Srbija - klopka ili spas za migrante

Fotografije: Oliver Bunić

Ko je kriv za to što si ovde?
Putin. On je ubica. I Amerika, sasvim sigurno.
Umoran?
Slegnuo je ramenima.
Uplašen?
Odmahnuo je glavom.
Znaš li šta te očekuje?

Sloboda, rekao je ubedljivo ispod slabog neona u čekaonici u migrantskom centru Adaševci kod Šida.
Da su bog ili sudbina za njih odredili neki bolji, lagodniji svet, da je ovaj parking nakrcan iscrpljenim migrantima iz Sirije, Iraka, Avganistana njihov izlaz iz pakla - oni veruju. Ti ljudi iskričavih očiju iz kojih izbijaju strepnja i nada. U svoga boga i sudbinu.

Ovog petka delegacija američkih senatora vrzma se oko njih, tu u Adaševcu kroz koji je samo od početka godine prošlo više od 65.000 migranata.
Nije preterana gungula. Nema panike. I morate biti cinični pa da kažete da se srpska vlast nije potrudila da ljudski prihvati ove ljude. Šta ćemo dalje sa njima, videćemo na samitu u Minhenu, kaže DŽon Mekejn, jedan od vodećih američkih republikanaca i čelnik Komiteta Senata za oružane snage, ratni veteran iz Vijetnama, koji sa još četiri republikanska i jednim demokratskim senatorom obilazi centar kao deo migrantske rute. Stotinak migranata i dece, na drvenim staničnim klupama kao na iglama sede kuckajući po svojim mobilnim telefonima, čekajući da se ukrcaju u neki od autobusa koji ih organizovano voze do vozne stanice u Šidu, a onda ka Hrvatskoj, uigranim, svakodnevnim ritmom. Od jutra do kasno noću oko 2.500 miranata, prema podacima Komesarijata za izbeglice, prođe ovim putem. Oni su srećnici, ma koliko je cinično to reći. Neki od njih stigli su do kapija Evrope tek iz drugog ili trećeg pokušaja. Kada to nije uspelo feribotom do Italije, smrtonosnom rutom gde je njih oko 30.000 izgubilo život daveći se u moru. Ahmeta, sitne građe i krupnih očiju, kao i mnoge, sprečila je granična policija. Pešačka ruta sada je, kaže, daleko sigurnija.

Što dalje od masovne morske grobnice, kaže Ahmet.
On je samo jedan od očajnika iz Sirije koji je svoj i put svoje dvoje dece feribotom platio kešom unapred. Dalje o tom opasnom poslu, u kom su ljudi samo roba, ne želi da kaže ni reči. Stoji nepomično razmaknutih nogu i drži čvrsto stisnute ručice svoje dve ćerke u roze jaknicama. One ne plaču, ne žale se ni na šta, osmehuju se, pitaju na slabom engleskom kako se zoveš, i lako stupaju u konverzaciju, bez trunke podozrenja i rezerve.

Nemam mapu. Ni lidera. Ne znamo unapred rutu. I nikome nismo sada dali novac. Krenuli smo iz Sirije preko Turske jednostavno sledeći masu koja se kreće ka Zapadu, kaže njihov otac.
Da li znaš šta te čeka? Da si sada samo problem, koji može postati i veći. Potencijalni terorista? Spreman si da budeš građanin drugog reda?
Ne, rekao je veselije no što bi to iko od nas.
Brinuće o nama. Evropa ima zakone koji će nas zaštititi. Zato i idemo tamo.
Stvarno veruješ u to?
Klimnuo je glavom uz osmeh, ubedljivo verujući da je ta Evropa baš to sveto mesto njihovog izlaza iz pakla.

Možda se zove Abdulah, a mogu da navedem ma koje drugo ime. Nisam ga ni pitala. Da li je bitno? Mogao je biti bilo ko. Od tih stotinu ljudi koji se svakodnevno smenjuju u centru koji za njih predstavlja tek predah, uz zdravstvenu negu i siguran obrok. U toj čekaonici pred vratima Evrope, bivaju uredno zavedeni. I nije ih briga što srpski premijer kaže da Srbija neće biti parking za migrante ukoliko Evropa podigne granice. Oni su tik ispred svog cilja. Ti ljudi sitne građe, s rančićem, češće i bez njega, u šarenoj odeći dobijenoj negde uz put, nisu tek tabula raza, oni koji samo veruju u Alaha i nemaju predstave o svetu. Oni znaju mnogo o ne tako davnoj istoriji Srbije i ko je protiv koga ratovao ovde, da su u zemlji pravoslavaca, da je lice Balkana umelo da bude i pomalo drugačije tih ratnih 90-ih. I da sada imaju samo reči zahvalnosti, ali žele što pre da odu dalje.
Srbija je dobra prema nama. Ali takođe siromašna i mi moramo odavde. Niko od nas ne želi da ostane, kaže jedan od njih.
NJihovi bivši životi sahranjeni su pod ruševinama civilizacije mističnog istoka, govore bez trunke patetike. I ovde u Adaševcu ima ih mnogo, uglavnom muškaraca u najboljim godinama i to u nekima izaziva podozrenje.

Srbija nema razloga da se plaši nas. Vi nas dočekujete kao niko. Ja ne znam da neko od ovih ljudi nije možda terorista, ali ako bilo šta pokuša, prvi bih ga lično ubio, kaže Abas.
Radio je kao prevodilac u Siriji i kaže da će ljudi napuštati Bliski istok sve dok rat ne prestane. Ali i da to koriste mnogi kako bi pobegli od siromaštva. Jasno mu je da se rat vodi zbog rezervoara odakle svet crpi tu crnu plazmu neophodnu za ćelije svog organizma. Smrt tog zavodljivog ezoterično mističnog istoka nebitna je kada je u pitanju opstanak Rusije, ili Zapada svejedno, i biznisa koji se vrti oko nafte. Kako god, bežeći od razarajućeg rata, više od 600.000 migranata prošlo je kroz Srbiju protekle godine i stiglo u Evropu, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije. Više od 140.000 njih zatražilo je azil u Srbiji.

Sve što treba da učine je da zaustave rat, kažu migranti čekajući voz u Šidu, dok američki senatori nadgledaju kako uživo izgleda ta migrantska ruta. U Šidu je obezbeđen smeštaj u blizini stanice, desetine mobilnih vojnih kreveta na sprat prekrivene su urednim tamnosivim posteljinama. Sve je čisto i organizovano. Ali to su poslednji kapaciteti koje troši siromašna zemlja poput Srbije. I američki senatori toga su sasvim svesni. Pitanje je šta će učiniti da EU od Srbije ne napravi čep u kojem će se migranti zaglaviti. Zaustaviti rat, to je glavno rešenje za zaustavljanje migracione krize, ukoliko iza nje ne stoji pokušaj destabilizacije EU, osvetnički gest Rusije za uvođenje sankcija ili sama Amerika, o čemu se spekuliše u poslednje vreme.



U svakom slučaju, tog dana, nešto kasnije Grupa za podršku Siriji, koju čini 17 zemalja, uključujući Rusiju i SAD, postigla je dogovor o prekidu neprijateljstava u roku od nedelju dana zarad isporuke humanitarne pomoći. Kritičari tog sporazuma ističu da on ne obuhvata terorističke grupe ID i ogranke Al kaide, Al Nusra, što daje prostor Rusiji da nastavi napade. DŽon Mekejn tvrdi za NIN da nema zavere kada je u pitanju migrantska kriza. To će kasnije ponoviti, za NIN, i ministar policije Nebojša Stefanović. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je istog dana rekao da, ukoliko Austrija zatvori svoje granice, Srbija treba da učini isto i dozvoli samo da iscuri to što je ušlo. Najlakše je da Srbija bude kao peščani sud, da se sve sliva u nju a nema gde da ode. Pošto će Mađari i Hrvati lako da zatvore svoje granice, Srbija ne može da ostane zemlja otvorenih granica, poručio je Nikolić.

DŽon Mekejn kaže da rat mora biti zaustavljen. Asad i Rusija ubijaju ljude. Ako njih zaustavimo, zaustavićemo i izbeglice. Mislim da je migraciona kriza rezultat našeg popuštanja. Asad i Rusija masakriraju ljude, 50.000 njih u jednom danu je moralo da napusti svoje domove u Alepu zbog ruskog bombardovanja. I mi moramo da odgovorimo, kaže Mekejn za NIN.
Senator Bob Korker, gledajući migrante u redu pred dolazak voza za Hrvatsku, kaže za NIN da je očigledan veliki protok ljudi. Ali, čini se da se srpska vlada odnosi prema njima sa poštovanjem i brzo ih procesuira kako bi nastavili preko Hrvatske prema Sloveniji do Austrije i Nemačke. Tek kada se ovo vidi uživo, kao što to mi gledamo sada, jasno vam je koliko je to veliki broj ljudi.

Korker negira da je migraciona kriza veštački izazvana, sa ciljem destabilizacije Evrope. To je posledica rata, nema druge pozadine. Migranti sigurno imaju osećanje da će biti dobrodošli u Evropi. Znam da govore da među njima ima ekstremista i islamskih terorista. Možda. Idemo odavde za Minhen i tamo će biti razgovora baš o tome. Ne znam da li je svet još uvek adekvatno odgovorio na sve ovo, kaže on.

Dvojica američkih senatora su razgovarala u poverenju sa američkim diplomatama iz Hrvatske tu na stanici u Šidu, i govorili su kako se očekuje veći priliv izbeglica i da to ni Srbija ni Hrvatska ne bi mogle da podnesu bez zaoštravanja međusobnih odnosa. Dva dana kasnije i sam šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek poručio je iz Praga da Višegradska četvorka (V4) pokušava da upozori Nemačku i partnere u Evropskoj uniji da je zapadni Balkan suviše osetljiv prostor da bi se dopustilo da na njemu ostanu i gomilaju se mase izbeglica sa Bliskog istoka. Prošlost je pokazala kako Balkan može da bude izuzetno opasan, kazao je Zaoralek, zatraživši da Grčka hitno prikoči migracijski talas, optužujući je da je kao protočni bojler, i da su za nju izbeglice turistički biznis.

Izbeglice su za Grčku privredna grana. U hotelima su i restoranima. I plaćaju za to.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji zakazana je hitna sednica ministara spoljnih i unutrašnjih poslova zemalja na balkanskoj ruti za 24. februar.
Tada se očekuju i problemi izazvani zatvaranjem austrijske granice duž cele zapadnobalkanske rute.

Srbija je spremna za smeštaj šest hiljada izbeglica usled mogućeg zatvaranja granica, u Aleksincu, Tutinu, Subotici, Preševu, Beogradu. Ima ih 17 i to je reč o tranzitnim centrima, objektima van upotrebe - bivše fabričke hale, moteli koji više nisu u upotrebi, bivše bolnice, napuštene zadruge, bivši kolektivni centri... U upotrebi su i stalni centri za smeštaj tražilaca azila (Krnjača, Sjenica, Tutin, Bogovađa, Banja Koviljača).
O vozu na relaciji Atina, Berlin nije postignut dogovor. Na granici sa Turskom u ovom momentu 70.000 ljudi beži od ofanzive sirijskih snaga.