Sugurna budućnost uz dobre kadrove i opremu

Zastava oružje nakon dugogodišnjeg lošeg poslovanja danas postiže dobre rezultate, a da bi se taj trend i ubuduće nastavio generalni direktor Milojko Brzaković, diplomirani inženjer, drži se pravila: Fabriku moramo tehničko-tehnološki podići na viši nivo, tj. opremiti savremenom proizvodnom opremom, a uporedo kadrovski ojačati prijemom visokostručnog i majstorskog kadra. Moramo imati ljude, dobar i stručan kadar koji se bavi razvojem - kvalitetne inženjere, konstruktore, projektante, tehnologe... Zastava je u proteklom periodu kadrovski `osiromašena` kvalitetnim kadrovima. Uz saglasnost Ministarstva odbrane počeli smo da kadrovski osnažujemo fabriku.

Sa sigurnošću se može reći da je od Zastave pre 162 godine, kada je osnovana, krenuo razvoj srpske industrije. Stalnim rastom proizvodnje rastao je i broj zaposlenih tako da je pred Drugi svetski rat u fabrici radilo 12.000 radnika na 10.000 mašina i svrstavala se među fabrike svetskih razmera. Prvi topovi su izliveni 1853. godine.

Za vreme Drugog svetskog rata fabrika je bombardovanjem mnogo oštećena, ali odmah nakon završetka rata, prvih 300 radnika ušlo je u fabriku i krenuli su u njenu obnovu. Godine 1948. počela je proizvodnja prve vojničke puške 7,9 mm i brdskog topa M48, kalibar 76 mm; 1951. godine PA top 20/1 mm M51; mitraljez šarac M53 1953. godine; PA top 20/3 M55, 1955. godine; pištolj M57. 7.62 mm TT, 1957. godine; poluautomatska puška papovka, 7.62 mm, 1964. godine; automatska puška 7.62 mm - kalašnjikov, 1969. godine; puškomitraljez 7.62 mm M72, 1972. godine. Posle projekta Kapela preuzeta je ruska licenca za mitraljez 7.62 mm PKT i 12.7 mm NSV.

Zastava je u istom periodu osvojila proizvodnju lovačkih karabina svih kalibara, kao i čuvenog pištolja CZ 99.

Da li se može reći da se Zastava oružje, kao i u prethodnim teškim godinama koje je fabrika imala u svojoj 162 godine dugoj istoriji, ponovo kao feniks rađa pitamo direktora Brzakovića?

Zastava je posle raspada Jugoslavije prošla kroz težak period, ostala je bez tržišta posle sankcija i bez velikog broja iskusnih radnika. Od 2012. godine otvaraju se ponovo tržišta, dolaze bolja vremena, ali su i dalje fabriku opterećivali mnogi problemi.

Posle više od deset loših godina Zastava oružje danas dobro posluje. Naše ovogodišnje devetomesečno poslovanje završavamo sa dobiti preko 300 miliona iz poslovanja. U fabrici radi 1.950 stalno zaposlenih i 400 na povremenim i privremenim poslovima. Imamo posla, napravili smo dobre rezultate i ove godine smo primili preko 100 novih radnika. U postupku je prijem 20 inženjera i majstorskog kadra na stručno osposobljavanje. Potpisali smo ugovore i obezbedili poslove za 2016. i delom 2017. godinu. Ove činjenice govore da za fabriku zaista dolaze bolji dani. Podsećanja radi, 2014. godina je završena sa gubitkom iz poslovanja od 156 miliona dinara, a dugovi koji opterećuju fabriku, za poreze i doprinose, sa kamatama, iznose više od 10 milijardi dinara. Zaključkom Vlade veći deo dugova za poreze i doprinose je u postupku konverzije.

Uspevate li da ponudite tržištu i nove proizvode?

Od kada sam u fabrici, a to je 35 godina, pamtim da smo stalno radili na novim proizvodima. I danas prioritet fabrike je razvoj novih proizvoda i modifikacija postojećih. Moraju se pratiti svetsko tržište i trendovi. To je jedina garancija uspeha kako bi se održali na probirljivom svetskom tržištu. Često moramo izaći u susret kupcu i na njegov zahtev vrlo brzo izvršiti modifikaciju. Ako imamo sada zahtev, proces traje i do tri-četiri meseca da bi se završila modifikacija oružja koje inače mi proizvodimo. Na tome radi ceo tim stručnjaka. Ali sa tom modifikacijom zadovoljavamo zahteve kupca koji traži određeni proizvod, a sa druge strane obezbeđujemo pouzdanog kupca i višegodišnju saradnju sa njim.

Imate li stručne kadrove i opremu kojom možete odgovoriti zahtevima kupaca i napraviti proizvode kakve oni žele?

Fabrika je imala teška vremena. Za vreme sankcija ostala je bez tržišta, mala proizvodnja nije mogla obezbediti uposlenost radnika i tada je fabriku napustio veliki broj iskusnih kadrova. Najviše je fabrika osiromašena kadrovima kroz socijalne programe koji su sprovedeni 2005. i 2013. godine. Po principu dobrovoljnosti smanjen je broj zaposlenih. Otišli su iskusni inženjeri i kvalitetan majstorski kadar.

U ovom trenutku se suočavamo sa problemom tehničko-tehnološkog nivoa - opremljenosti savremenom opremom, infrastrukturom koja treba da se obnovi, koja je porušena za vreme bombardovanja, zatim smanjenjem troškova kroz energetsku efikasnost i sve drugo što smanjuje troškove proizvodnje. Sve su to velike muke za uspešno poslovanje fabrike. Ono što je u ovom trenutku najbitnije za fabriku jeste ljudski resurs kadar. Tome moramo posvetiti posebnu pažnju.



Uz saglasnost Ministarstva odbrane primili smo grupu mladih inženjera i moramo primiti još 20 . U narednih tri do pet godina u penziju nam ide 20 iskusnih, vrhunskih tehnologa i konstruktora. Moramo dok su još kod nas omogućiti mladim kadrovima, koji su kroz školovanje obrazovani i sa puno znanja, da se uz njih kroz rad potpuno osposobe za majstorske inženjere i vrhunske tehnologe i da mogu svoj posao obavljati samostalno i kvalitetno.

Mnoge kadrove, među kojima sam bio i ja,u periodu od 2000. do 2010. godine tadašnje Ministarstvo odbrane i Vojska poslali su u penziju. Tada je bukvalno opustošen obrazovani i stručni kadar u sistemu odbrane, u razvojnim institucijama, kao što je Vojno-tehnički institut, a i u fabrikama namenske proizvodnje. Na sreću ove države, danas je dosta ljudi vraćeno i radi u SDPR-u ili u uspešnim privatnim firmama, a deo i u Fabrici namenske proizvodnje.

Na koji način promovišete Zastavu oružje i proizvodni program?

Puno energije smo utrošili da se dobro predstavimo na svetskim sajmovima. Izuzetno dobro sarađujemo sa SDPR-om i sa našim dugogodišnjim strateškim partnerima. Da smo imali još polovinu kapaciteta od postojećih, ne bismo mogli odgovoriti zahtevima tržišta.

Kakve su šanse, kada već imate obezbeđene kupce, da povećate obim proizvodnje?

Fabrici su neophodne investicije, da se tehnološko-tehnički podigne na viši nivo. Tako bi se smanjili troškovi proizvodnje. Treba nam nova oprema, investicije u infrastrukturu da bi se sa aspekta energetske efikasnosti, za grejanje i vodu kao i sve drugo što je bitno za fabriku, smanjili troškovi proizvodnje. Oni se mogu smanjiti samo podizanjem tehničko-tehnološkog nivoa: savremenom opremom uz dobru organizaciju, kvalitetan kadar - dobre inženjere tehnologe i konstruktore, kao i majstore. Sve su to osnovni preduslovi da bismo danas bili konkurentni na svetskom tržištu, sa cenom i kvalitetom.

Proizvodnja oružja podrazumeva i kvalitetan repromaterijal, gde ga nabavljate?

Zastava oružje je poznata u svetu kao brend sa proizvodima visokog kvaliteta, a da bismo imali stalni kvalitet ne smemo da rizikujemo i da štedimo na materijalu, jer se radi o ozbiljnom proizvodu, o oružju. Dobar kvalitet je preduslov da ostanete na zahtevnom svetskom tržištu. Mi koristimo izuzetno visokokvalitetne legirane čelike, jer naši proizvodi rade u složenim uslovima eksploatacije. Za proizvodnju pojedinih delova, od kada materijali uđu u fabriku, treba da prođe oko četiri meseca da bi se završila npr. cev ili neki drugi bitan deo za oružje. To govori o složenosti i specifičnosti tehnološkog procesa izrade oružja.

Moramo strogo voditi računa o obrtnim sredstvima. Već smo obezbedili sve strateške materijale za polugodišnju proizvodnju u idućoj godini. Strateške materijale koje nemamo u našoj zemlji - visokokvalitetne čelike - uvozimo, a ostalo nabavljamo na domaćem tržištu.



Na koje aktivnosti ste stavili akcenat kako biste obezbedili profitabilno poslovanje Zastave naoružanja za naredni period?

Meni lično i menadžmentu najbitnije je da profilišemo fabriku za narednih pet godina kroz proizvodni program, organizaciju, investicije i opremanje, da opstanemo i budemo još konkurentniji na tržištu, prvenstveno sa cenama, kvalitetom i sa dobrom tehničko-tehnološkom i kadrovskom osposobljenošću. Mi tačno znamo šta ćemo raditi u 2016. godini. Prošle nedelje smo Nadzornom odboru prezentovali plan poslovanja za narednu godinu, koji je usvojen, kao i projekciju Plana za 2017. godinu.

Najbitnije za fabriku u ovom trenutku je da ima posla. Perspektiva je dobra i moramo učiniti maksimalne napore i uz znanje i veštine svih zaposlenih moramo dati maksimum od sebe kako bismo ugovorene obaveze ispunjavali na što bolji način i time zadržali kvalitet koji je potreban na svetskom tržištu.

Ko je direktor Zastava oružja

Milojko Brzaković je završio srednju Vojno-tehničku školu u Zagrebu, smer naoružanje. Po završetku, među prvih 10 nastavlja školovanje na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu. Nepune dve godine proveo je u Vršcu u 51. mehanizovanoj brigadi, a nakon toga ga je tadašnji Savezni sekretarijat narodne odbrane, Uprava za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odabrao i poslao na specijalizaciju u Centar visokotehničkih vojnih škola u Zagrebu. Po završetku raspoređen je 1981. godine u Zastavu oružje, u kojoj je radio do 1997. godine
Radio je na poslovima konstruktora-projektanta, zatim na mestu direktora sektora realizacije i razvoja u čijem je sklopu opitni centar, gde se kompletno ispituju i verifikuju svi novi proizvodi, nakon čega je postavljen za direktora Direkcije proizvodnje. Po naredbi Ministarstva i Generalštaba 1997. postavljen je na mesto tehničkog direktora Tehničko remontnog zavoda u Kragujevcu, 1998. godine za direktora ovog zavoda. Pošto je ispunio uslov, a nije bilo sluha da se stručan kadar zadrži u Ministarstvu odbrane, 2006. godine otišao je u penziju.
Decembra 2015. godine izabran je po konkursu za generalnog direktora Zastava oružje, AD.