Zvanične pohvale i nezvanične najave

Foto Goran Srdanov

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku kandidata za članstvo u Evropskoj uniji stigao je sa oko mesec dana zakašnjenja, što govori da ni u Briselu nisu lišeni kalkulisanja. Prema nezvaničnim navodima, objavljivanje izveštaja o napretku, uobičajeno u oktobru, odloženo je zbog izbora u Turskoj zato što je izveštaj o toj zemlji oštar, a u toku su pokušaji da se Ankara pridruži planu EU za rešenje migrantske krize.

Za Srbiju je značajno da je EK očekuje otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU na Međuvladinoj konferenciji ove godine, što je i navedeno u Strategiji proširenja Unije, koja je takođe objavljena zajedno sa Izveštajem o napretku Srbije. Ono što sam video i što je važno jeste da Komisija smatra da je Srbija ostvarila dovoljan napredak da otvori prva poglavlja, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Poslanik EP u grupi Progresivne alijanse socijalista i demokrata Knut Flekeštajn je kazao da je iz Izveštaja očigledno da je Srbija postavila dobre zakonske okvire za reforme, ali da je sada pre svega važno da se one primene i u praksi.

U odeljku zaključci i preporuke Strategije proširenja EU piše da je Srbija završila sveobuhvatne akcione planove u oblasti vladavine prava i postigla niz ključnih dogovora sa Kosovom, koji predstavljaju veliko dostignuće u procesu normalizacije, a sveukupna brzina napredovanja pregovora zavisiće naročito od održivog napretka u ove dve oblasti.

Kada je reč o vladavini prava, ključne će biti dve stvari - reforma pravosuđa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. EK je ocenila da je izvestan napredak ostvaren ka iskorenjivanju političkog uticaja na državnu upravu, ali da to treba da se sprovede u delo. Reforma vladavine zakona je počela da se primenjuje, odredbe za ocenjivanje tužilaca i sudija su uspostavljene, ali i dalje ima prostora za politički upliv na imenovanja u pravosuđu i srpsko pravosuđe je i dalje suočeno s krupnim preprekama koje narušavaju njegovu nezavisnost, delotvornost i podnošenje računa za delovanje. Proces ekonomskih reformi mora da se nastavi, sa posebnim naglaskom na rekonstrukciju preduzeća u državnim vlasništvu i javnih ustanova, navodi se u preporuci.

Vrlo kritičan stav zauzet je u odeljku o slobodi izražavanja. Ističe se da Srbija nije načinila napredak u prethodnoj godini. EK podvlači da je donet paket medijskih zakona, ali da ne postoje uslovi za punu slobodu izražavanja. Novi medijski zakoni moraju da budu implementirani. Potrebno je još vremena da se vidi hoće li privatizacija doprineti većoj transparentnosti u vlasništvu i finansiranju medija, navodi se u izveštaju.

Temi normalizacije odnosa između Srbije i Kosova u ovogodišnjem izveštaju, za razliku od prošlogodišnjeg, dodeljeno je posebno poglavlje (poglavlje tri), u kome se ističe da su preduzeti koraci koji daju svež zamajac normalizaciji odnosa i koji bi trebalo da imaju pozitivan i konkretan uticaj na svakodnevan život građana i Kosova i Srbije.
Dalji progres u ovoj oblasti ostaje ključan za napredak u evropskoj budućnosti i za Srbiju i za Kosovo, navodi se u zaključku ovog poglavlja.
Posebno je naglašeno da je Srbija suočena sa neočekivanim prilivom migranata i izbeglica i da je učinila održiv napor da izbeglicama i migrantima obezbedi sklonište i humanitarnu pomoć, uz međunarodnu podršku i podršku EU....