Više nije smešno

Foto: Đorđe Kojadinović

Da li vam je ostao još samo Kesić? Šta biste učinili da vam oduzmu i tih vaših, preostalih 24 minuta? Imate li slobodnih 24 minuta da pročitate šta ozbiljno misli Zoran Kesić? Da li vam je jasno kao zora da nemamo više čemu da se keserimo?

Šta je poruka bilborda na kome držiš u zagrljaju uplakano dete, uz slogan: Nije smešno?

Dosadila su mi pitanja što tako kasno, što taj erotski termin nedeljom u 23.00, što vas tamo ćuškaju, e pa evo: da bi najmlađi mogli da nas gledaju, naša omladina, naša uplakana budućnost, od sada subotom u 21 č.

Šta ide pre tebe?

To nemam pojma.

Pretpostavljam Veliki brat?

Pa dobro, koji god dan da izabereš, uvek ćeš ići posle nekog rijalitija.

Nije uvek bilo da najave tog programa čitamo na prvim stranama Politike i Danasa?

Novine objavljuju jer su ovi platili.

Dovoljno da zaključimo da više ništa nije smešno?

Nije smešno, ali me to uopšte ne čudi. Odavno sam postao svestan da je rejting ovde jedini Bog otac, odnosno zarada, nema tu mnogo priče o etici i moralu. Sećam se kad je pre nekoliko godina u tvojoj emisiji Željko Mitrović izgovorio, parafraziram: Možda ja tu muziku ne volim, ali to narod definitivno hoće i ko sam ja da mu to ne dam, misleći na Cecu, Seku, Jecu... Danas je argument svih urednika, novina i sajtova, taj isti: narod to traži, mi mu dajemo. Možda to lično ne volim, ali šta da radim? Iz toga se ne možeš iskobeljati.

Pre nekoliko meseci si govorio da urednike koji prave rejting takvim programima, baš kao i te sadržaje, treba nazvati: ZLO!?

To je moje mišljenje. Ne slažem se sa peticijama da treba ukinuti rijaliti programe, jer to postoji svuda, ali moj lični stav je da je to zlo i da zaglupljuje ljude, to sam govorio i uvek ću govoriti. Ali, takođe, u našoj emisiji nećeš videti mnogo kritike na račun rijaliti programa.

Zašto?

Zato što sam siguran da se ti kada vidiš govno na ulici nećeš time baviti, nećeš zagledati kog je oblika, strukture, materijala, zaobići ćeš,tako je i moj stav i stav moje ekipe da makar u našoj oazi 24 minuta ignorišemo ta govna. Mislim na sve medijsko zlo, ne samo na rijaliti, nego na svako kolektivno zatupljivanje mozgova.

Šta još spada u to?

Recimo, sajt Blica je po zvaničnim rejtinzima najposećeniji. Kada odem da pročitam vesti, neminovno perifernim vidom ugledam izveštaje o Soraji, Staniji ... Hteo, ne hteo te informacije ulaze u moj mozak i zamisli šta se dešava sa mojim korisnim informacijama kada se sukobe sa tim idiotskim informacijama! To je zlo. Opravdanje je legitimno, razumem motive urednika da to stavljaju, ali hvala bogu imam slobodu da to uvek nazovem zlom i govnom. Nije problem što postoje takve stvari, nego je problem što ljudi imaju potrebu da to gledaju .

Osim što je zlo, ima nešto morbidno i uvredljivo prema narodu u ideji da Šešelj sedi sa učesnicima Parova, dok Mitrović izjavljuje da je cilj Farme povratak u porodične okvire?

Uvek imaš veće, manje i ono srednje govno. Ima jedan horor film Blejd 2. Blejd je ubica vampira, a i sam je vampir, u tom drugom delu se pojavljuju spodobe koje su još gore od vampira, on se udružuje sa svojim neprijateljima vampirima protiv onih još gorih. Mitrović i Farma su vampiri protiv nečega što je još gore, a to su Parovi.

Kako je moguće da narod baš TO voli da gleda?

Zato što teško žive i kad vide na televiziji ludaka, kurvu, probisveta, nekog goreg od sebe, koji je na televiziji, to znači da i za njih ima nade! Misle: Ako je ovaj idiot na televiziji (a televizija je sinonim), pa i ja, ovakav kakav sam, nisam beznadežan slučaj za tu vrstu uspeha!

Da li bi to isto moglo da važi i za političare, kada vidiš ko je šef poslaničke grupe, poveruješ da to može svako biti?

Osećam deo odgovornosti, svoje i svog tima, za uspeh i popularnost gospodina Babića. Moj stav je da treba da počnemo da ga ignorišemo, počeo sam da sumnjam da namerno pravi lapsuse ne bi li bio u zabavnim emisijama poput naše, Bulevara itd, jer voli da bude poznat, da stavi onu maramicu i bude estradni političar. Zamisli kakvi su ostali ako je on najbolji izbor za šefa poslaničke grupe!

Premijer je najavio da će nam otkriti svoju intimnu odluku o izborima do kraja septembra, šta misliš hoće li ih biti i šta je tu smešno?

Pročitao sam da je Teofil Pančić postavio suštinsko pitanje: zašto se ide na vanredne parlamentarne izbore? Da li ima neki jači razlog sem da se osvoji još četiri godine vlasti? Profesionalno navijam da ih bude zato što je to izvor gluposti za nekoliko naših emisija. A pošto više nije smešno, mi ćemo svakako u okviru naše emisije da postavimo pitanje koji je razlog izlaska na vanredne parlamentarne izbore ako se proglase.

Nekada je opozicija bojkotovala izbore uz argument nema uslova za demokratske izbore, misleći i na jednaku zastupljenost u medijima. Da li danas postoje uslovi za slobodne izbore?

Mislim da postoje medijski uslovi. Čitam Vreme, NIN, Nedeljnik, tu se može pročitati kritički glas.



Hajde da se ne šalimo, pričamo o ravnopravnoj zastupljenosti u informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom? Da li postoji?

Nisam siguran da li je problem to što ne postoji medijski prostor za opoziciju ili što opozicija ne zaslužuje da dobije medijski prostor. Ne vidim niti ideju, niti čoveka u opoziciji, ne mogu da kažem da nemaju prostor u medijima jer i da imaju ne znam šta bi rekli, to je problem.

To bi značilo da premijer zaslužuje i ima šta da kaže u ovolikom medijskom prostoru koji dobija, kada god mu padne na pamet?

Mi se u emisiji šalimo na račun njegove opsesivne potrebe da bude svuda i sve, činjenica je da se ponaša maltene kao Gospod Bog. Ne razumem zašto mu mediji to omogućavaju.
Pretpostavljam da postoje neki sistemi prinude da Vučića i njegove stranke mora da ima toliko i toliko u dnevniku.

To bi već bila pesma leta da postoji pravilo da mora da ga bude toliko i toliko. Da li si uočio da više ne postoji ni sloboda da se drže programske šeme, gde to ima da premijer nastupa uživo kad hoće i koliko želi?

Verovatno postoji u Severnoj Koreji. Svestan sam da taj čovek ima šapu nad svim, kako je do toga došlo ne znam, profesionalno, za moju emisiju je odlično što imamo takvog lika, jer je nama atraktivno da imamo takvu vrstu harizmatičnog autokrate. Kao građaninu meni to ne odgovara, voleo bih da postoje različita mišljenja, jaka opozicija, veća konkurencija za svako ministarsko mesto, da ima po pet-šest ljudi koji bi mogli da budu dobri ministri privrede, finansija, a ne da krpe kadrovska rešenja.

Šta misliš o izletu Borka Stefanovića da se Nenad LJ. Stefanović više boji Vučića nego svog naroda koji bi se mogao opet naći ispred RTS-a?

To mi je malo neozbiljno, ne možemo da poredimo Slobino vreme sa ovim vremenom.

U kom smislu?

U smislu da su tad bili ratovi i sankcije.

Da li možemo da uporedimo u smislu medijskih sloboda?

Ne možemo ni medijski, sećaš se kako je izgledao Dnevnik, to je bilo baš brutalno kršenje svega što mediji treba da predstavljaju - objektivnost. Sad već nije tako, boga mu Pa nije baš tako.

Sećaš se da je u vreme Miloševića postojao NTV Studio B, gde smo radili oboje, beše neki Radio b92 Objasni mi kako je to nestalo?

Valjda više nije isplativo, koga to zanima, muzika non-stop, ne znam, možda su to neki sistemi da se sve uguši diskretno pod okriljem opravdanja nije komercijalno, ne znam

Ako si ti dozvolio sebi da ne znaš, da nasedneš na priču o odlukama privatnog vlasnika, rejtinga i gledanosti, šta očekujemo od ljudi koji ih ne znaju izbliza?

Šta da radimo, tako nam je kako nam je, ne možemo da se ubijemo, moramo da se borimo.

Kako se boriš pristajanjem na priču o privatnom vlasniku koji pravi program koji ljudi vole? Kako ćeš se izboriti za koncept bez političara, ako zastupnici privatnog vlasnika budu insistirali na tome u okviru izborne kampanje?

To bi bio presedan jer do sada za 60 epizoda nismo imali nikakvih uslovljavanja niti instrukcija koga da dovedemo i kako da obrađujemo teme.

Ako ti prodaju priču da će gledanost biti 20 puta veća?

To je legitimno da oni kažu i mogu da zamislim rasplet situacije - sastanemo se mi koji radimo 24 minuta, vidimo da li nam to odgovara ili ne, ukoliko nam odgovara kažemo O.K. Ipak mislim da ne bismo pristali. Ako bi razvoj događaja bio takav da mi nećemo a televizija kaže da moramo, ne znam šta bi se onda desilo. Ja bih rekao neću. neću.



Šta misliš da bi se potom desilo, šta bi radili oni koji kliču: Ostao je samo Kesić!?

Bilo bi isto kao i s tobom - tresla se gora, rodio se miš. Nema sad narod vremena da se bavi Utiskom nedelje ili 24 minuta ili nekom trećom emisijom, jer prosto žive svoje živote, sastavljaju kraj sa krajem, a sa druge strane imaju Farmu, Parove i Velikog brata

Da se nisi brčkao, nego radio, gde bi našao duhoviti ugao u slučaju službenica PTT-a premeštenih u radnu jedinicu Savski venac po kazni za neprepoznavanje ministra Vujovića?

Smešno mi je kad zamislim kako bismo obradili tu temu, ali mi je katastrofalno da se to dešava.

Koja je to godina i društveno uređenje kada si u roku od 24 sata prebačen u Sibir zato što nisi prepoznao ministra?

Dobro, nisu baš u Sibir, Mladenovac. To jeste strašno, ali nisam šokiran, jer mi i dalje ne znamo šta se desilo sa onim nesrećnim helikopterom, gomilu stvari ne znamo, prelazimo preko toga, prošlo je. Zato kažem da me ne čudi što su dve službenice Pošte prebačene u Mladenovac, ili bilo gde, jer ima mnogo težih stvari za koje ne znamo kako su se desile.

Kakav ti je plan, da nastaviš da se šališ?

Šta mi drugo preostaje, to je moj odbrambeni mehanizam.

Preostaje ti da mi za ovu priliku kažeš šta stvarno misliš. Kako se zove društveno uređenje u kojem mi živimo?

Strahovlada se zove. Kad su ministri u strahu od svog šefa, to je onda strahovlada. Nema dobre timske igre ako se plašiš kapitena.

Jedan od tvojih omiljenih junaka pored premijera je Aleksandar Vulin. Autoru humorističke emisije je smešan, a tebi kao građaninu?

Kao građanina me malo nervira, smeta mi njegova teatralnost, iritira me da je nekadašnji levičar, komunista, sada odjednom pravoslavac, nervira me da je to tako normalno, sutra će biti nešto treće, kako već politička situacija od njega zahteva. Sutra će ako treba da bude homoseksualac, nervira me ta vrste nedoslednosti.

Šta ti ozbiljno misliš o Paradi ponosa?

Ne mislim da će se šetnjom izboriti za bolju percepciju u društvu, a prošlogodišnja parada koja je konačno održana je bila sve samo ne parada, nikad više policajaca nije bilo,.

Paralelno se odigravala još jedna parada, kakav je tvoj utisak, da li su ponosnije paradirala braća ili žandarmerija?

Pratim suđenje ovim žandarmima, oni su rekli da nisu krivi, da su radili svoj posao i ja mislim da je tako. Otkud Andreju Vučiću vojno obezbeđenje, na osnovu čega? I kao drugo, šta će on tamo?

Zar nisi čitao da su ga slučajno sreli?

Pa to je budalaština, Olja, zar ti veruješ u to? Šta će on tamo sa obezbeđenjem i je l`znate vi ko sam ja? mene užasno nervira taj sindrom je l` znate vi ko sam ja, ne kažem da je on to rekao, ali meni tako deluje, šta me briga ko si ti, ako je vanredno stanje, ako su ovo žandarmi, znači odbij, tamo prođi, ne hoću baš tu, e ako hoćeš baš tu dobićeš po pičci. Slobodno tako napiši jer to je bezobrazluk.

Da li te interesuje kakva je uređivačka politika informativnog programa B92 u odnosu na tvoju odluku da li želiš da budeš na toj televiziji ili ne?

Moram da priznam da ne, voleo bih naravno da budem u idealnom televizijskom timu, ali odavno sam svestan da je to nemoguće i onda uzimam ono što mogu, a ono što mogu je da u okviru svoje emisije imam punu slobodu.

Da li bi pristao da radiš na Pinku pod istim uslovima ?

Mislim da ne bih, ali više zbog toga što i dalje Pink vezujem za zaglupljivanje, iako ga odavno ima na svim televizijama. Nisam u fazonu da pljujem Pink da je kriv za sve, jer sve televizije jure rejting i imaju veće ili manje nivoe isplative gadosti, tako da, ajde da kažem, ne bih radio, ali više zbog nekog svog starog tripa da je Pink kriv za tabloidizaciju Srbije nego što je sad trenutno stanje da je Pink veliko zlo.

Šta čitaš?

Čitam za potrebe naše emisije Maksa Vebera, ali mi je toliko dosadno da sam shvatio da nikada ne bih mogao da budem političar.

Ne želiš da budeš političar, ne želiš da budeš opozicionar, šta još ne želiš?

Ne želim da dovedem sebe u situaciju da se od mene očekuje da po svaku cenu kritikujem Vučića ili Pajtića, ne želim da narod išta očekuje od mene. Hoću da zadržim svoje pravo da kritikujem i urnišem nekoga, ali takođe zadržavam pravo da pohvalim nekoga, pa i premijera. To je moja sloboda, moja oaza i moje pravo.