriralo, a drugih pedeset odsto je na granici, pazite šta radite! Zato oni koji očekuju čuda od skalpela nisu dobrodošli na hirurški sto. U tu kategoriju spadaju prvenstveno oni koji se od ordinacije do ordinacije šetaju sa slikama idealnih modela noseva, grudi, zadnjica. “Pacijent ima pravo da traži da mu se uradi bilo šta ali ako vidim da uz postojeću figuru to ne ide ne prihvatam da mi on ordinira šta treba da radim. Ima i slučajeva kod kojih, kako mi kažemo, postoje proširene indikacije, to su obično estradne zvezde ili glumice. Ako bih im preporučio realne implantate prema figuri, torzu, kvalitetu kože i žlezdanog tkiva, a ona mi traži pedeset ili sto kubika više, što njena konstitucija ipak može da izdrži, onda mogu sebi da dozvolim da joj izađem u susret. Ali ako traži enormno uvećanje, na to ne pristajem jer mogu da predvidim da će za tri meseca doći i moliti da se to smanjuje što zahteva novu operaciju i dodatne ožiljke, a moguće su i komplikacije, pogotovu ako je pacijent načetog zdravlja. Zato ne dopuštam da pacijent sa mnom manipuliše.”

Godinama se raspravljalo da li su umeci u ženskim grudima štetni po zdravlje. Suprotstavljena mišljenja naterala su lekare sa vodećih klinika da pre petnaest godina formiraju Evropsku komisiju za kontrolu kvaliteta materijala koji se koriste u medicini, koja je trebalo da da odgovor na ovo pitanje. Pre pet godina komisija je donela Deklaraciju o bezbednosti materijala koji se koriste u medicini. Lekari su potvrdili da nema ničeg boljeg od silikonskih implantata ne samo u estetskom smislu nego i u sigurnosti dojki i drugih delova tela. Dosadašnje pojedinačne studije takođe nisu potvrdile da silikoni izazivaju karcinom, a dr Novaković ističe da ima istraživanja koja pokazuju da je kod žena koje imaju ugrađene implantate čak manji procenat kancera što se objašnjava fibroznim tkivom koje se stvara oko implanta i deluje kao barijera karcinomskim ćelijama. Za dvadeset godina prakse na VMA dr Novaković nije imao nijedan slučaj vađenja silikona zbog kancera. Ipak, ta kapsula od granulacionog tkiva koja se formira oko umetka koliko štiti toliko je i nepoželjna jer može da deformiše dojku. U slučaju deformiteta zbog stvaranja kapsule lekari predlažu da se proba sa novom protezom ili da se sa već postojeće izvadi kapsula. Bez obzira na to što silikoni uglavnom ne oštećuju kanale za dojenje, dr Novaković mladim ženama koje nisu rađale preporučuje da sačekaju sa operacijom grudi, jer se posle trudnoće i dojenja dojka prirodno menja i dobija drugačiji oblik. “Zato smatram da je poželjno sačekati njenu definitivnu prirodnu formu pa onda eventualno nešto korigovati.”

Smanjenje grudi je mnogo teža i opsežnija operacija od njihovog uvećanja, jer ima mnogo više rezova, a samim tim i ožiljaka. U hirurgiji, kaže dr Novaković, važi pravilo da tamo gde ima mnogo tehnika za jednu intervenciju nijedna do kraja nije dobra, svakoj nešto fali. Svi lekari teže da sa što manje ožiljaka smanje ili povećaju dojku ali to, nažalost, veoma teško ide.

“Po mom iskustvu, smanjenje grudi je operacija kojom može da se postigne relativno zadovoljavajuća veličina dojke, zadovoljavajući anatomski položaj, naročito kod mnogo spuštenih i velikih grudi, ali nažalost dobijaju se i prilično ružni ožiljci koji se mogu naknadno smanjivati i sužavati.”

I kod korekcije usana mogu nastati estetske komplikacije. To su uglavnom alergijske reakcije ili nastanak sekundarnih deformiteta jer organizam reakcijom stvaranja vezivnog tkiva napravi sitne gromuljice koje se osećaju na dodir i mogu ružno da izgledaju, kao neravnine na usnama. Sve zavisi od količine i kvaliteta supstance koja se ubrizgava u usne. Liposukcija, odnosno usisavanje masnog tkiva je i dalje hit operacija iako se zna da to nije operacija koja će zauvek napraviti vitku liniju i savršen izgled tela jer masno tkivo želi da se vrati tamo gde je nekad bilo, pa ko nije rešen da posle liposukcije broji zalogaje bolje da još malo jača volju. Pored navedenih tretmana za ulepšavanje, dr Piščević kaže da pacijenti još dolaze zbog transplantacije kose, operacije donjih i gornjih očnih kapaka, korekcije očnih otvora ili položaja očiju tipa zakošenosti, korekcije svih bora na licu, korekcije ušiju, uklanjanja tetovaža i mladeža. Vrlo su česte operacije nosa, ali i glačanje neravnina lica nastalih posle akni ili zbog ožiljaka. Cene ovih intervencija u Beogradu, koji je centar ponude i potražnje za plastičnu hirurgiju, variraju od klinike do klinike ali su ipak dosta niže od svetskih. Za različite operacije nosa treba izdvojiti od

1 250 evra pa naviše, za facelifting najniža cena je 2 000 evra. Minimalna cena za smanjenje stomaka hirurškim putem je 2 500 evra, a za liposukciju 800 po regijama. Za ženske grudi

1 500 evra plus cena implantata, za dermoabraziju lica oko 1 000 evra, za očne kapke 600 evra po paru, za tretman celog lica Botoxom ili Disportom od 500 evra pa naviše ....

Kako nijedan lekar neće javno prozvati svog kolegu pa makar i ubio čoveka, neki primarijusi se čak javno hvale da među lekarima postoji nepisani kodeks da nikada ne izdaju jedan drugog, jer nikada se ne zna kada će ko čije greške da ispravlja (verovatno im zato i ne treba lekarska komora), budućim pacijentima plastičnih hirurga ne preostaje ništa drugo nego da se dobro potkuju znanjem i tuđim iskustvom. Dr Piščević savetuje: otvorite četvoro očiju, pratite, čitajte, savetujte se i ne žurite. Razmislite šta očekujete od estetske operacije. Proverite šta je to što odgovara vašim godinama, a šta vašem karakteru i nastojte da to dvoje uskladite. Ne dopustite da najjeftinija ponuda bude odlučujuća prilikom odabira klinike u kojoj ćete se operisati. Odaberite hirurga kome verujete i koji vas najbolje razume.