Moderni klasik

Kako Kventin Tarantino postaje stariji, filmovi su mu sve duži i ciničniji. Strateško pozicioniranje na bedemima antimodernizma, dovršeno, činilo se, filmom Kil Bil (12) nije izgubilo na efektnosti, a ni na žestini, sudeći po njegovom najnovijem filmu Podlih osam. Neosporno narcisoidan, autoreferentan, povremeno pretenciozan, ali isto tako neočekivan i nepredvidljiv, Podlih osam je bez sumnje film sa obeležjima modernog klasika. Film prati događaje vezane za ucenjenu Dejzi Domergi (antologijska uloga DŽenifer DŽejson Li), koju lovac na glave DŽon Rut (Kurt Rasel) sprovodi na suđenje i verovatno vešanje u grad Red Rok u Vajomingu. Na tom putu mu se pridružuje drugi lovac na glave, crni oficir vojske Severa, major Markiz Voren (Semjuel DŽekson) koji takođe putuje u Red Rok da naplati nagradu za ucenjene zlikovce, a suprotstavlja im se banda koja pokušava da oslobodi Dejzi i koju predvodi njen brat (volšebno skriven do pred sam kraj filma). Okosnicu filma čine pokušaji bande da je oslobode.

Ono što najpre pada u oči je Tarantinova zapanjujuća politička nekorektnost. Ne samo u oslovljavanju crnaca i dovođenja u sumnju (naravno, navodnog) njihovog udela u američkom Građanskom ratu, no i u izvrgavanju podsmehu svih vrednosnih aspekata građanskog života. Ne samo u potkopavanju respekta spram mnogih multietničkih premisa, nego u globalnom napadu na blaziranost i licemerje ustrojstva. Tako, na primer, Mini, crnkinja, koja drži pozamanteriju koja postaje pozornica krvave drame, ne dozvoljava pristup psima i Meksikancima. Kasnije, budući da ipak gaji ljubav prema svemu, Mini se sažali i na pse, ali ne i na Meksikance (malo zdravog rasizma ne škodi zdravlju!!!).

Tarantino, ne samo na ovaj način, baštini veliko nasleđe špageti vesterna (ima li dostojnijeg omaža od činjenice da mu je muziku za film komponovao Enio Morikone!): Stop romantizaciji Divljeg zapada, stop idealizaciji koja pobednike pretvara u heroje, a gubitnike ne udostojava ni epitafa. U Podlih osam nema nijednog pozitivnog lika. Kao u velikoj špageti-vestern dekonstrukciji, svi su negativni, amoralni, podli, lažljivi, koristoljubivi i krvoločni. Tarantinov poredak je onaj u kojem svako snuje smrt onome do sebe. Besprimerno nasilje je jedini jezik koji nam je preostao i svet Podlih osam je još uvek svet u sirovom stanju. To je, u etičkoj perspektivi, svet u kojem je čovek čoveku vuk. Prigovori koje poneki od kritičara upućuju Tarantinu tiču se, između ostalog, dužine filma. Ali, Podlih osam odlikuje zapanjujuća ujednačenost. To je film koji tri puna časa pratimo s nesmanjenom pažnjom i koji Tarantino praktički bez padova vodi do efektne završnice. Za film koji se prividno sastoji od samih stereotipa i vešte instrumentalizacije trivijalnosti, to svakako može biti otežavajuća okolnost. No, na drugoj strani, pleni njegova iščašenost, nelinearnost ali i majstorsko poznavanje klasičnog nasleđa.

Virtuozitet Tarantinove režije ogleda se na više nivoa i ovaj film nije manje privilegovan u odnosu na neke njegove ranije filmove, o čemu svedoče brojni i efektni primeri. Tako menjanje žanrovskih predznaka unutar samog filma ostaje svojevrsno majstorstvo koje izmiče svakoj komparaciji (ko beše to bolje radio od Dona Zigela?). Tako, u prilično diferenciranoj strukturi vesterna, Podlih osam odjednom postaje film detekcije. Major Markiz Voren se transformiše u detektiva koji postavlja klasično, agatakristijevsko pitanje: ko je ubica? (whodunnit). Odnosno, u ovom slučaju, ko je stavio otrov u kafu?

Recikliranje američke istorije i propratne joj mitologije, ponovo se, kao u filmu Đango pokazuje jednako uspešnim. Podlih osam je film nesumnjive kompleksnosti, počev od formalnih rešenja (obratiti pažnju na funkciju flešbekova u filmu) pa do konstituisanja parcijalne i globalne slike sveta. No, na drugoj strani, on je, i to je njegov nesumnjivi kvalitet, beskrajno zabavan film i još uvek ostaje sporno ko je na planu zabave više dobio: njegova publika ili njegova ekipa dok ga je radila?
Ako je Divlja horda Sema Pekinpoa početak žanrovske nostalgije, onda su Podlih osam njen neopozivi kraj.