Aerodromska ćaskanja

Niko, bre, da me predloži za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija!? Dobro, nisam iz slavne dinastije Pozderaca, ali Rogozin mi je, brale, rodbina pošto je, po babinoj liniji, od Jovanovića sa Cetinja! E, sad, imam mrlja u biografiji, ali ko nije grešio u mladosti?! Recimo, 1967. godine, učestvovao sam u paljenju Američke čitaonice u Knez Mihailovoj, a potom se prijavio u dobrovoljce za rat u Vijetnamu. Zatim, umesto da diplomiram na ranom Marksu, a što se u Kapetan Mišinom zdanju od mene očekivalo, diplomiram na Kjerkegoru, danskom Sokratu. To me, mislim, koštalo univerzitetske karijere...

E, sad, i kao neklečeći novinar uradio sam nešto za državu. U jednopartijskom, komunističkom parlamentu doneo sam Zakon o zabrani atomskih centrala u SFRJ!? Ne lažimo se, to ni DŽemsu Bondu ne bi pošlo za rukom! Zbog toga sam bio na snajperu Vestinghausa, ali i JNA. Spasle su me moje veze sa Bader-Majnhofom i vojnim krilom PLO-a...

Treba li da se hvalim dalje? Posle Černobilja doveo sam u Srbiju dve hiljade ukrajinskih mališana na oporavak i dobio orden Gorbačova koji sam, bajdvej, negde u selidbama izgubio. Ali, zato mi je Bilja sačuvala orden ukrajinske Velike rade. A, `ajde i ovo da vam kažem, pa više neću. U Đinđićevo vreme telefonom sam, iz redakcije, ministru Batiću izdiktirao Uredbu o zabrani kloniranja u Srbiji. Izvesni Severino Antinori je, već, dobio od Koštunice prećutni pristanak za đavolji posao pošto su Srbi najbolji za kloniranje. Nadam se da je ovo Toma Nikolić imao na umu kada je položio kamen temeljac za zgradu kragujevačkog bioinžinjeringa...

Nego, `ajde, brate, da otvorimo karte! Šta je taj Vuk Jeremić uradio za Srbiju da je toliko navalio da bude gensek UN? A, dete `oće, pa `oće! Makar i uz pomoć NATO fašista sa Harvarda.
Ih, kad bih postao gensek UN! Prvo bih izbacio SAD iz UN, između ostalog, zbog neredovnog plaćanja članarine. Ameriku bih stavio u strogu izolaciju, prepustio bih je Donaldu Trampu. Zatim bih raspustio Savet bezbednosti, jer me neodoljivo podseća na Staljinovu Kominternu! Naravno, sedište UN vratio bih u Ženevu da mi bude tu, pri ruci. Naravno, ne bih naručivao da mi se, na Ženevskoj jezeru, svira Marš na Drinu. Ima suptilnijih načina da staviš do znanja da si Srbin od glave do pete - umesto tompusa ne bih se odvajao od čokanjčeta.

K. G. Jung, moj guru iz Švice je oduševljen ovim idejama: Još na prvoj sednici UN u Ženevi morao bi da osudiš susret rimskog pape i moskovskog patrijarha i njihovo dvočasovno ćaskanje! Šta, bre, znači taj `istorijski susret` posle hiljadu godina, u aerodromskoj zgradi u Havani?! I šta su se dogovorili!? Da se zaštite hrišćani na Bliskom istoku! Pritom, ni reči o pokoljima hrišćana, pre hiljadu godina, na tom istom Bliskom istoku! A svako mora da plati svoj karmički dug, svaki čovek, svaki narod, svaka vera! Mada je hrišćanstvo, još od Nikejskog sabora, pre svega, surova geopolitika! Ne pravimo se blesavi; hrišćansko varvarstvo počinje paljenjem Aleksandrijske biblioteke, a završava se zverstvima konkvistadora nad narodima Južne Amerike.

Tu i moja Crna ima šta da kaže: Šta si se napalio da budeš generalni sekretar Ujedinjenih nacija!? O čemu to Ban Ki-Mun odlučuje!? Razmisli malo: da li je bolje biti gensek u NJujorku ili predsednik opštine u Beloj Palanci? A sad će izbori i na lokalu...