Hvala vam što zviždite

Protekle nedelje počelo je Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu, čime je poslata jasna poruka da je ova Vlada Srbije u stanju da uradi naizgled nemoguće. Ako su uspeli da u jednu Kombank arenu dovedu vodu, da li iko može da dovede u pitanje da će Beograd uspeti da dovedu na vodu?

Takmičenje najboljih evropskih vaterpolo reprezentacija otvorio je proslavljeni srpski vaterpolista Vanja Udovičić, koji je nakon što je okačio kupaće gaće i kapu o klin, odlučio da sa klina skine odelo i kravatu i postane ministar sporta. Poput srpske vlade, i on je često tokom svoje bogate sportske karijere uspevao da uradi naizgled nemoguće, što mu je pošlo za rukom i tokom svog govora. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da je na utakmici između Srbije i Hrvatske, koja se igra usred Beograda, najomraženija osoba uspeo da bude srpski premijer Aleksandar Vučić, ako ne Udovičićevoj sposobnosti da izvede potez koji ama baš niko nije očekivao?

Tokom svoje kratke karijere političara, Udovičić je verovatno gledao brojna obraćanja članova vladajuće stranke pred publikom i naučio da sve što se za govornicom kaže i nije toliko važno, koliko je bitno u nekom trenutku pohvaliti rad Aleksandra Vučića. Govoreći tako pred preko deset hiljada ljudi u Areni, Udovičić se setio rođendana Srpske napredne stranke u Sava centru i tamošnjih govora, zbog čega je odlučio da spomene Aleksandra Vučića i zahvali mu se zbog svega što čini za srpski sport. Koliko god ovo iznenadilo publiku, publika je podjednako iznenadila mladog ministra kada mu je, umesto stojećih ovacija, uzvratila burnim zvižducima.

Ipak, ako je Udovičić nešto naučio tokom sportske karijere to je da publika nikada ne sme da te zbuni i dekoncentriše, i da moraš do kraja da ostaneš fokusiran na ono što radiš. Nakon nekoliko sekundi Udovičić se setio mudrog saveta koji je dobio od ministra kulture i informisanja Ivana hvala vam što ne dolazite Tasovca, pre nego što se ovaj zavetovao na ćutanje, koji mu je rekao da kad god se nađe među neprijateljski nastrojenim ljudima, kao što je to svojevremeno sa njim bio slučaj u Ulici Strahinjića bana, samo treba da im se na nečemu zahvali.
Udovičić je zato gledaocima tokom njihove salve zvižduka rekao: Hvala vam što zviždite. Ministar je odmah obrazložio ovu čudnu izjavu i rekao da ga njihovi zvižduci podsećaju na atmosferu u kojoj su dobijali najteže utakmice. Jedina je razlika što je igrač Udovičić to doživljavao od protivničkih navijača, dok sada ministar Udovičić to doživljava u svom rodnom gradu od ljudi koji su nekada klicali njegovo ime.

Možda će Udovičićev slučaj biti dobar primer našim sadašnjim vaterpolistima, ali i drugim sportistima, koji će postaviti sebi pitanje da li nakon tolikih aplauza tokom sportske karijere žele da slušaju uvrede tokom bavljenja nekim malo drugačijim poslom. Ko zna, možda je neko od njih već sada to shvatio, pa će, kada za nekoliko godina bude stajao pred ljudima koji će ga gledati isključivo kao sportsku legendu i nikako drugačije, i dok bude slušao njihove ovacije zbog svega što je uradio za naš sport, moći da kaže: Hvala ti, Vanja Udovičiću.