Novi izbori i stari slogani

Predstojeći izbori, iako nisu ni raspisani, mogli bi, ako ništa drugo, biti bar najjeftiniji u modernoj istoriji Srbije. Vlast ionako tera druge da štede, pa su skresali plate i penzije, SNS i SPS bi mogli, za primer drugima, da se „stisnu“ i tokom kampanje. Opozicione stranke, pak, i nemaju izbora, jer su mnogima računi odavno blokirani. Mnogi nisu vratili ni kredite za izbore 2014, a neki su i bankrotirali. Eh, kako li neobaveštenim strancima zvuči podatak da je zbog neplaćenih dugova likvidirana stranka bivšeg ministra finansija? Nešto novca moglo bi se uštedeti na predizbornim sloganima. Oni su neka vrsta reklame koja se koristi da se potrošači upoznaju sa osobinama novog proizvoda. I kad smo već tu, ima li iko da ga ne nervira reklama za novi deterdžent koji svaku mrlju lako skida? Pošto čarolija deluje samo na TV ekranima, logično je što u stvarnosti i neki političari deluju musavo. Elem, pošto na političkoj sceni Srbije nema novog „proizvoda“, nema ni preke potrebe za novim sloganima. Uostalom, za njih su potrebne i nove ideje, a od njih ni traga ni glasa. Konačno, uz mere štednje, upotreba starih slogana mogla bi da se „proda“ i kao dokaz kontinuiteta, koji baš i nije ključna osobina većine srpskih lidera. Ako ne verujete, pokušajte da zamislite Aleksandra Vulina kako Aleksandru Vučiću govori „JUL je kul“. Pa, sad su mu kul samo – naprednjaci. I ne pada mu na pamet da kaže „Kevo, ja ću levo“. S druge strane, treba li naprednjacima bolji slogan od onog koji su koristili i 2014: „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo“. Ima li u SNS možda neko ko u to ne veruje? Nema? Pa to i pokušavam da kažem. Zato će tek posle ovih izbora Vučić krenuti „Svom snagom u reforme“. Ili ako ne sada, onda sigurno već 2020, ako do tada ne bude još jednih prevremenih izbora. Ne verujete? Pa, zar ste zaboravili da su naprednjaci, doduše tada kao radikali, davne 1997. godina vidovito poručili: „Mi dolazimo“? I ko je 2000. verovao da će ispuniti obećanje „Danas Zemun, sutra Srbija“, ili da će nam biti „Radikalno bolje“, što su obećali pre 13 godina. I od 2007, kada su lansirali moto „Da već danas bude bolje“, ne greše. Obećavaju samo bolju budućnost. Za sadašnjost ćemo tek videti. Vučić i SNS veruju u budućnost, ali ne i u Ivicu Dačića, iako SPS mnogi još pamte po sloganima „Sa nama nema neizvesnosti“ i „Svi smo mi pomalo socijalisti“. Biće da bar neki naprednjaci ne misle „Što jes jes, najbolji je SPS“ i u javnosti pokušavaju da stvore utisak da će sami da formiraju vlast. Kao da to nisu mogli i 2014. Pa, ko je Vučića naterao u savez sa Dačićem? I da li će mu i ubuduće biti potreban neko na koga će uvek moći da prebaci deo krivice ako kola krenu nizbrdo? A da se naprednjaci nisu naljutili zato što je na prošlim lokalnim izborima SPS forsirao tezu „Beograd su ljudi“. Kakvi, bre, ljudi? Pa zar SPS ne shvata da je za budućnost najvažniji „Beograd na vodi“? „Vreme je“, smatra Čedomir Jovanović, mada ne veruje da „Od nas zavisi“, a teško da se promenila i „Vizija za Srbiju“ Borisa Tadića. Radikali su i dalje za politiku „I Kosovo i Rusija“ i sigurno ne bi dodali „i Hag“. DS jedini pred birače ne sme da izađe sa starim sloganom „Demokratija je opet na staroj adresi“. Nedavno su morali da se isele iz Krunske ulice, a na staru adresu sigurno još stižu neplaćeni računi za kiriju, struju, telefone… „Pošteno“. I „Prelomite pametno“, „Zato što život ne može da čeka“. Ni DSS ne sme da riskira sa „Znam kome verujem“. Em je mnogo ljudi koji ne znaju kome da veruju, em pamte da je DSS ostao ispod cenzusa. I šta sada? „Ko sme da vas pogleda u oči“, kada nema Vojislava Koštunice? U svakom slučaju, uskoro će se znati koliko je onih koji misle „Dosta je bilo. Restart“, kao i Saša Radulović. A šta mislite, za promenu malo „Da radimo i da živimo“? Da konačno neko kaže „Stop stranačkom zapošljavanju - stručnost ispred politike“? Ups, to je bio slogan Dinkićevog URS-a. A njega više nema. Zato ima i biće Rasima LJajića, čiji je jedan od slogana bio „LJudi su preči od reči“. Apsolutno tačno. Reči u srpskoj politici ionako ne vrede ništa.