Crna gora pred dužničkom krizom

Sedam pitanja za sedmoricu ekonomista
1 U kojoj biste zemlji voleli da živite i zašto?
2 Da imate višak novca, u koju biste zemlju investirali?
3 Da imate biznis i da možete bez ikakvih prepreka da ga selite, iz koje biste zemlje otišli i u kojoj biste započeli posao?
4 Koja zemlja vam na dugi rok deluje najstabilnije, a koja je najbliža nekom obliku ekonomske krize?
5 Koja od zemalja ima najveće, a koja najmanje izglede da upadne u dužničku krizu?
6 U kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno?
7 Šta je, po vašem mišljenju, ključni problem svake od zemalja?

1 Moj izbor je zemlja G (Rumunija), jer uz fiskalnu stabilnost u njoj evidentno postoji fiskalni i monetarni prostor (nizak nivo javnog duga, izbalansirani platni tok) za anticiklične krizne mere, kojima može efikasno amortizovati potencijalni negativni scenario razvoja svetske ekonomije i prelivanje na nju. Uz to, visoke stope rasta joj obezbeđuju približavanje vodećim ekonomijama, a podaci o prosečnoj plati, u kombinaciji sa drugim pokazateljima, ukazuju na to da je u bliskoj prošlosti sprovela fiskalnu stabilizaciju. Premda ne postoji dovoljna analitička osnova, može se zaključiti da je rast zasnovan na investicijama, verovatno i na izvozu, imajući u vidu ravnotežu platnog računa. Ni doprinos privatne potrošnje nije zanemarljiv, s obzirom na to da raste kupovna moć. Ima i nisku stopu nezaposlenosti, što je, zajedno sa zemljom B (Bugarska) izdvaja na listi.

2 Veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer odluka o investiranju konstatuje rizik zemlje ulaganja, a on ni približno nije obuhvaćen datim parametrima. Nedostaje rejting zemlje, duing biznis pozicija, globalni indeks konkurentnosti i sl. Na osnovu prezentiranog, investirao bih u zemlje G (Rumunija) i B (Bugarska), i to upravo tim redosledom. Pored cenovne stabilnosti i zavidnih stopa rasta, nizak nivo javnog duga, izbalansiranost platnog računa i jednocifrena stopa nezaposlenosti, indirektno sugerišu da su u ovim zemljama u rastućem trendu privatne investicije, verovatno strane, pa tek onda domaće. Takođe, pored prethodnih, značajan je i pokazatelj o rastu kupovne moći.

3 Kao i kod prethodnog pitanja, i ovaj odgovor je u najvećoj meri analitički diskutabilan. Ali, pošto sam već utvrdio destinacije ka kojima bih usmerio investicije i posao, ostaje da definišem zemlje iz kojih bih iselio kapital. Prevashodno su to zemlje D (Crna Gora), C (BiH), A (Albanija), E (Hrvatska) i H (Srbija), tim redosledom. Zemlja D je najviše izložena eksternim finansijskim šokovima. Prezadužena je i privatno i javno (pri tome dug je rastući, a javni dug je eksterni), te uprkos rastućem BDP-u (pretpostavljam da je taj rast uzrokovan javnim investicijama, što je u principu jednokratno), mala pomeranja u ceni zaduženja prete da se eksterna likvidnost dovede u pitanje. Još jedan signal koji govori da nešto nije u redu sa eksternom ravnotežom je i visok platni deficit od 17 odsto. Zemlja C ima visoku stopu nezaposlenosti, te, očigledno, investitori je ne posmatraju kao interesantnu destinaciju. Zemlja A i pored relativno visokog platnog deficita, zadužuje se na unutrašnjem planu (veći nivo javnog duga od spoljnog), te je time javni dug podnošljiviji. Zemlja E ima slične probleme kao i zemlja D, ali i pored nižih stopa rasta, njena pozicija je komotnija zbog pozitivnog platnog bilansa. Pozicija zemlje H (Srbija) takođe je teška i verovatno kao i sve prethodne zemlje prolazi kroz period strukturnog prilagođavanja.

4 Najstabilnija je zemlja G (Rumunija) - ima visoke stope rasta, cenovnu stabilnost, prihvatljiv nivo javnog i spoljnog duga, ravnotežu u platnom bilansu (verovatno i spoljnotrgovinskom), rastuću kupovnu moć i nisku stopu nezaposlenosti. Na drugom mestu je zemlja B (Bugarska). Sa aspekta indeksa siromaštva (Okun indeks), najveće probleme mogu očekivati zemlje C (BiH) i F (Makedonija), jer im je zbog visoke nezaposlenosti vrednost tog indeksa 28,5 i 26,3, znatno iznad referentne vrednosti (12). To znači da su u ovim zemljama moguća socijalna nezadovoljstva. Generalno, zemlja F ne stoji loše, ali se stopa nezaposlenosti ne uklapa u opštu sliku zasnovanu na drugim parametrima. Zemlja A (Albanija) evidentno ima strukturnu krizu (visok platni deficit), ali relativno visoke stope rasta uz realni pad zarada indiciraju da su prisutne pozitivne fiskalne tendencije. Zemlje D (Crna Gora), E (Hrvatska) i H (Srbija) su visoko zadužene i potrebne su im rigorozne mere štednje.

5 Najveće izglede za dužničku krizu ima zemlja D (Crna Gora). Bez obzira na visoke stope rasta, spoljna zaduženost (i privatna i javna) je velika, neposredna opasnost. Uz to deficit plaćanja je visok. Najmanje izglede za krizu ima zemlja G (Rumunija).

6 U zemljama G (Rumunija) i B (Bugarska) može se očekivati rast standarda, dok je u C, E, D, A i H (Srbija) to malo verovatno, ne samo zbog realnog pada plata, već zbog (sa izuzetkom C) evidentne potrebe zaustavljanja i obaranja javnog duga. A recept za to je štednja.

7 A (Albanija): strukturna neravnoteža, izvoz ima slab doprinos BDP-u, visok javni dug i nezaposlenost.
B (Bugarska): visok spoljni privatni dug, u opciji razduženja može ugroziti likvidnost, nizak rast.
C (BiH): nezaposlenost, strukturna neravnoteža, siromaštvo (mogući socijalni pritisci).
D (Crna Gora): eksterna neravnoteža i visok spoljni dug, rastući javni dug, pa je i pored visokih stopa rasta BDP-a vrlo moguća kriza duga. Potrebne su drakonske mere štednje.
E (Hrvatska): izuzetno visok javni dug, slab rast BDP-a ne uliva nadu da će se rast duga zaustaviti. Potrebne drakonske mere štednje.
F (Makedonija): visoka nezaposlenost i rastući trend spoljnog duga. Na osnovu datih podataka, zemlja F je najteža za logično zaključivanje.
G (Rumunija): niske zarade, ali obećavajući ekonomski prospekt kompenzuje ovaj problem.
H (Srbija): slab rast, nedovoljan za zaustavljanje javnog duga. Visoka nezaposlenost i tekući deficit. Potrebna je štednja.