Vrućina i zdravlje

Sigurno je da su štetni efekti delovanja visokih temperatura sredine na organizam u samom početku intenzivniji i da mogu da izazovu veća oštećenja. LJudi koji žive u predelima u kojima su visoke temperature sredine normalna pojava, ne mogu biti pogođeni njenim štetnim efektima jer je to njihova prirodna sredina, ali u našim krajevima letnje žege mogu posebno da naškode organizmu koji nije na njih adaptiran.

Period aklimatizacije traje 8 do 10 dana, mada se i kod ljudi koji su adaptirani na visoke temperature takođe može, u posebnim okolnostima, dogoditi akutno narušavanje zdravlja. Ovo se, pre svega, odnosi na umorne, iscrpljene osobe, na one koji uzimaju neke lekove kao što su sedativi, na primer, ili su intoksinirani alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama, na osobe koje boluju od teških infekcija ili nekih hroničnih bolesti.

Osobe koje ne uzimaju dovoljno tečnosti, dovoljno soli i kalorija, ili starije i gojazne osobe kod kojih postoji popuštanje mehanizma znojenja, takođe mogu biti posebno ugrožene.

Pod dejstvom visoke temperature sredine kod osoba koje nisu adaptirane ili postoji neki od kriterijuma koji ih čini osetljivijim, mogu se dogoditi različite kliničke manifestacije što, uglavnom, zavisi od toga koliko su dugo bile izložene visokoj temperaturi, koliko je visoka temperatura sredine kao i od toga kakvo je njihovo prethodno zdravstveno stanje.

Te kliničke manifestacije su definisane kao toplotna sinkopa, toplotni grčevi, toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

Toplotna sinkopa najčešće nastaje ukoliko osoba stoji duže na jednom mestu i pod direktnim je dejstvom sunčevih zraka. U takvoj prilici osoba može naglo da se onesvesti, da ima hladnu i vlažnu kožu (“oblio je hladan znoj”), da joj se puls jedva može napipati i da ima pad pritiska. Ovo stanje je benigno, obično spontano prolazi ukoliko osoba leži u hladu i uzima hladne napitke. Dakle, nije potrebno da uzima bilo kakve lekove. Naravno, ovo se odnosi na prethodno zdrave osobe. Ukoliko se desi da hronični bolesnik doživi sinkopu, neophodno je da se javi svom lekaru. Nekada pacijenti koji boluju od visokog krvnog pritiska u toku vrelih letnjih dana kada gube so i vodu putem znojenja i kod kojih se zbog visoke temperature sredine šire periferni krvni sudovi, mogu da dožive pad pritiska i da kolabiraju. Verovatno da njihova redovna antihipertenzivna terapija treba da se redukuje, naravno, isključivo uz konsultaciju sa lekarom.

Toplotni grčevi poprečnoprugastih mišića trbušnog zida i ekstremiteta nastali kao posledica izlaganja toploti su, pre svega, posledica nedostatka soli. Grčevi mogu čak i da se vide. Pacijent je preznojen, hladne kože i žali se na jake bolove u mišićima i ima normalnu telesnu temperaturu.

Tim pacijentima u kućnim uslovima treba da se daje na svakih 30 do 60 minuta po 1 gram soli posle čega treba da popiju dosta vode. Bolni mišići treba da se masiraju. Pacijent treba da ostane u postelji bar tri dana i simptomi će se povući. Druga terapija nije potrebna.

Toplotna iscrpljenost nastaje ukoliko se osoba dugo, neprekidno izlaže visokoj temperaturi sredine (satima ili čak danima). Tom prilikom gubi ili mnogo soli iz organizma, ili jako dehidrira ili se dogodi i jedno i drugo. Ukoliko se uglavnom radi o dehidrataciji, pacijent je u stanju opšte slabosti i žali se na jaku žeđ. Ovo stanje može da bude i opasno po život te zahteva bolničko lečenje. Pacijentu bi trebalo odmah dati da pije tečnosti i smestiti ga u hladnu prostoriju.

Ukoliko osoba nije aklimatizovana na visoku spoljašnju temperaturu, a naglo joj se izlaže, može zbog preteranog znojenja da gubi tečnost i da žedni te da zbog toga pije veće količine vode, ali sa vodom kroz znoj gubi i so koju ne nadoknađuje tako da kao posledica gubitka soli mogu da se jave toplotni grčevi jer snižen nivo natrijuma dovodi do poremećaja u funkciji nervnih ćelija. Pacijent je bled, preznojen, povraća i ima proliv, nije žedan (ukoliko mu se silom daje voda, klinička slika se pogoršava) ima ubrzan puls i pad krvnog pritiska, dakle nalazi se u šoknom stanju te je neophodna hospitalizacija.

Toplotni udar podrazumeva poremećaj termoregulacije i pacijent najčešće gubi svest, znači, najčešće je u komi. Osim toga postoji izuzetno visoka telesna temperatura i prestanak znojenja, znači da pacijent ima suvu i toplu kožu. Toplotni udar se događa ukoliko se osoba dugo izlaže vrućini ili teškom fizičkom radu napolju na visokoj temperaturi. Međutim, srčani bolesnici, alkoholičari, oni koji uzimaju sedative i diuretike mogu doživeti toplotni udar iako nisu bili dugo izloženi dejstvu visoke temperature sredine.

Ovi pacijenti su najčešće životno ugroženi i zahtevaju bolničko lečenje, ali mora im se neposredno pružiti prva pomoć kroz rapidno snižavanje telesne temperature potapanjem u kadu sa hladnom vodom ili umotavanjem u mokre, hladne čaršave sve dok rektalna temperatura ne spadne ispod 39°C.

U stanovima se najverovatnije neće desiti ovako drastične posledice dejstva visoke temperature u toku letnjih vrućina, ali i u njima može biti vrlo neprijatno te je neophodno, ukoliko prostor nije klimatizovan, obezbediti promaju, naravno, podrazumeva se da nije poželjno direktno joj se izlagati. Neophodno je obezbediti strujanje vazduha i rashlađivanje prostorija uz uzimanje dovoljno tečnosti i salata koje treba posoliti, posebno ukoliko se osoba izuzetno znoji.

Visoka temperatura sredine, s druge strane, omogućava lakše i brže razmnožavanje bakterija te je neophodno posebnu pažnju posvetiti čuvanju namirnica namenjenih ishrani. Zbog toga s posebnim oprezom treba uzimati hranu u restoranima, poslastičarama ili na kioscima, pošto nikad nismo sigurni da li se ona čuva po propisima. Poznato je da je leto vreme crevnih infekcija. Mnogi, nažalost, imaju ružne uspomene sa nekog odmora na moru zbog trovanja hranom. Daleko od kuće taj problem postaje posebno značajan. Ako se desi, a klinički se manifestuje povraćanjem, prolivom, gubitkom apetita, povišenom temperaturom, neophodno je preduprediti posledice koje, takođe, mogu da ugroze pacijenta. To podrazumeva dalji prekid unošenja hrane koja ubrzava rad creva, kao što je sveže voće i povrće; uzimanje prokuvane vode i elektrolitnih rastvora. Pacijenti koji gube tečnost zbog žeđi piju dosta tečnosti odjednom. To može da podstakne povraćanje tako da se savetuje da uzimaju samo po jednu supenu kašiku tečnosti na 5 minuta dok se želudac ne smiri, jer ukoliko uzmu više tečnosti odjednom povratiće i to i svoju sopstvenu tečnost, praktično će pre dehidrirati. Dobro bi bilo da imaju neko od sredstava koja sprečavaju povraćanje, kao što je avesa, na primer ili klometol. Neophodno je izbegavati, čak ukinuti masnu hranu, prerađevine, praktično dozvoliti organima za varenje da se oporave uz neophodnu nadoknadu tečnosti i minerala koji su se gubili kroz povraćeni sadržaj i učestale stolice. Gubitak kalijuma može da ugrozi osobu koja je doživela trovanje hranom, mada su i drugi elektroliti veoma važni, tako da bi bilo dobro uzimati neki od rastvora za nadoknadu minerala koji mogu da se nabave u bilo kojoj apoteci i u kojima se svi oni nalaze optimalno izbalansirani u vodi.

Naravno, strogo se zabranjuje boravak tih osoba na visokoj temperaturi, direktno izloženih sunčevom zračenju.

Ukoliko se takva neprijatnost dogodi na godišnjem odmoru bilo bi dobro poneti na put, za svaki slučaj, nešto od sredstava za prvu pomoć jer čekanje u redovima u apoteci može da bude jedna otežavajuća okolnost. Preporučuje se da to bude neki od preparata koji treba da normalizuje crevnu floru kao što je liobif ili flonivil na primer, klometol, koji smiruje glatku muskulaturu digestivnog trakta kao i nekoliko kesica soli za rehidrataciju koju bi trebalo uzimati po uputstvu.

Prim. mr. sci. Slavica Simeunović