Vreme za restrukturiranje spoljnog duga

Foto AP

Centralne banke razvijenih industrijskih zemalja su nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. pribegle višegodišenjoj ekspanzivnoj monetarnoj politici, koja po intenzitetu nije zabeležena u poslednjem veku. Međutim, ni posle sedam godina nisu uspele da nacionalne privrede vrate na putanju dugoročnih stopa ekonomskog rasta kakve su bile pre krize. U trećem kvartalu 2015. realni bruto domaći proizvod (BDP) evrozone rastao je po godišnjoj stopi od 1,2 odsto, u SAD po 1,5 dok je u Japanu pao za 0,8 procenata.

U evrozoni i Japanu neophodne su dodatne mere da se spreči usporavanje privredne aktivnosti, jer još ne postoje osnove za visok, održiv privredni rast. Reakcija tržišta na odluku Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) od 3. decembra 2015. to najbolje potvrđuju. Tog dana ECB je objavila novi paket mera, sa ciljem da se reši problem izuzetno niske (gotovo nulte) stope inflacije, da se eliminiše rizik ulaska u spiralu deflacije i reši problem nedovoljne kreditne aktivnosti banaka. Tim paketom mera ECB se za šest meseci, do marta 2017. produžava program kvantitativnih olakšica, tako da će se do tada svakog meseca za 60 milijardi evra kupovati državne hartije od vrednosti, ali i dužnički papiri lokalnih teritorijalnopolitičkih celina i regija. Uz to, nešto ranije povećana je negativna, kaznena kamatna stopa na depozite banaka kod ECB sa -0,2 na -0,3 odsto, dok je ključna kamatna stopa zadržana na 0,05 odsto i na tom je nivou još od septembra 2014.

Odluku o tim stimulativnim merama Upravni savet ECB-a doneo je većinom glasova, u trenutku kada su ključni tržišni akteri u svetu očekivali da će američke Federalne rezerve (Fed) povećati ključne kamatne stope. Kako je tržište reagovalo na mere ECB? Tumačilo ih je kao minimalne mere koje je Mario Dragi mogao da preduzme. Bile su ispod njihovih očekivanja, jer su se nadali jačim stimulansima, pa se skepticizam aktera na finansijskim tržištima manifestovao kroz nagli skok kursa evra prema dolaru, za 2,2 odsto (evro je posle maksimuma od 1,0892, na kraju dana vredeo 1,0845 dolara), pad cena akcija (Stoxx Europe 600 Index) za 2,8 odsto i najveći pad cena obveznica od juna 2015.

Nastavak ekspanzivne monetarne politike ECB tokom ove godine, u kojoj će Fed, nakon nedavnog povećanja na nivo od 0,25 od 0,5 odsto, nastaviti da diže ključnu kamatnu stopu, verovatno u četiri navrata, za po 0,25 procentnih poena, izazvaće velike oscilacije kursa dolara prema evru. Kretanje njihovog odnosa u prethodnih pet godina ukazuje na izuzetni velike oscilacije, a i na grafikonu se može videti da je evro vredeo najmanje 1,0552 dolara (13. april 2015), a najviše 1,4882 dolara (4. maj 2011), a prosečna vrednost u tih pet godina bila je 1,29 dolara za evro.

Te oscilacije bi u 2016. mogle biti veće nego 2015, ukoliko ECB bude primorana da novim agresivnim merama podstiče rast privredne aktivnosti i spreči ponovni ulazak u zonu deflacije, slabljenjem evropske valute. Da je to moguće ukazuju i nedavno revidirane prognoze ECB-a, smanjenje stope inflacije sa 1,1 na jedan odsto u ovoj i sa 1,7 na 1,6 odsto u narednoj godini; zadržavanje predviđene stope privrednog rasta u ovoj godini na 1,7 odsto i njeno smanjivanje za narednu sa 1,9 na 1,8 procenata. Nastavak ekspanzivne monetarne politike ECB-a tokom 2016. je u direktnoj vezi sa procenama da će cene sirove nafte na svetskom tržištu ostati na niskom nivou u dužem periodu.

Značajno jačanje američke valute tokom 2016. povećaće teret servisiranja spoljnih dugova zemalja koje najveće devizne prilive ostvaruju u evrima, a pritom se nisu zaštitile od kursnih razlika. Dalje slabljenje juana i lomovi na kineskim berzama, na kojima je početkom 2016. morala privremeno da se obustavi trgovina, ukazuje da je novi valutni rat počeo, bez obzira na rizik od izbijanja nove globalne finansijske krize.

Najznačajniji pozitivan efekat na privredu Srbije u 2016. imaće nastavak tendencije pada kamatnih stopa u zoni evra. Istina, tempo smanjivanja kamatnih stopa na kredite u Srbiji tokom 2015. osetno je sporiji u odnosu na tempo smanjivanja kamatnih stopa na depozite i štednju. Od decembra 2014. do oktobra 2015. prosečna cena svih dinarskih, neindeksiranih kredita stanovništvu i preduzećima neznatno je smanjena, sa 12,6 odsto na 11,24 odsto, a deviznih i dinarskih kredita stanovništvu, indeksiranih u stranoj valuti sa 5,07 na 4,55 odsto.

Negativni efekti budućeg jačanja dolara na povećanje tereta servisiranja jedne trećine javnog duga Srbije, koji je nominovan u američkoj valuti, mogu biti ublaženi najavljenim novim dugoročnim zajmom u dolarima od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na taj način se, međutim, teret kursnih razlika premešta na srednji i dugi rok, kada će doći vreme da se otplati taj kredit.
Vlada i NBS su indolentno reagovali na moj prošlogodišnji predlog da sednu sa stranim kreditorima i pregovaraju o restrukturiranju spoljnog duga zbog jačanja dolara. Bilo bi neodgovorno da to ne pokušaju da učine 2016. Ovo tim pre jer vladajuća partija ima apsolutnu većinu u parlamentu i može brzo da usvoji sporazum sa kreditorima u javnom interesu, smanjujući teret duga budućim generacijama.

Zbog velikog rizika da dođe do novih lomova na finansijskim tržištima zbog prezaduženih zemalja, članica evrozone, poput Italije, čiji je dug u odnosu na BDP dostigao nivo koji je Grčka imala 2009, kao i zbog promene čitava arhitekture zone evra, ne može se isključiti nagli skok dolara. Uz to i trka investitora za većim prinosima, koje će moći da ostvare u SAD u ovoj i narednoj godini, još više će osnažiti dolar u odnosu na evro u druge valute.