Ženska plata za muški posao

Foto Oliver Bunić

Notorni plakat Nedićeve propagande poručivao je Srbima: On da brani, ona da rađa. Današnja politička propaganda, ako bi bila iskrena, poručivala bi: On da šefuje, ona da radi i rađa u slobodno vreme. Kada je kapitalizam divljeg istoka ušao u krevet sa patrijarhalnošću, rodilo se čudovište koju ženu na tržištu rada naprosto guta. Radna neravnopravnost jedan je od najtežih vidova rodne, saglasni su sagovornici NIN-a.

Položaj srpske žene naročito se pogoršao prelaskom na tržišnu ekonomiju. One danas mnogo više rade, a do posla znatno teže dolaze nego muškarci. Imale su mnogo bolji položaj u centralizovanoj ekonomiji, mnogo bitnije mesto nego danas, smatra Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je rodna diskriminacija najizraženija upravo u oblasti rada i zapošljavanja, i da se najveći broj pritužbi koju je njena kancelarija dobila u 2015. odnosio na pomenuto čudovište.

Žene se lakše otpuštaju sa posla, teže dobijaju posao, u pojedinim slučajevima su manje plaćene. Imali smo više slučajeva trudnica i porodilja koje su nakon povratka sa bolovanja otpuštane ili premeštane na niža radna mesta. Takođe, zbog nepovoljnog položaja na tržištu rada, žene su češće prinuđene da rade ,na crno; česti su slučajevi da im poslodavac ne uplaćuje zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Stigao nam je i veliki broj pritužbi zbog odredbe Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru kojim bi se žene prevremeno penzionisale.
Ustavni sud je podigao privremenu barijeru pred tom odredbom, ali ljubitelji matematičke preciznosti podatke koji potkrepljuju tvrdnje da je žena na tržištu rada gažena mogu naći gde god se osvrnu.

Žena je u Srbiji za isti posao jedanaest odsto manje plaćena od muškaraca istih kvalifikacija. Morala bi da radi dodatnih četrdeset dana godišnje da bi zaradila koliko zaradi muškarac pod istim uslovima na tržištu rada. U zdravstvu žena u proseku prima 15.460 dinara manje mesečno, što je potpuna katastrofa. U trgovini je još drastičnije, platni jaz je oko 20.000 dinara. U finansijskom sektoru i osiguranju, žena u proseku prima 91.000, a muškarac 120.500 dinara za isti posao, navodi Ranka Savić.

Problem, rekosmo, nije srpski, već svetski, pa je Svetski ekonomski forum izračunao da će biti potrebno nekih 118 godina da planetarno izjednačimo plate žena i muškaraca. U Evropskoj uniji žena u proseku zarađuje 10.500, a muškarac 19.400 evra godišnje. Cifre zvuče kao šamar svakome ko je srpski i svetski sistem stvorio ovakvog kakav je, ali vrag je u tome što će ošamareni praktično uvek biti muškarac.

Žene su veoma mali procenat rukovodilaca. Prva sam žena u Srbiji na mestu predsednice sindikalne centrale; pre mene nijedna u Srbiji, a jedna u Evropi. U Srbiji imamo samo pet odsto žena na čelu opština, samo šesnaest odsto upravnica ili menadžerki, a naročito je porazno to što u 160 lokalnih samouprava imamo samo jednu gradonačelnicu.

Nimalo bolje nije ni u akademskom svetu.

Od osam državnih univerziteta, samo Univerzitet umetnosti na čelu ima ženu. A frapantan je podatak da SANU postoji 128 godina, i da za tih 128 godina na njegovom čelu žena nikada nije bila.

Jedan od razloga novčane neravnoteže, podseća Ranka Savić, jeste i taj što su žene većinska radna snaga u manje plaćenim profesijama u zdravstvu, obrazovanju, socijalnom radu, ugostiteljstvu, tekstilnoj industriji. Ali ključna reč ostaje patrijarhat.

Stereotipi o rodnoj ulozi žene, o tome da vreme prvenstveno treba da posveti neplaćenom radu u domaćinstvu, često produbljuju rodnu segregaciju i na tržištu rada. Ukorenjeno je mišljenje da uspešne poslovne žene neminovno moraju da zanemare svoju porodicu, da ukoliko više zarađuju ugrožavaju svoje partnere i da je briga o deci isključivo ženska dužnost, podvlači Brankica Janković.

Ranka Savić nastavlja oštro.

Ženi je perfidno nametnut mit da je stub porodice. Kada takvo nešto kažete, žena pomisli ,Jao, kako sam bitna, a to u prevodu znači da se od žene traži da bude eksploatisana; da bude trpeljiva supruga, dobra majka, odlična domaćica, dobra kći i snaja, sve lepo sročeno, a svodi se na to da žena biva i zaposlena i da radi sve po kući pet i po sati pored redovnog posla, po statistici, a taj posao ne ide ni u primanja ni u staž... Patrijarhalno i konzervativno društvo. Biće nam potrebne decenije da prevaziđemo podelu na muške i ženske poslove, da je žena, recimo, obavezna da podiže decu, da po prirodi stvari žena ide na bolovanje kada su deca bolesna jer muškarac mora da gradi karijeru. I sve to utiče na primanje žene bolovanje znači manje prihode, a to znači manju penziju za trideset ili četrdeset godina.

Naročito gadan tumor na mreži muško-ženskih radnih odnosa jeste ono slavno pitanje na koje bi u boljem svetu svaka žena morala reagovati šamarčinom: Da li nameravate da ostanete trudni u narednom periodu?

U razgovoru sa građankama saznajemo da im potencijalni poslodavci ovakva pitanja i dalje postavljaju. Problem, međutim, nije u samom pitanju, koje nema nikakvog smisla (da li će nas negativan odgovor obavezati na nešto?) već u odnosu poslodavaca prema poštovanju propisa, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Nikakvo pitanje i odgovor ne mogu, naravno, pravno obavezati ženu da ne ostaje trudna, ali pravna praksa i teorija nisu slučajno razdvojeni termini.

Uđu tri žene u uži krug razgovora za posao, pa im se u četiri oka kaže da su zadovoljile kriterijume, ali da bi zbog sigurnosti biznisa bilo dobro da potpišu da pet godina neće ostati u drugom stanju. Normalno, to se potpisuje interno žena nikada ne dobije primerak. Pričala sam sa najmanje dvadeset devojaka kojima se to dešavalo, i 90 odsto je potpisalo. Borba za radno mesto je velika. Takvo je beznađe da je samo deset odsto devojaka besno izjurilo iz kancelarija, objašnjava Ranka Savić.

Poluga neravnopravnosti koja je važna a mahom nevidljiva jeste ta što žena u Srbiji ima veoma malo imovine.

Nekretnine se u 80 odsto slučajeva vode na muškarca i to je takođe posledica patrijarhalnosti. Žena nasledi kuću od roditelja, preuzme nasledstvo i prenese ga na muža. Ne može da se odupre pritisku jer ,to nije prirodno, to nije normalno. Zato imate izuzetno malo žena koje vode biznis, jer morate imati nekretninu da biste uzeli kredit. I tako žena postaje zavisna od muškarca. To je već mnogo manji problem u Evropskoj uniji, žene su tamo shvatile koliko je imovina bitna za sigurnost, dodaje Ranka Savić.

Kada već ponovo pominjemo Evropsku uniju, treba dodati da su nam zakoni koji bi trebalo da leče ovakvu (ne)ravnopravnost, prema rečima poverenice Brankice Janković, relativno dobri.

Srbija ima relativno dobar zakonski okvir u ovoj oblasti, ali postoji još jedan broj propisa koje je potrebno uskladiti sa evropskim pravom i međunarodnim dokumentima. Prioritet bih, s obzirom na težinu društvenog problema, lično dala usklađivanju domaćih propisa kojima se reguliše zaštita od nasilja u porodici i partnerskim odnosima sa Istanbulskom konvencijom, koju je Srbija ratifikovala među prvim zemljama. Takođe, kada govorimo o zakonima, smatram da je dobar potez povlačenje iz skupštinske procedure Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca i vraćanje na doradu. Očekujem da će postojeći tekst biti izmenjen i da ćemo dobiti kvalitetniji zakon. Ipak, kao i kod svih ostalih propisa, najvažnija je njihova dosledna primena.

A kada zakon valja primeniti, vidimo, kao i obično, da zakoni najbliže duhovne srodnike imaju u barokno lepim rođendanskim željama, s tim što su im pisci daleko manje iskreni od većine čestitara. Nekakvu nadu da bi žene mogle savladati aždaju, Ranka Savić vidi u razvoju tehnologije.
Zamislite kako biste reagovali da ste pre deset godina videli policajku na ulici. Mislim da bih se i sama smejala. Sada se podela na muške i ženske poslove pomalo anulira, više se ne traži fizička snaga, već obrazovanje. To će biti plus za ženu i pomoći će joj u borbi za jednakost, ali će rađanje i porodiljsko bolovanje njoj uvek biti ,problem, a poslodavcima ,teret.