Uspesi i neuspesi vlade

Sve vlade u svetu, a pogotovo naša, u prezentovanju rezultata, uspehe predstavljaju nesrazmerno većim, a probleme manjim. Maštovitost i izdašnost u obećanjima za budućnost je endemska karakteristika svih naših političkih garnitura. Što su obećanja nerealnija, time su zavodljivija. Pri tome se ne preza ni od radikalnih zaokreta, zavisno od faze izbornog ciklusa. Programi prezentovani prilikom osvajanja vlasti često se dijametralno razlikuju od politike koja se vodi kada se vlast vrši. Političko preduzetništvo učinilo je ideologiju izlišnom, brišu se programske i personalne razlike, svi mogu sa svima, prelazni rok za priključivanje vladajućoj garnituri je stalno otvoren. Ključni spoljnopolitički uspeh, po mišljenju Vlade, EU i velikog dela javnosti je otvaranje pregovora sa EU. Kooperativnost Vlade sa administracijom EU rezultirala je otvaranjem dva poglavlja, od kojih će ključno poglavlje 35 biti trajno otvoreno i služiće za disciplinovanje Srbije. Kako sada stvari stoje, rešenje je u suštinskom priznanju Kosova kao države bez formalnog priznanja, kao u slučaju dve Nemačke, posle njene podele.

Otvaranje poglavlja 32, koje su prošle i ostale evropske zemlje, svakako će doprineti upodobljavanju institucija i procedura u Srbiji sa preovlađujućim evropskim iskustvom i to predstavlja civilizacijski dobitak. Ono što je problem našeg ulaska u EU je što smo među poslednjim kandidatima. Mi ćemo platiti troškove već u procesu pregovaranja, a vrlo su neizvesni benefiti na koje možemo računati kad i ako budemo definitivno primljeni. Može nam se desiti, kao Kolumbu, da pođemo u jednu zemlju, a stignemo u drugu.

Drugi veliki uspeh Vlade je uspešan aranžman sa MMF-om. Vlada je u potpunosti prihvatila algoritam i mantru koju MMF nameće dužnicima i neprekidno se diči pohvalama Fonda. Ne ulazeći u mogućnost ili nemogućnost drugačijeg ishoda za zemlju sa velikim dugom i platnobilansnim problemima, napominjem da MMF pre svega vodi računa o sopstvenim interesima, a ne interesima dužnika. Pohvale MMF-a ne znače da smo uradili najbolje za svoju zemlju. Uspeh bi bio da smo mogli uspostaviti kontrolu nad sopstvenom sudbinom bez tutorstva MMF-a.
Vlada se nalazi u situaciji da se pohvalama od strane EU i MMF-a brani od domaćih kritika i zatvara oči pred sve sumornijim stanjem nacije i države.
Tamo gde je Vlada mogla da deluje mimo instrukcija i pritisaka spolja ključna pitanja su još uvek otvorena. Izabrana rešenja su često vrlo kontradiktorna, a strukturne reforme su u velikoj meri izostale.

Prvo, izostaje jasna reforma države, procedura i administracije. Ministarka Kori Udovički još nije prebrojala činovnički aparat, verovatno zato što se on dnevno uvećava. Umesto kompetentnih, neprekidno se primaju partijski podobni, pri čemu se snižava kvalitativni kapacitet administracije.
Drugo, nastavlja se amnestija dužnika kroz reprogram i oprost dugova. Zakon o legalizaciji pokazuje da je isplativije kršiti zakon nego ga poštovati. Pod socijalnim izgovorima vrši se velika preraspodela.

Treće, Vlada nasumično i bez strategije traga za investitorima i širokogrudo deli subvencije bez jasne strategije industrijskog razvoja.
Četvrto, završetak privatizacije i restrukturiranja se neprekidno odlaže, a ulaganja u RTB Bor, Železaru i druge, predstavljaju ekonomsku bombu.
Peto, socijalna demagogija i urušavanje stečenih prava pri selektivnom smanjenju penzija dodatno će urušiti penzioni sistem.
Šesto, gromoglasno najavljena borba protiv korupcije nije još rezultirala sudskim presudama, a nove afere izbijaju svakodnevno...
Stoga bi bilo poželjno da se Vlada okrene rešavanju otvorenih unutrašnjih pitanja i da kreira platformu za širi društveni konsenzus. Isključivo zadovoljstvo pohvalama spolja može se pokazati nepouzdanim. Evropska unija i MMF prevashodno slede svoje ciljeve. Štap u rukama tih institucija može postajati sve duži, a obećana šargarepa sve manja.