Izvod iz matične ćelije

Zemlja koja ima ovakav genetski kod, ne treba da brine za svoju budućnost, rekao bi sasvim sigurno drug Tito danas da je imao nešto bolji genetski kod i doživeo svoju 125. godinu. Nažalost, ili na sreću, drug Tito je sa svojim kodom nepoznatog sastava živeo samo 87 godina, što se za ono vreme smatralo za prilično dobar rezultat.

Jedan drugi predsednik sa boljim, srpskijim kodom, ovih dana se lično pobrinuo da Srbija dobije centar za istraživanje matičnih ćelija, i to u matičnom mu Kragujevcu. Jer, suočeni licem u lice sa činjenicom da natalitet opada, rešili smo mi Srbi da ne igramo više na kvantitet, nego na kvalitet. Da ono malo što se rodi bude srpsko, pod parolom Malo nas je, al` smo Srbi. Evo imamo i potvrdu od lekara.

Odmah na početku da napomenemo, ako se zbog reči poput genom, matične ćelije i genetski osećate kao Zoran Babić ispred vazduhoplova, nemojte očajavati, niste jedini. Ni nama hemija i biologija nikada nisu išle u školi, a sigurni smo da i sami naučnici prilično blefiraju kada pričaju o ovim oblastima. Predsednik Nikolić je, držeći svoj svečani govor prilikom otvaranja centra za istraživanje matičnih ćelija u Kragujevcu, bio ohrabren činjenicom da je ova naučna oblast i dalje u fazi razvoja i da velika većina onih koji će ga slušati ima samo apstraktnu i nejasnu predstavu o čemu se tu zapravo radi. Jednom rečju, predsednik je bio na svom terenu.

Za svaki slučaj, predsednik Nikolić je prilikom čina podizanja temelja, a kako i dolikuje kad se nešto novo gradi, bio okružen i celom svitom sveštenika koji su propisno okadili i osveštali temelje, jer napomenimo to još jednom, ipak je reč o relativno novijoj naučnoj disciplini, što je sigurno - sigurno, pu-pu-pu, da ne čuje zlo.

I reče tada predsednik kako bi odagnao sve sumnje o tome šta se tu zapravo gradi: Sve manje dece se rađa, bračni parovi se sve češće obraćaju lekarima i rešenje traže u inostranstvu. To rešenje treba da bude ovde, ta deca treba da budu srpska deca, sa srpskim genetskim materijalom, sa srpskim kodom, sa srpskom prošlošću i srpskom budućnošću.

Nakon ovakvog govora čak je i onima poput nas koji su imali dvojku iz biologije postalo jasno da matične ćelije definitivno imaju neke veze sa maticom srpskom. I da više ne moramo da za autohtoni srpski genom idemo u inostranstvo, kao što idemo po one lepe komode u Ikei.

Dobro, možda predsednik jeste zaboravio da pomene i one koji, eto, sticajem nesrećnih okolnosti nisu Srbi po genetskom kodu a opet, eto u izvodu iz matične knjige rođenih im piše Srbija, ali zamislite na šta bi onda taj govor ličio, i da li bi neko uopšte to razumeo, kao da već nije dovoljno komplikovano samo po sebi. Takođe je postalo jasno da, kad već predsedniku onomad projekat velike Srbije nije baš uspeo, da će onda makar uspeti ovaj projekat Srbije pod mikroskopom, i to onim koji može da zumira do nivoa dezoksiribonukleinske kiseline, gde umesto XX i XY jasno piše SRB.

Neka je sa srećom, predsedniče, i vama sa budućim pokolenjima, a i njima sa vama. Ko zna, možda ta nauka bude još napredovala pa ljudima u genetskom kodu bude upisano ne samo koje su nacionalnosti i vere, već i za koga da glasaju na izborima.