Verovali ili ne

Foto Tanjug/Bojan Slavković

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je hoteći da učini gest jedinstva među Srbima, u trenutku dok je mali deo zvanične Prištine proslavljao osmogodišnjicu proglašenja nezavisnosti, a veći deo građana protestovao protiv vlasti Ise Mustafe, nesmotreno pozvao budžetske korisnike sa KiM da od svojih mesečnih zarada izdvoje deo za Fondaciju Eparhije raško-prizrenske. Toliko je brzoplet bio Marko Đurić da je već nakon dva dana morao u potpunosti da promeni svoj poziv, kada su na adresu Kancelarije počela da stižu pitanja na koja nije imao odgovor. Đurić je najpre kazao: Smatramo da je normalno da ako na KiM ima desetine hiljada korisnika budžetskih sredstava, svi ti ljudi izdvoje jedan deo sopstvenih dohodataka i prihoda za podršku Fondu.

Ni NIN nije dobio odgovore, već Đurićev govor, koji je bio povod za pitanja, a koji se, po Kancelariji za KiM, imao smatrati odgovorom. Poentu: da li sekularna država ima prava da pozove građane kojima deli plate da deo tih zarada poklone crkvi ili bilo kome drugom, Đurić je razradio već sutradan, u drugim medijima, preko kojih je javnosti otkrio da nekome (valjda NIN-u) smeta poziv da se funkcioneri na dobrovoljnoj osnovi odreknu dela sredstava za humantirani fond, kojim se finansiraju i narodne kuhinje. To je malo za rubriku verovali ili ne, čudio se Đurić. Po njemu, sve to nema nikakve veze sa diskusijom da li je država odvojena od crkve i slično.

Iz označavanja novinara koji pitaju nekim remetiocima državne politike, proizlazi poziv na autocenzuru: ukratko, ne pitajte ništa. Zato što nema pitanja, Đurić je lako i brzo uspeo da preinači svoj poziv desetinama hiljada budžetskih funkcionera u apel samo onima koji primaju duple plate.

Osim toga, Đurić je kao poslodavac savetovao redovnu obavezu zaposlenima u javnoj službi, onima čije opcije na tržištu rada ne zavise od njihove sposobnosti i kvalifikacija, nego od nacionalne pripadnosti. Šanse Srba na kosovskom tržištu rada su takve da je Srbija prinuđena da im na silu čuva radna mesta godinama, ne bi li očuvala mir među njima. Na pitanje da li će se o prilozima voditi evidencija, što bi mogao biti dokaz dobrovoljnosti, ni Kancelarija ni Eparhija nisu želele da odgovore.

Ali, specifičnost situacije srpskih žitelja Kosova svakako nije samo u njihovom položaju na tržištu rada, nego i u svakoj aktuelnoj situaciji na koju oni nemaju uticaj bez obzira na učešće u Mustafinoj vladi. Izbor za predsednika Kosova, koji se mora dogoditi najkasnije mesec dana pre isteka mandata Atifete Jahjaga, Srpska lista zato ne vidi kao priliku za novi dogovor. Stav je principijelan zbog toga što koalicioni partneri iz Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova nisu ispunili najvažniji zahtev te liste - osnivanje Zajednice srpskih opština. Ova prepona u dogovoru bila je i pojavni motiv masovnih protesta (pored demarkacione linije sa Crnom Gorom) iza kojih se, zapravo, krije nezadovoljstvo korupcijom, siromaštvom, a po nekim teorijama i osnivanje suda za zločine OVK. Opozicija, predvođena Samoopredeljenjem i Alijansom za budućnost Kosova, traži prevremene parlamentarne izbore, koji će biti ukoliko ne bude novog predsednika do 5. marta. Hašim Tači, kandidat vlasti, ima mogućnost da u dva pokušaja dobije dvotrećinsku većinu glasova u parlamentu (80 poslanika) ili prostu većinu (61 glas) u krugu između dva kandidata sa najvećim brojem glasova. Prvo glasanje, iako zasad postoji samo jedan kandidat, trebalo bi, prema najavi predsednika tamošnje skupštine Kadrija Veseljija, da usledi dok ovaj broj NIN-a bude u štampi. Ustav ne precizira, ali iz njega proizlazi da su za izbor potrebna barem dva kandidata. Marko Đurić je, verovali ili ne, savetovao Srpskoj listi da kandiduje drugog.