Crna mrlja na „belom sportu“

Foto Profimedia

Kada je početkom 2013. Europol obznanio da je otkrivena kriminalna mreža koja je namestila gotovo 700 utakmica u više od 30 zemalja, uključujući tu i rezultate u Ligi šampiona i kvalifikacijama za svetsko prvenstvo, javnost je blago rečeno bila zatečena. Korupcija je od vrha do dna premrežila fudbal i išla ruku podruku sa povećanjem kladioničarskih uloga. A od tada se zapatilo još onoliko nameštanja. Prema procenama kompanije Sportradar, kroz sportsku kladioničarsku industriju godišnje prođe oko 1.000 milijardi američkih dolara.

Nabrajati pojedinačne slučajeve bio bi dugačak spisak koji seže čak do 1919. i doživotne diskvalifikacije osmorice igrača Čikago Vajt soksa osumnjičenih za primanje mita u utakmicama Svetske serije. Pod istragom je u skorije vreme bio i bivši italijanski reprezentativac i doskorašnji selektor azura Antonio Konte zbog sumnje da je nameštao mečeve dok je kao trener vodio Sijenu, a u Engleskoj je ne tako davno zbog iste rabote uhapšeno 13 fudbalera. Čak je u avgustu prošle godine srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio početak istrage kriminalističke policije zbog sumnje u neregularnost nekih utakmica, a akcijom čiji ishod još nije poznat bili su obuhvaćeni i Zvezda i Partizan. I tako sve do čelnih ljudi svetskog i evropskog fudbala Sepa Blatera i Mišela Platinija koji su suspendovani na osam godina zbog finansijskih malverzacija.

Nije da i tenisu nisu upola glasa pominjani neki čudni rezultati, ali nikada nijedna sumnja nije dobila makar naznaku ozbiljnog skandala. Sve do minulog ponedeljka kada su saznanja Bi-Bi-Sija iz temelja uzdrmala tenis. Prema njihovim navodima, u prethodnih desetak godina je navodno 16 igrača iz Top 50 ATP liste, među kojima su i gren slem šampioni, osumnjičeno za nameštanje mečeva, ali nijedan nije suspendovan. Bi-Bi-Si je dobio dokumenta koja ukazuju na ulaganje stotine hiljada funti u kladionicama u Rusiji, severnoj Italiji i na Siciliji na nameštene mečeve, među kojima su i tri sa Vimbldona.

Prirodno, novinare na Australija openu interesovalo je mišljenje najboljeg igrača današnjice Novaka Đokovića koji je potvrdio da je čuo priče o igračima koji više nisu aktivni, ali i da je njemu pre devet godina na turniru u Sankt Peterburgu, koji na kraju nije ni igrao, ponuđeno 200.000 dolara za nameštanje meča. Niko mi nije prišao direktno, već preko ljudi koji su bili u mom timu. Naravno, odmah smo to odbili. Čovek je želeo da priča sa mnom, ali nije došao do mene. U to vreme je bilo ljudi koji su pričali o tome, ali nisam ništa slično čuo u poslednjih šest-sedam godina, rekao je Đoković.

Istovremeno, Nikola Pilić, nekadašnji igrač i trener pod čijim je vođstvom Srbija 2010. osvojila Dejvis kup, smatra da je prirodno da mediji žele da čuju Đokovićevu reakciju budući da njegove reči imaju posebnu težinu. Znam da se Jevgenij Kafeljnikov (nekadašnji prvi igrač sveta) kladio protiv sebe. Bila je i najavljena istraga Skotland jarda, ali se sa tim stalo.

On smatra da je moguće da se nameštanje rezultata događa na manjim turnirima. Pre tri godine na turniru Croatia Open u Umagu, Argentinac Giljermo Kanjas je vodio protiv Hrvata Antonija Veića 1:0 u setovima, da bi u drugom setu kod rezultata 2:1 za Argentinca Kanjas tražio tajm-aut. Tog momenta je neko u Melburnu stavio sedam miliona dolara na Veića, potom još tri i na kraju zaradio 32 miliona dolara, priča Pilić, ali i naglašava da su u poslednjih sedam-osam godina na najvećim turnirima do završnice dolazili po pravilu najbolji igrači.
Naposletku ostaje samo pitanje hoće li svetska teniska organizacija imati dovoljno snage, pa i ingerencija, da slučaj istera do kraja i skine crnu mrlju s obraza belog sporta.