Arhiva

Zataškavanje u sećanju i pravdi

Dragana Nikoletić | 20. septembar 2023 | 01:00
Zataškavanje u sećanju i pravdi

Foto Kostadin Kamenov

Afere već dugo potresaju Srpsku pravoslavnu crkvu, uglavnom (homo)seksualne i finansijske prirode. Nekad se završe na sekularnom sudu, nekad unutar crkvenih organa, nekad penzionisanjem ili prekomandom, ali često bivaju i zataškane dok ne zastare u pravnom pogledu i sećanju. Zato je spisak slučajeva koje je NIN ispratio, samo delić onoga što ugrožava ugled ove verske ustanove. Čini se, ponekad moćnije od same države.

Pa, dok mnogi mediji bruje o krivičnim delima Kačavende, zasad bez sudskog epiloga, jedan živi predmet je daleko manje poznat, iako se oteže od 2008. godine, otkriva Duško Tomić, advokat i osnivač organizacije Dečja ambasada Međaši. Tada je podneta krivična prijava protiv sveštenika Miroljuba Stojanovića iz Niša da je seksualno zlostavljao devojčicu romske nacionalnosti.

Stojanović je godinu dana ranije unajmio roditelje tada trinaestogodišnje devojčice i nju da rade u njegovom vinogradu u selu Merošin kod Prokuplja, gde je imao vikendicu. Ubrzo je zaveo dete, obrlatio poklonima i seksualno iskoristio, priča Tomić koji je zastupao na sudu. Devojčica se poverila ocu i majci, i oni su sastavili molbu tada vladici Irineju, sada patrijarhu, da spreči dalje zlostavljanje. Irinej je to ignorisao, kao i naknadno podnetu krivičnu prijavu, ogorčeno kaže Tomić. Godinama se pravio slep i gluv, pa se 2010. vladici obratio paroh te porodice, Tomislav Živković. Umesto da zaštiti dete, episkop niški je krenuo u progon Živkovića.

Istovremeno, počeo je sa pritiskom na pravosuđe pismima u kojim tvrdi da je Stojanović nevin, a da devojčica laže, ističe Tomić. Takođe, Irinej je pokrenuo peticiju da obustavi istragu, angažovao 14 sveštenika da potvrde najbolje karakteristike Stojanovića. A njega odlikovao zlatnim ordenom. Osnovni sud u Prokuplju je zlostavljača ipak osudio na godinu dana zatvora. Da bi pokazao da je njegova reč iznad zakona, Irinej je unapredio Stojanovića, kaže Tomić ljut na ovakav, protivpravni razvoj događaja.

Tako dokazani krivac postaje supervizor za bogosluženja pri niškoj crkvi Svetog Pantelejmona. Kasnijim penzionisanjem Stojanovića (formalnim, naglašava Tomić), ova se funkcija ugasila, saznajemo u kancelariji hrama.

Osokoljen podrškom, Stojanović je uložio žalbu i predmet je dospeo na Viši sud. Odatle je vraćen na prvu adresu iz formalnih razloga, da bi prvostepena odluka suda bila potvrđena. Usledila je nova žalba, a konačna presuda se i dalje čeka. Premda se, po zakonskoj proceduri, predmeti koji uključuju maloletnike rešavaju po hitnom postupku, da bi se deca što pre oslobodila tereta. Ali, ova, sad već devojka, punih osam godina trpi strah, osudu i sumnjičenje okoline, navodi Tomić. On smatra da se radi o sličnom scenariju kao u slučaju optužbi za pedofiliju vladike Pahomija, pokušaju da se proces oduži do zastarevanja.

S druge strane, u Srbiji, sveštenika koji je stao na stranu zlostavljane devojčice Tomislava Živkovića, Irinej premešta po kazni u Eparhiju banatsku, objašnjava advokat. Tamo Živković doživljava mobing od nadležnog episkopa Nikanora. Nikanor ga prvo vređa, ponekad i udara, potom svojevoljno oduzima dva čina, protojera i protonamesnika, a time i parohiju, za NIN svedoči Živković. I naređuje mi da napustim crkveni stan, dodaje sveštenik, koji je prvo pokušao da stvar reši unutar kuće. Neuspešno, pa se obratio civilnom sudstvu. Nikanor nije odgovorio na tužbu u zakonskom roku, što je dovelo do toga da Živković dobije proces. Prvi put u istoriji SPC, jedan vladika (Nikanor) je osuđen za mobing. Kako će se pobeda na sudu odraziti na sudbinu Živkovića, da li će mu biti vraćena parohija i pravo korišćenja stana, od svog nadređenog šikanirani sveštenik još ne zna. Ali, sudstvo je dokazalo nezavisnost, umesto uobičajenog povlačenja pred pritiscima Crkve, zaključuje Tomić. Jer, obično se događa da je Crkva i tužilac i sudija, poentira.

Duško Tomić ovo kaže iz profesionalnog iskustva, jer je osim zloupotrebljavanoj devojčici, bio advokat Živkoviću, ali i štitio prava pokojnog Milića Blaženovića o kome smo pisali u prethodnom broju.

Zajedno sa Svetlanom Broz on je Tužilaštvu BiH 2014. podneo krivičnu prijavu protiv Vasilija Kačavende. Na osnovu svedočenja majke, dede i bake Milića Blažanovića, kao i bivšeg starešine manastira Papraća, sveštenika Bratislava Markovića iz Zvornika, a pod sumnjom da je penzionisani vladika zvorničko-tuzlanski počinio krivična dela obljuba nad maloletnim, sada pokojnim bogoslovom Blažanovićem. Kao i da stoji iza organizacije njegovog ubistva 23. maja 1999, koje je zvanično proglašeno samoubistvom. Ali, njihove i prijave Bojana Jovanovića, u to vreme oca Serafima i papraćkog namesnika, još se razvlače po fiokama. Bosansko sudstvo nije brže od srpskog, jer šta je ovde Irinej, tamo je bio, i još je uvek Kačavenda.

Međutim, istraga o švercu ikona (ako su u šleperima što su šibali preko srpsko-bosanske granice tokom rata, stvarno bili crkveno-službeni predmeti) i potkupljivanju graničara da se kamioni nekontrolisano puste, nikad nije ni pokrenuta. Jovanović je javno istupao i sa ovim iskazima. I ništa.

U slučajevima Stojanović i Kačavenda, postoji još jedan zajednički činilac, osim pedofilije. Angažovali su istog advokata, naglašava Tomić, i pikirali žrtve iz siromašnih porodica. Kačavendu i Pahomija, opet, povezuje manastir Papraća gde su, po Jovanovićevim tvrdnjama, utamničene držali maloletne stradalnike i gde je Pahomije bio iguman. Slučajno ga je u vladiku proizveo baš Kačavenda.



I o Pahomiju se dosta toga zna u javnosti. U stvari, on je prvi vladika javno povezan sa pedofilijom. Protiv Pahomija je još 2002. podignuta tužba za zloupotrebu službenog položaja i krivično delo bludnih radnji nad četvoricom dečaka iz Vranja, podseća Nikola Lazić, urednik nedeljnika Vranjske. Proces je zvanično otpočeo prispećem policijske prijave u Osnovno tužilaštvo u Vranju početkom 2003, i vodio se pred vranjskim pravosuđem do 2006, kada je prebačen u Niš, objašnjava Lazić. Kao razlog izmeštanja, navedeno je veliko interesovanje javnosti u Vranju.

Na sudu u Nišu, Pahomije je oslobođen 2006, u dva slučaja zbog zastarelosti, a u druga dva zbog nedostatka dokaza. Ovde je zanimljivo da je vikend pre donošenja presude u Nišu boravio Zoran Stojković, ministar pravde u vladi Vojislava Koštunice, ukazuje Lazić na još jednu slučajnost. Po zakonu, taj predmet je zatvoren i iscrpljene su sve pravne mogućnosti, što znači da ne može biti novog suđenja.

Četvorica dečaka su dobila naknadu od države od po milion dinara, jer je Vrhovni sud utvrdio da je zakon prekršen na njihovu štetu (što u prevodu znači da je Pahomije kriv, a nevin, sarkastičan je Lazić). Sveštenik Goran Arsić, kao i ostali koji su podržali dečake, razmešteni su po drugim eparhijama i ražalovani, Pahomije penzionisan, što je crkveni epilog tog slučaja.

Poslednju prijavu protiv Pahomija za pedofiliju podnela je policija početkom 2013, ali je tužilaštvo odbacilo zbog nedostatka dokaza. Ali, eksepiskop vranjski je bio pohotan i na novac, pa su protiv njega Zeleni podneli prijavu za seču šume u okolini manastira Prohor pčinjski, kao i za nezakonito ustupanje hidroelektrane na Pčinji izvesnim privatnicima. Sumnjičen je i za pranje eparhijskog novca od sveća, kandila, ikona i drugih proizvoda, odnosno da prihoduje oko 3,7 miliona dinara neto godišnje (u 2012), a isto toliko i rashoduje. Na ime struje, putovanja, održavanja auta.., i čak 1,68 miliona dinara na ime nepredviđenih troškova, kako naglašava Lazić.

Javnost s pravom može da se zapita zašto Pahomije uživa u luksuzu Vladičanskog dvora u Vranju, dok neki drugi, činom niži, nagrabuse zbog daleko manjih pronevera. Tako je poslednji Vaskrs u beogradskom Hramu Svetog Save i maloj crkvi, prošao u znaku čistke sveštenstva. Optuženi da su proneverili 30.000 evra priloga sakupljenih tokom praznične liturgije i obreda dočeka Blagodatnog ognja iz Jerusalima aprila prošle godine, oni su premešteni u prigradske parohije. Patrijarh je sproveo internu istragu, ali nije uzeo u obzir argumente odbrane da novac nije prošao kroz ruke smenjenih sveštenika. Pošteđen je samo starešina crkve, Radivoje Panić, zbog lične tragedije, pogibije supruge i dece u automobilskoj nesreći.

Nad ovim slučajem svetovni sud nema ingerencije, jer se i protok crkvenog novca odvija pod internom kontrolom (pooštrenom u crkvama na Vračarskom platou mnogobrojnim kamerama). Tako vernicima, kao i agnosticima, ostaje da spekulišu. Pa, dok jedni tvrde da je čistka bila politička, drugi podozrevaju da se radi o simoniji, davno ustanovljenoj praksi kupovine parohija. Po saznanju NIN-a, upravo je sporna svota (30.000 evra) ona kojom se plaća dužnost na željenom radnom mestu. Pomnoženo brojem novih božjih namesnika, dolazi se do proporcija u prihodu i rashodu.
Najpravoverniji, pak kažu da je tvoje da ćutiš i slušaš svog vladiku.


Pronevere novca

Ponekad Crkva i država Srbija dejstvuju usaglašenim snagama, pa je na nedavne krivične prijave Šumadijske i Raško-prizrenske eparhije da je raščinjeni vladika Artemije na prevaru prisvojio najmanje milion evra, pravosuđe odmah reagovalo.
Zakon je oštar i kad su pronevere legitimnih predstavnika SPC u pitanju, pa je Apelacioni sud u Beogradu povećao za dve godine kaznu zatvora bivšem blagajniku SPC Srbislavu Žikiću, preinačivši presudu Višeg suda, i uzimajući u obzir otežavajuće okolnosti pod kojima je Žikić oštetio kasu svoje kuće za oko 1,1 milion evra. Plus kazna od 50.000 dinara i nalog za povraćaj proneverenog novca. Žikić je osuđen na devet godina i tri meseca zbog pronevere, plus nedozvoljenog držanja pištolja.
I sama Crkva je očigledno oštrija kada se radi o novcu nego o pedofiliji. Pa se i penzionisanje episkopa kanadskog Georgija i mileševskog Filareta, u narodu vezuje za tokove para, a ne za seksualne skandale i podržavanje ratnih zločinaca.