Šovinisti i nebeska Srbija

Zbog učešća u minulim ratovima, mnogi se moraju zastideti, a meru tog stida trebalo je da odredi Haški tribunal. Šta je taj takozvani sud do sada uradio? Odmerio je da su Srbi skoro isključivi krivci za zločine koji su se u pomenutim ratovima dešavali, pa čak i za to što su se branili od agresije NATO-a. Ostalim zaraćenim stranama je, uglavnom, stid oprošten.

Da bi taj, ako ne nemoguć, a ono vrlo težak zadatak izvršili, “naši” borci protiv srpskog nacionalizma, koji je, po njima, uzrok svih balkanskih nevolja, postadoše, ne svojom voljom, nešto čega u Srbiji nikada nije bilo - postadoše srpski šovinisti. Da, pravi, punokrvni srpski šovinisti zaposedoše naš politički i medijski prostor. Terajući lisicu, isteraše medveda. Razobličavajući navodni srpski nacionalizam, uobličiše stvarni srpski šovinizam. Posebno je interesantno da im u tom pregnuću punu podršku daju kreatori novog svetskog poretka.

U čemu je tajna njihovog preobražaja? Nema tu nikakve tajne, jer njihov preobražaj nije učinjen zbog nekakve iznenada narasle bolesne ljubavi prema Srbiji, već je to cena obavljanja jednog prljavog posla - pretvaranja laži u istinu.

Zanemarujući očiglednu činjenicu da su, tokom minulih ratova, zločine činili svi koji su u tim ratovima učestvovali, insistiranjem, pre svega, na odgovornosti Srba, oni praktično tvrde (podrazumevaju) da ostali narodi koji su u svemu tome aktivno učestvovali, nisu moralno dorasli da se suoče sa posledicama zločina koje su njihove vojne formacije činile, odnosno da se radi o narodima drugog reda koji zbog nekakvog kolektivnog mentalnog poremećaja ne mogu biti odgovorni i da ih, inače pravedni, Haški tribunal zbog toga ne poziva na intenzivniju saradnju. Ukratko rečeno, za njih, srpske šoviniste, svi koji su učestvovali u balkanskoj klanici, osim Srba, ludaci su i kao takvi nisu bili svesni svojih postupaka (“oprosti im Gospode, ne znaju šta rade”). Ispade da nebeska Srbija nije mit, već sušta realnost.

Kao srpski nacionalista, stidim se ovih srpskih šovinista i smatram da se protiv njih treba boriti svim dozvoljenim sredstvima. Ne smemo im dozvoliti da mit o nebeskoj Srbiji prljaju nipodaštavanjem tolikog broja drugih naroda priznajući im pravo na zločin i svrstavajući ih, na taj način, u moralne nakaze.

Kao srpski nacionalista, smatram da je suočavanje sa prošlošću obaveza svih naroda koji su učestvovali u minulim ratovima i da se komandna odgovornost mora primeniti i na Hrvate, Slovence, Šiptare, Muslimane, Nemce, Engleze, Amerikance... i da svaki pojedinačni zločin mora biti kažnjen.

Budimir Mrdović,
Aranđelovac