Stih na slovo

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije dozvolilo je da osim Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i drugi izdavači mogu da ponude svoje udžbenike. Nametnula se tako svojevrsna utakmica i između izdavača i između knjiga, iz čega bi, kako se ističe, trebalo da se izrode što bolje knjige za učenje školske dece.

Najveći domaći izdavač “Narodna knjiga” iz Beograda odmah je ponudila svoj bukvar za prvi razred osnovne škole, pod imenom Azbukvar, koji potpisuje poznati dečji pesnik LJubivoje Ršumović.

Ministarstvo prosvete odobrilo je izdavanje i upotrebu ovog dela koje, kako se zapaža već na prvo prelistavanje, donosi više novina, pažljivo prilagođenih prvacima, a sve to uz zanimljive ilustracije Toše Borkovića. Primetno je da je ovu prvu školsku knjigu radio dečji pesnik koji zna kako se ulazi u dečju dušu.

- Ja se trideset pet godina profesionalno bavim decom, pa nisam sad morao da izmišljam neki specijalan pristup dečjim dušama - objašnjava Ršumović. - Vrlo važno je, u tom pristupu, ne biti naporan. Deca ne podnose kad ih neko neprestano gurka, tutka, pipka, tetoši, kad im tepa i podilazi, kad im se ulaguje i dodvorava, baš kao što ne vole kad ih neko maltretira, kad viče na njih... Prema deci se treba odnositi kao prema drugarima, najnormalnije, bez ikakvog preterivanja kako u grdnji tako i u iskazivanju ljubavi.

Deci bi iz Azbukvara, kako kaže njegov autor, trebalo da bude jasno kako slova izgledaju, i kako se zovu, i da svako slovo može da ima posebnu pesmicu o sebi, ili o nekoj stvari čije ime počinje tim slovom.

Upravo tako kako je ovde urađeno.

Ršumović kaže da je Duško Radović, pišući Vukovu azbuku, mislio na jedan bukvar koji je želeo da napravi za srpsku decu. Na taj projekat mislio je i dok je uređivao “Poletarac”, čuveni književni list za decu. I upravo zbog takvog duha “Poletarca”, zbog takvog načina mišljenja, Ršumović je ovaj svoj Azbukvar posvetio - Dušku Radoviću. A u njemu i neke Duškove pesme iz Vukove azbuke, kao i pesme još nekih autora.

- Duško je bio moj urednik petnaestak godina, što u Radiju, što u Televiziji Beograd, što u “Poletarcu”, a ponajviše u životu - ističe Ršumović. - I dan danas sve što napišem prvo pročita Duško Radović! Od njega sam učio kako se uzlazi u dečju dušu. Sećam se, jedan desetogodišnji dečak iz Kraljeva, na naše pitanje šta bi voleo da bude u životu, odgovorio je: dirigent! Duško je odmah pozvao direktora Beogradske filharmonije, pitao kada imaju prvi koncert, i zamolio ga da dečaku iz Kraljeva ispuni životnu želju. I - dečak je dirigovao u sali Kolarca Beogradskom filharmonijom! To je jedan od obrazaca kako se ulazi u dečju dušu!

Prilikom pisanja Azbukvara čuvenom Ršumu su sigurno od pomoći bili susreti sa decom koja su bila i ostala njegova najvernija publika.

- Žalosna je činjenica - kaže - da današnja deca, uglavnom, ne vole školu! Nema tu bežanja od istine tvrdnjama da se to deca izmotavaju, prave važnima, kada tako nešto govore. Kao: deca hoće po svaku cenu da budu interesantna, ili, opet, trese ih pubertet, pa bi sve rešila, a škola im je nekako najpogodnija za to! Razmišljao sam zašto deca mrze školu. I, došao sam do zaključka da deca nekako naglo iz relativne predškolske slobode uleću u školsku disciplinu! Neko vreme ih drži, zanimljivo im je, ali vrlo brzo ih počne gnjaviti. Nisu deca svesna značaja obrazovanja, a pod pritisakom su roditelja i učitelja, ocenjivanja i vrednovanja. Svi nešto traže od đaka, a niko da ga uputi kako da organizuje svoje vreme, pa da ga ima dovoljno i za učenje, i za slušanje roditelja, ali i za igru. Decu više uče roditelji, nego učitelji. A roditelji su, najčešće, totalni amateri.

Ršumović je napravio i Pismenar, radnu svesku za Azbukvar, a predvideo je i da učitelji koji se odluče da prvake uče po njegovoj knjizi, da bi lakše savladali te za decu traumatične situacije, uz Azbukvar dobiju i jednu ginjolku Plavog zeca iz pesme Duška Radovića. Zeka se zove Odadoš!

- U metodičkom uputstvu za učitelje ja sam do detalja objasnio i pedagošku nužnost, i praktičnu upotrebu lutke u komunikaciji sa decom. Ovo sa lutkom sam proverio u praksi, fantastično funkcioniše!

Na poslednji Bukvar Vuka Milatovića bilo je povike zbog onog što je ilustrator sebi dopustio, a urednici u Zavodu za izdavanje udžbenika odobrili: Vuk Karadžić plazi jezik, Sveti Sava namiguje! Međutim, Ršumoviću to ne smeta. Kaže:

- Meni lično to je bilo simpatično. Ja volim, takođe, da se mangupiram sa decom. Čak sam imao i jednu seriju pesama pod naslovom Ršum kvari decu!

A šta, u stvari, za dečjeg pesnika znači pisati dečju poeziju, a šta pisati knjigu iz koje se uči, i gde se sve ta dva posla dodiruju?

- Razlikuju se ta dva posla. Dok pišem poeziju pokreće me nadahnuće, mašta, moja sklonost za igru, za avanturu, za iskušavanje slobode, i pesničke i svake druge. Dok sam radio Azbukvar ja sam bio pedagog, psiholog, antologičar, andragog, matematičar, šahista, i pomalo filozof. Dodirne tačke su na onim mestima gde sam mogao svoje stihove, ranije napisane, da upotrebim, uklopim u ovaj obrazovni projekat. Dodirne tačke su i tamo gde sam ja, za neke potrebe projekta, napisao sasvim nove stihove. U svakom slučaju, i jedan i drugi posao su zanimljivi.

Pitanje koje se često nameće, pogotovo kad je reč o deci, glasi: koliko podilaziti ukusu, koliko ga “vaspitavati”?

- Neznalice podilaze dečjem ukusu. Neznalice, za neke budalaštine koje se emituju, govore: pa, to se deci sviđa! Deci se sve sviđa, ako nema nečega što će im se više sviđati, i ako nema nečega što će im se najviše svideti! Kažu: “O ukusima se ne diskutuje!” Da, ali se to ne odnosi na decu. Decu moramo vaspitavati! Najlepše bi bilo - ličnim primerom! To deca najbolje shvataju. Ali, kako, kad smo sami nevaspitani?!

Kod “Narodne knjige”, od istog autora, pojavljuje se i udžbenik za izborni predmet “Građansko vaspitanje”, za prvi i drugi razred.

- Doradio sam svoj Bukvar dečjih prava, bolje rečeno, ugradio sam ga u novu celinu koju sam nazvao Deca su narod poseban. Bilo bi dobro da učitelji prouče Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta, to će im svakako pomoći u radu sa decom, u razumevanju fenomena i tajni detinjstva, i omogućiti im lakši i bezbolniji “ulazak u dečju dušu” - kaže Ršumović!