Nepodnošljiva lakoća nipodaštavanja

Foto Vladislav Mitić

Sve u vezi sa Izmenama i dopunama Zakona o kulturi svedoči o nipodaštavanju umetnika, kulturnih poslenika, institucija. Uprkos kritikama i osporavanjima skoro svakog člana, usvojena je samo jedna bitna i nekoliko formalnih primedbi.

Ni ta bitna ne bi bila usvojena da se nije pojavio superheroj koji kao iz smetova kod Feketića izbavi zaslužne umetnike i njihove tzv. nacionalne penzije. Sve drugo ostalo je zatrpano. Kad smetovi okopne, tj. kad počne primena ovog zakona, pojaviće se udarne rupe i bare i počeće saplitanje i zaglibljivanje ustanova i umetnika. Za početak nije jasno ni šta će se primenjivati: jedno piše u zakonu, drugo u obrazloženju, treće priča ministar.

Ukidaju se ustanova od nacionalnog značaja. Obrazloženje: Jer je primena ovog člana u praksi pokazala svoje nedostatke koji nisu ispunili očekivane efekte?! Ustanove će inače ministar malo popritegnuti. Direktore će on predlagati, upravni odbori će raspisivati konkurse i evidentirati kandidate. U obrazloženju piše da se ove dopune donose zato da se ne smanji kvalitet menadžmenta u kulturi. Taj kvalitet biće obezbeđen i tako što će se odbacivati nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave. Ministar nije objasnio šta su nerazumljive, ali za nedopuštene je rekao da su to one u kojima postoji sukob interesa: Nedopušteno je da se ja prijavim za direktora pozorišta u Vranju. Bilo je dopušteno da se početkom 2014. godine, pred rekonstrukciju Vlade, ministar Tasovac prijavi na konkurs za direktora Beogradske filharmonije i bude izabran od strane Upravnog odbora. Prošla rekonstrukcija, on ostao ministar, ali odluka UO nije poništena, tj. novi konkurs nije raspisan. Filharmonija mimo zakona već dve godine ima vršioca dužnosti, tj. čuvara fotelje u periodu ministrovanja.

Ministar će takođe određivati u kom gradu će postojati i koju teritoriju će pokrivati Zavodi za zaštitu spomenika kulture. Kad on to utvrdi, može onda Vlada, Pokrajina ili lokalna samouprava da donosi odluku o osnivanju. Umesto zakonom, jedinstvena mreža ustanova zaštite utvrđivaće se voljom ministra.

Ovim zakonom zabranjuje se ustanovama da konkurišu kod osnivača za programe i projekte izvan osnovne delatnosti. Ako muzej, arhiv, pozorište ima neki obrazovni projekat ,neki projekat za razvoj turizma, saradnju sa privredom? Ne može!

Posebno je neobična odredba po kojoj pravo učešća na konkursima za promociju srpske kulture u inostranstvu imaju ustanove, udruženja i drugi subjekti u kulturi registrovani za obavljanje kulturnih delatnosti u inostranstvu. Kako se i gde subjekti u kulturi registruju za eksport-import delatnost? Ako potražite obrazloženje saznaćete: Postoje i situacije kada se dogovaraju strateški oblici saradnje od visokog značaja i prioriteta, koji se dogovaraju tokom međudržavnih dogovora ili pregovora (najčešće na ministarskom nivou). Jasno?
Obrazloženje je inače tekst koji stoji na kraju svakog zakona i treba da razjasni smisao, namere i pojednostavi pravne formulacije. U ovom slučaju ono je primer konfuzije i nepismenosti. Kad Srećko Šojić izgovara slične nebuloze to je smešno i zabavno, a kad je to napisano u dokumentu Ministarstva kulture i informisanja to je tužno i sramno!
Najveći gubitnici po ovom zakonu biće samostalni umetnici. Programi njihovih udruženja stavljaju se pod kontrolu Ministarstva, zbog evidencije moraju da daju silne podatke, čak i napomene. Izbrisani su istaknuti umetnici, a sve će se raditi po zakonu iz oblasti socijalnog osiguranja u kome stoji da lokalne samouprave MOGU, znači ne moraju da uplaćuju doprinose i jedini obveznik jeste umetnik. Umesto da se taj zakon menja, on se osnažuje i umetnici će i dalje dobijati opomene i zahteve za prinudnu naplatu.

Osim preciziranja uslova za rad Nacionalnog saveta nikakvog boljitka neće biti od ovog skarabudženog zakona. Nije ga ni trebalo donositi.
Mnogo je primedaba na ono što je Tasovac dosad činio ili nije činio. Ovim zakonom baš je začinio, tj. zapaprio kulturi.