Farsa u tri čina

Tri dana haosa, konfuzije, histerije, drame. Tako je izgledala kulminacija pokušaja proevropske opozicije da se dogovori kako će na izbore, sa nimalo iznenađujućim epilogom DS će na jednu, a SDS i LDP na drugu stranu. Sve što se dešavalo od subote do ponedeljka podseća na suludo napisani i odglumljeni sitkom, komediju situacije, sa elementima političke drame, mada pre farsične Bele lađe nego visokointeligentne Kuće od karata. U odvojenim razgovorima za NIN, četvorica visokih funkcionera umešanih stranaka iznela su potpuno identične informacije o pregovorima o opozicionim kolonama, od kojih su neke zaista na ivici zdravog razuma. Ali, takva nam je i realnost.

Proteklog meseca Bojan Pajtić, Boris Tadić i Čedomir Jovanović razgovarali su bar sedam-osam puta o zajedničkom izlasku na izbore. Sastajali su se u bar tri navrata u privatnom stanu lidera LDP, a glavni cilj Tadića i Jovanovića je bio da zajednička jedna kolona bude samo prva faza saradnje i da se za 12 meseci tri stranke objedine, pod firmom stare DS ili nekom novom. Pajtić za to nije imao mandat DS-a, mada nije zgoreg podsetiti da su demokrate pre tri godine odbacile identičan predlog LDP. O kadrovskim rešenjima, ko bi vodio tu zajedničku stranku, kako bi uloge podelili Pajtić, Tadić i Jovanović, koliko bi čijih bilo u njenim telima..., nije odlučeno.

NJih trojica su se 26. februara još jednom okupili, a u medije je nezvanično, iz LDP, procurila informacija da su se dogovorili za jednu kolonu. Pajtić i Tadić su to odmah demantovali, najavili nastavak razgovora za sledeći dan, a Jovanović i zajedničku konferenciju za novinare za ponedeljak. Međutim, u nedelju, u Novom Sadu, neki od visokih funkcionera DS su na sastanku, na kojem je trebalo da se priča o izbornoj kampanji, pokrenuli pitanje Pajtićevih viđanja s Tadićem i Jovanovićem i informacija o jednoj koloni. Pajtić je rekao da su to gluposti i da dogovor nije postignut, a onda su u neformalnom izjašnjavanju praktično svi rekli da zajednička lista sa SDS i LDP, a kamoli objedinjavanje u jednu stranku, ne dolazi u obzir.

Odmah posle toga u Novi Sad su došli Tadić i Jovanović. Iako su sa Pajtićem ostali do dva ujutru, on ih po svemu sudeći nije obavestio da je DS protiv zajedničke liste, jer je dogovoreno da se u ponedeljak oko 11 sati, u sedištu LDP nađu Dušan Elezović (DS), Goran Bogdanović (SDS) i Nenad Milić (LDP) i usaglase tehničke detalje, praktično raspodelu mandata na listi.

Ali, ne lezi vraže. Elezović se tog jutra našao u potpunom haosu. Prvo je od Pajtića dobio instrukciju da samo obavesti Milića i Bogdanovića da nema ništa od dogovora, pa je i zakasnio na sastanak sat vremena, da bi mu potom, dok je bio na putu iz Novog Sada za Beograd ili kad je već stigao, lider DS telefonom javio da, ipak, uđe na sastanak, na kojem se, posle nekoliko sati, uz dosta nervoze stiglo i do raspodele mandata 55 odsto za DS, 35 za SDS i 10 za LDP (a ako i Nenad Čanak uđe u aranžman, da se DS svede na 50, a ova trojica kako se dogovore). Elezović i Bogdanović su čak telefonirali svojim šefovima (Jovanović je bio tu, jer je sastanak održan u sedištu LDP) i od njih dobili odobrenje da potpišu dogovor! I potpisali su ga! Preostalo je samo da se u ponedeljak predveče trojica lidera zajedno obrate novinarima i obnaroduju jednu kolonu.
A šta se desilo na kraju? Elezović je otišao, SDS i LDP su bili uvereni da je priča završena, da bi pola sata kasnije iz medija - čuli Pajtićevu izjavu da je stav DS da se ide u dve kolone!

Ovo su bile informacije, a zaključak? Tadić i Jovanović su hteli da usisaju i praktično preuzmu DS, da zajednička lista bude samo prvi korak, a Pajtić ih je bar dva dana vukao za nos. Na izbore će ići odvojeno, što je od starta bilo najlogičnije, posebno kada su naručena istraživanja pokazala da jedna kolona ne donosi nikakvu sinergiju i da bi teško prešla 12 odsto glasova, odnosno prost zbir pojedinačnih rejtinga.