Korak u ruskoj čizmi

Foto AP

Omiljena govornica ministra spoljnih poslova Kosova Hašima Tačija, njegov fejsbuk-nalog, nije se u ponedeljak punio čestitkama kao u jesen prošle godine kada je slavodobitno objavio ime džudistkinje koja će nositi zastavu Kosova na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Tada odlazeći premijer nije skrivao nalet sreće, iako, nakon MMF i Svetske banke, to nije bilo ni prvo a ni izbliza poslednje članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Razočaranje neočekivanom odlukom Generalne konferencije Uneska da Kosovo ne primi u članstvo, Tači je, ipak, sakrio iza najave da novi pokušaj sledi već na sledećem zasedanju za dve godine.

Za razliku od uzdržanog budućeg kandidata za predsednika Kosova, aktuelni premijer Isa Mustafa optužio je Srbiju za rasističku kampanju protiv Albanaca, a opozicija je zbog tog diplomatskog poraza očekivano zatražila hitan prekid briselskog dijaloga.
Analiza glasanja pokazuje da su se karte na zasedanju GS Uneska izmešale redosledom koji sa sigurnošću nisu mogli da očekuju ni protagonisti Srbija i Kosovo, ali ni njihovi zaštitnici Rusija i zapadne sile. Svetske agencije već su bile spremile i u etar pustile naslove Kosovo primljeno u Unesko, po inerciji očekujući još jedan trijumf od SAD zavisne kosovske nezavisnosti, da bi ga hitro menjale u Pobeda Rusije. Foto-finiš u kome Kosovo ostaje uskraćeno za svega tri glasa (protiv je glasalo 50, uzdržanih 29, a za 92 od 142 prisutnih) takođe je argument protiv zavereničkih teorija prema kojima je Aleksandar Vučić namerno podizao temperaturu lažne neizvesnosti u srpskoj javnosti da bi pobeda (u koju navodno nije ni sumnjao) bila još jedna u njegovom nizu ove godine i što je moguće veličanstvenija.

Pretpostavke ambasadora pri Unesku Darka Tanaskovića da će se koplja lomiti na Generalnoj konferenciji i da priznanje i glas za članstvo Kosova nisu jednoznačna računica, obistinile su se. Pa su Japan i Poljska (zemlje koje su priznale Kosovo) i Grčka i Rumunija (koje nisu) izabrali da budu uzdržani. Grčki šef diplomatije je, primera radi, nedavno kazao da će ta zemlja podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Ali izgleda da je agencija UN bila preveliki zalogaj, čak i za Grčku koja, ucenjena milošću Brisela u rešavanju sopstvenih nevolja, otvara vrata prema kosovskoj nezavisnosti na raznim nivoima. Sve bivše jugoslovenske republike, s druge strane, osim uzdržane Bosne i Hercegovine, ostale su dosledne i glasale za prijem Kosova u Unesko.

Predsednik Aktivne Srbije Dušan Janjić, koji je prognozirao da će se, kao i u MOK, Kosovo lagodno učlaniti u Unesko, objašnjava da je čak i ruski ambasador bio iznenađen glasanjem i da su ovakvoj odluci doprinele dve okolnosti. Deo zemalja koje su priznale Kosovo nije učestvovao na konferenciji, a još jedan deo, poput Japana i Poljske, odlučio se da Kosovu pruži šansu da najpre u dijalogu s Beogradom reši ovo pitanje. Vlada Srbije tek je pre mesec i po dana pokušala da pokrene pitanje zaštite spomenika i autonomije SPC u dijalogu, što su odbile i Priština i EU, koja ima stav da nema pokretanja novih pitanja. Ovo glasanje i te kako je razlog da se to pitanje sada stavi na dnevni red.

Janjić tvrdi da bi i Srbiji, ali i Prištini koja najavljuje novu kandidaturu, raščišćeni odnosi bili od koristi. Konačno, Srbija je dobila priliku da nadoknadi propust svih pregovarača od 2008. do sada i nadam se da će drugačijim pristupom i kapacitetima, to iskoristiti. Ovo je prvi put da smo sprečili poraz, što treba da bude način. Spoljnu politiku moramo prilagoditi unutrašnjim interesima i preći na vođenje pobedničke politike.

Strategija Beograda bila je da se u poslednjem trenutku zahteva odlaganje izjašnjavanja o zahtevu Kosova do sledeće konferencije, ali je i taj zahtev odbijen sa 58 glasova za, 88 protiv i 22 uzdržana. Pretnje patrijarha Irineja silom, nisu bile deo zvanične strategije. Sa lica mesta novinari, a i srpski ambasador, silom su opisivali, i to vulgarnom, i lobiranje Hašima Tačija i kontroverznog biznismena Bedžeta Pacolija po hodnicima zdanja u Parizu. U danima koji su prethodili, na koncu veoma burnoj raspravi, nije bilo ravnodušnih aktera. Pozivajući se na članstvo Kosova u finansijskim organizacijama, britanski i američki ambasador su, zajedno sa kosovskim zvaničnicima, isključili svaku mogućnost da se prijem ne dogodi. Nikada se nije desilo da GK odbije predlog Izvršnog saveta, čudili su se. Tanasković je, s druge strane, odgovorio da se nikada nije dogodilo ni da se nepriznata država kandiduje za članstvo, te da je rasprava po sebi presedan.

Prisustvo Sergeja Lavrova raspravi, na kojoj se on lično umesto ruske ambasadorke pri Unesku pozvao na Rezoluciju SB 1244 i međunarodno pravo, pokazuje da je i dalje živa zainteresovanost Rusije za pitanje Kosova. Ili za pitanje Srbije, čije je makar i deklarativne diplomatske ciljeve, nakon blokiranja Rezolucije o Srebrenici u SB, drugi put ove godine neočekivano snažno poduprla. Sad da li je reč o demonstraciji moći pred ruskim neprijateljima sa Zapada, čiji ona poredak želi da olabavi i pregrupiše, biće jasnije sa događajima koji tek slede. Svakako, i Nemačkoj, Britaniji i SAD ova bitka nije bila beznačajna, kao ni Rusiji. Delimo razočaranje Snažno smo lobirali, jer je to nešto što je trebalo da se uradi. Kampanja je bila profesionalna i dostojanstvena i hrabra Kosovo bi bilo, a i biće u budućnosti, vredan član Uneska, napisao je britanski ambasador u Prištini Rori OKonel, na svom nalogu na Tviteru.

Ne može se, tvrdi Janjić, reći ni da je ruska delegacija bila sigurna u ishod, jer u suprotnom ne bi predlagala odlaganje zajedno sa Srbijom. Za razliku od njega, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, veruje da ponovo postajemo deo svetskih igara. Dva puta nas je Rusija zadužila ove godine i ova naša pozicija je moguća dok nas EU zbog sopstvenih problema još ne pritiska da se opredelimo. Uticaj Rusije na ovo glasanje se ne može zanemariti, s tim što nas svaka zaštita na duge staze puno košta, naročito kad nas udaljava od politike EU.

Popov smatra da odluka GK Uneska na Kosovu može da uzrokuje nemire samo ako će neko da ih inscenira. Kosovo je, sa svojim mentorima, išlo na sigurno. Za njih je ovo veliki udarac. I pošto nisu pokazali nikakvu kooperativnost, kao ni u dijalogu tokom prošle godine, nadam se da će sa tim da se prestane i da će ova odluka da započne uljuđivanje unutar samog Kosova. Nemam običaj da hvalim našu vladu, ali ovo jeste rezultat kampanje koju su predstavnici Vlade vodili širom sveta, a u kojoj bi trebalo da su veliku ulogu odigrale i slike 17. marta 2004.
Glasovi se na konferenciji broje tako da je za prijem neke zemlje u članstvo potrebna dvotrećinska većina onih koji su učestvovali u glasanju. U ovom slučaju Kosovu je bilo potrebno 95 glasova. Ali od svih članica Uneska čak 111 je priznalo kosovsku nezavisnost, što znači da Ujedinjene nacije još ponekad nisu prosta mašina za prebrojavanje unapred poznatih opredeljenja i da su presedani mogući na štetu malih, ali i mišljenja odbegla iz kandži velikih.