Čardaš na Visli

Foto AP

Retko se dešava da neka vlada, pogotovu evropska, na tako buran način započne mandat kao ona pre samo dva meseca formirana u Poljskoj. Istina, čim je posle oktobarskih izbora postalo jasno da će, prvi put od obnavljanja demokratije u zemlji, jedna stranka - u ovom slučaju konzervativna, klerikalna i evroskeptična, ali izrazito proamerička Pravo i pravda (PiP) - imati apsolutnu većinu u parlamentu, i time odrešene ruke da zemlju preoblikuje po svom viđenju, bilo je jasno da treba očekivati potrese; još su, uostalom, sveža sećanja na prethodni boravak ove partije na vlasti, u haotičnim okolnostima okončan već posle dve godine (2005-2007). Ali ni najveći protivnici partije Jaroslava Kačinjskog - iako ne drži nijednu državnu funkciju, najmoćnijeg političara u zemlji - nisu očekivali da će čistka biti tako radikalna i brza; niti je moglo da se pretpostavi da će odnosi s prvim susedom promptno biti narušeni, a zemlja dospeti na dnevni red evropskih institucija, koje utvrđuju dovode li potezi vlade u Varšavi u pitanje neke od temeljnih vrednosti Evropske unije. Ali krenimo redom.

Kao i u drugim bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope, i u Poljskoj svaka promena vlasti i dan-danas podrazumeva i sistematsku zamenu kadrova koje je na funkcije postavila prethodna vladajuća garnitura sopstvenim ljudima od poverenja; radila je to i Građanska platforma (GP) - liberalna, proevropska partija centra koja je vladala proteklih osam godina, i to do poslednjeg dana. No malo je onih koji tom poslu prilaze s tolikim ideološkim nabojem i jasno definisanom polit-kulturnom agendom kao što to čini PiP. Taj komesarski zilotizam - od komunističkih prethodnika različit po ideološkom predznaku, ne toliko i po manifestacijama - nešto je što PiP izdvaja od drugih, pa i nominalno sličnih stranaka, poput Fidesa mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je Kačinjskom poslednjih godina postao uzor: Fides je punu transformaciju u ono što je danas prošao tokom dugih godina na vlasti, dok PiP od svog nastanka 2001. u svom ideološkom i vrednosnom sistemu nije menjala ništa.

Dominantna ideološka matrica PiP počiva na uverenju da su poljski liberali i levičari u postkomunističkom periodu zemlju odrodili, sekularizovali i, sve u svemu, previše pozapadnjačili, te da je stoga na toj stranci da pokrene reverzibilni proces - ne samo na političkom planu, već i u drugim sferama, a posebno u kulturi i umetnosti. I zato je stranka već u prvim sedmicama po formiranju vlade krenula u frontalni napad na institucije - pre svega Ustavni sud, bezbednosne službe i medijski javni servis - kako bi što pre stekla uporište tamo gde i inače svaka vlast prirodno teži da je ima.

Dešavanja u vezi s Ustavnim sudom kompleksnija su nego što se u stranim medijima predstavlja, ali je nemoguće poreći (kao što pokušavaju oni koji imaju razumevanja za PiP) da se sve svodi na obezbeđivanje političkog uticaja na najviše pravosudno telo. Zapadna štampa obično navodi samo da je nova vladajuća većina poništila odluku prethodnog saziva o imenovanju pet novih sudija Ustavnog suda i umesto njih imenovala drugih pet, podobnijih. Mora se, ipak, reći i da je isti taj sud ustanovio kako se i GP, praktično poslednjim značajnijim potezom pred izbore, postavljajući sudije u dva slučaja ogrešila o proceduru, imenujući ih pre vremena (za ostala tri imenovanja utvrđeno je da su bila u skladu sa zakonom). Ali taj pokušaj prethodne vlade da pre silaska s vlasti u sud ugura svoje ljude teško da je opravdanje da nova vlada postupi još gore i poništi zakoniti izbor i to troje sudija. Kao što nema izgovora ni za to što će odluke Ustavnog suda odsad, umesto prostom, morati da se donose dvotrećinskom većinom, i uz prisustvo najmanje 13 od 15 sudija: to se doživljava kao potkopavanje korektivne uloge suda, kome će odsad biti mnogo teže da dovede u pitanje ustavnost zakona koje će parlamentarna mašinerija PiP bez problema usvajati u Sejmu.

To je, u svakom slučaju, viđenje ne samo poljske opozicije, nego i nekih visokih evropskih zvaničnika, koji upozoravaju da je nova poljska vlada krenula opasnom stazom. Misli se tu i na to da je usvajanjem izmena zakona o javnom medijskom servisu predviđeno da čelne ljude javnog radija i televizije ubuduće imenuje ministar finansija (zbog čega su, i pre nego što je odredba stupila na snagu, direktori dva glavna i dva specijalizovana kanala TVP demonstrativno podneli ostavke); te plan vladajuće stranke, koja prezire i samu ideju javnog servisa - smatrajući da je on nepopravljivo pristrasan u korist omražene liberalne elite - da televizija i radio umesto toga dobiju status nacionalnih medija.

Zabrinutost zbog postupaka poljskih vlasti, barem u Briselu i Berlinu, tolika je da su za ovu sedmicu u Evropskoj komisiji i narednu u Evropskom parlamentu zakazane rasprave u kojima treba ustanoviti da li je u Poljskoj došlo do narušavanja principa vladavine prava. Komisija od 2014. raspolaže mehanizmom čija je svrha da se zemlje članice nateraju na odustajanje od svake mere koja se smatra sistemskom pretnjom osnovnim vrednostima Unije; krajnje sredstvo za kojim u takvim prilikama može da se posegne jeste da zemlji prekršiocu u Savetu EU bude uskraćeno pravo glasa. To se izvesno neće desiti - predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je eksplicitno stavio do znanja da zasad kaznenih mera neće biti - ali već i sama okolnost da se o tome uopšte govori pokazuje koliko se ozbiljno shvata to što se u Poljskoj trenutno događa.

Budući da zasad najveće interesovanje za ta zbivanja iskazuju i najviše kritika na račun poljske vlade iznose Nemci na visokim položajima u EU - od predsednika EP Martina Šulca i komesara za digitalnu ekonomiju i društvo Gintera Etingera nadalje - dešavanja u Poljskoj neočekivano su dobila i spoljnopolitičku dimenziju. To što je ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski pozvao nemačkog ambasadora u Varšavi da objasni navodno antipoljske izjave nemačkih političara još je i ostalo u uobičajenim granicama diplomatskih packi; drugi su, međutim, u odbacivanju nemačkih kritika bili mnogo grublji. Tako je ministar pravde Zbignjev Ziobro Nemcima bez uvijanja spočitao nacističku prošlost, zaključujući kako političari iz države s takvim istorijskim nasleđem nemaju prava da drže lekcije zemlji koja je pod istim tim Nemcima toliko propatila; dok je poljska štampa otišla još dalje i svaki čas objavljuje foto-montaže na kojima su kancelarka Angela Merkel i drugi nemački zvaničnici prikazani u nacističkim uniformama...

Duboko impresioniran Orbanovim konceptom neliberalne demokratije, Kačinjski je svojevremeno izjavio kako će doći dan kada će Budimpeštu dovesti u Varšavu. Kako je krenulo, taj dan nije daleko.