Dizalica za Beograd

Zoran Drakulić (51), ugledni biznismen, kandidat je DSS za gradonačelnika Beograda. Vratio se sa godišnjeg odmora iz Italije i čekala ga je odluka: “Kao što ste čuli, Gradski odbor Demokratske stranke Srbije jednoglasno je podržao predlog da budem kandidat za gradonačelnika Beograda. I evo, meni je izuzetna čast da to prihvatim iako sad mogu reći da smo prethodno imali ozbiljne konsultacije oko toga...” Drakulić je poznat kao uspešan poslovan čovek, ponikao u “Geneksu”, većinski vlasnik firme “Ist point” registrovane na Kipru. Poslednjih godina “Ist point” je, kako kaže, “jedna od najaktivnijih u privatizaciji u Srbiji”.

Drakulić je odrastao i školovao se u Beogradu. Drži da je vrlo važno što u svojoj biografiji ima činjenicu da je bio prvak SFRJ u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji u plivanju prsno i državni reprezentativac. “To mi je posle bilo od velike pomoći u poslu. Naučite se disciplini.” Bio je i uspešan plivački trener u Crvenoj zvezdi. Između ostalih, trenirao je i znanu braću Miloš. Uspešna karijera u “Geneksu”, poslovanje u Bejrutu, na Kipru... I prelazak u privatni internacionalni biznis.

Danas živi uglavnom u Beogradu i Nikoziji. Ima tri ćerke (jednu iz prvog braka). Supruga Tanja je takođe zaposlena u firmi.

Da li prestajete da se baviti vašim biznisom i posvećujete se politici?

- Pa, verovatno. Ukoliko ova kampanja bude uspešna, a ja verujem da hoće, moja poslovna aktivnost će se postepeno u narednih godinu dana smanjiti i ja ću se posvetiti politici. Došlo je vreme i za to budući da sam u ovom poslu više od 26 godina. A sve ima nekakav kraj. Ovo opredeljenje nije rezultat nikakve neuspešnosti u poslu. Naprotiv.

To sam hteo da vas pitam. Šta je, za čoveka poput vas, motiv da se bavi politikom?

- Ima različitih motiva. U ovom trenutku, motiv je to što mislim da bi moje angažovanje na političkoj sceni Srbije moglo da bude korisno. Motiv je i to što u ovom trenutku partija sa kojom ja imam veoma bliske odnose, i čiji ću član napokon i da postanem posle toliko godina, ima blagi pad popularnosti. Svojim angažovanjem u partiji, s jedne strane, mogu u nekoj meri da promenim njen imidž i to tako da ona zadrži sve osnovne postulate koje ima, a s druge, da se deo onoga što je loše u partiji, mojim dolaskom, menja.

Novi ste u politici. Kako mislite da sustignete one koji su u tom smislu u prednosti?

- Jesam nov u politici, ali za ono za šta se kandidujem imam mnogo značajnih prednosti u odnosu na ostale kandidate. Jer, Beograd čeka jedan ogroman posao u narednom periodu. Pogotovo sada kada će situacija na političkom planu da se reguliše, odnosno da se smire političke strasti koje su postojale.

Znači, u prvi red dolazi ogroman razvoj koji treba da se desi u Srbiji i u samom Beogradu. Beograd treba da bude motor privrednog razvoja Srbije, a tu onda treba da dođu ljudi koji su sposobni upravo tako nešto da proizvedu. Tu sam najpozvaniji. Imam najveću poslovnu reputaciju među kandidatima za gradonačelnika, najbolje poznajem tu problematiku, najbolje poznajem bankare, poznajem svet. Pošto ta vrsta ljudi odmah prepoznaje kvalitete sagovornika, Beograd bi sa mnom postao atraktivan za mnoge nove ljude koji još nisu ulagali u Srbiju i Beograd, i za banke koje su prevashodno važne za finansiranje određenih projekata u Srbiji i u Beogradu.

To biste učinili kad biste bili gradonačelnik Beograda. Međutim, kako ćete se predstaviti građanima Beograda u kratkom vremenu kampanje do izbora?

- Kratko je vreme. Ali mi ćemo, verujem, uspeti da predstavimo Beograđanima ono šta smo sposobni da uradimo ukoliko budem izabran za gradonačelnika. Neki od kandidata su prepoznatljiviji Beograđanima, ali ja sam više prepoznatljiv spoljnom svetu koji treba da uloži u Beograd. Dobrom kampanjom, u četrdeset dana, mi ćemo se Beograđanima predstaviti ko smo i šta možemo da uradimo. S druge strane, iza sebe, ipak, imam jaku partiju koja je podržala moju kandidaturu i treba joj verovati.

Da li je ova kandidatura, na neki način, vaše lansiranje u visoku politiku? Posle poslednjih republičkih izbora pominjani ste i kao mogući premijer Srbije?

-Da, bilo je reči o tome da ja budem premijer posle izbora u decembru. Međutim, taj dogovor nije realizovan s obzirom na to da je gospodin Koštunica prihvatio da bude premijer.

Gde živite?

- U poslednje četiri godine uglavnom živim u Beogradu. Inače, porodica mi je još na Kipru. Ukoliko postanem gradonačelnik, porodica dolazi ovde. Poznato je da je firma u kojoj radim jedna od najaktivnijih stranih firmi u privatizaciji u Srbiji, tako da ja 75 odsto svog vremena provodim ovde, a ostatak sam ili na Kipru ili u drugim gradovima gde naša firma ima predstavništva.

Gde ste odrasli?

- Rodio sam se u LJubljani pošto mi je otac bio oficir u to vreme, ali sam već sa dve i po godine došao u Beograd i odrastao sam na Dorćolu. Roditelji su se preselili na Novi Beograd, pa sam završio Zemunsku gimnaziju. Studirao sam Pravni fakultet. Do odlaska u inostranstvo sa “Generaleksportom” 1982. godine, sve vreme sam proveo u Beogradu.

Šta ste radili pre nego što ste osnovali privatnu firmu?

- Odmah posle završetka fakulteta zaposlio sam se u “Geneksu”, gde sam se uglavnom bavio finansijama. “Geneks” je bio moćan u to vreme, a onda su me već 1982. godine poslali za finansijskog direktora “DŽugo-Araba”. To je bila “Geneksova” firma sa centralom u Bejrutu, nadležna za poslove na Bliskom i Srednjem istoku. “Geneks” je imao svoje kancelarije u Teheranu, u Iraku, u Libanu, u Siriji, itd. Međutim, s obzirom na tadašnje probleme u Libanu, mi smo firmu preselili na Kipar i odatle je “Geneks” vodio poslove na Bliskom istoku. Krajem 1988. godine, posle šest godina provedenih u “Geneksu”, vratio sam se u Beograd, proveo još godinu i nekoliko meseci u firmi i 1990. godine napustio je i sa nekoliko kolega osnovao današnju firmu.

Postoji nekoliko firmi - Jupoint, Ist point, Vest point.

- Prvo je nastao “Ist point” kao majka-firma sa sedištem na Kipru. Zašto na Kipru? Zato što sam ja proveo tolike godine na Kipru, znao sam tamo regulativu, znao ljude i tamo smo to osnovali. Onda je ta firma “Ist point” otvarala svoje firme u svetu. Prvo je bio “Jupoint” u Beogradu, potom smo otvorili u Moskvi predstavništvo, pa onda u Budimpešti, pa u Bukureštu i tako dalje. Širili smo se kao holding da bismo u jednom trenutku došli na 16 firmi u 16 zemalja. Neke kancelarije smo u međuvremenu zatvorili kao neprofitabilne, tako da ih danas imamo u 12 zemalja.

Koliko zaposlenih ima?

- “Ist point” ima oko 300 zaposlenih. To je onaj deo koji nije proizvodnja. Međutim, pošto mi imamo svoje rudnike, imamo svoju proizvodnju, to je danas oko četiri i po hiljade ljudi. Recimo, samo u Sevojnu imamo 1 600 zaposlenih. Onda u jednom od naših rudnika u Kazahstanu imamo 720 zaposlenih. U drugom rudniku u Rusiji imamo oko 800 zaposlenih. Imamo ovde u četiri mlina i u pekarskoj proizvodnji “Klas” zaposlenih više od hiljadu. Firma realizuje godišnje oko 350 miliona dolara robnog prometa. Plus uz to ide određeni finansijski promet koji može da bude tri do četiri puta veći. Trgujemo i hartijama od vrednosti i akcijama i metalima na berzi, što ne ulazi u robni promet. Znači, ponekad imamo transakcije od 20 do 30 miliona dolara dnevno, ali to je u papirima, a ne u fizičkoj robi. Centrala nam je na Kipru, gde su nam finansije, centralno knjigovodstvo, logistika i deo trgovine.

Vi imate poslove u Rusiji koji su veliki čak i za ruske prilike. Postoji predrasuda da se ne može ozbiljno poslovati u Rusiji ako nemate bliske veze sa mafijom.

- To nije tačno. Ta vremena su prošla. Danas, ukoliko normalno poslujete i imate uredno registrovane svoje akcije, nemate nikakvih problema tamo da poslujete. Znači, mi nikada nismo imali problema sa mafijom, ali smo se zato držali toga sa kim možemo da radimo, a sa kim nećemo da radimo, čak i po cenu da možemo da ostvarimo veliki profit.

Jeste li bogati?

- Znate, to je relativno da li je neko bogat. Naše bogatstvo se meri time koliko nam vredi firma. Sav naš novac je, u stvari, u firmi. Kad čujete vlasnike ogromnih svetskih firmi da govore o nekakvom ličnom bogatstvu, uglavnom je to vrednost njihovih akcija u firmi, a ne koliko imaju na privatnom računu. Ne smatram da sam nešto posebno bogat čovek. Znači, imam dovoljno novca da normalno živim, a sav moj novac je, u stvari, plasiran kroz moje učešće u firmi koja uspešno posluje.

Ako budete izabrani za gradonačelnika Beograda, šta će biti sa vašom firmom?

- I danas firma može da radi bez mene. Jeste da ja i dalje imam veliku ulogu, pogotovu u dnevnom poslu, ali u tom slučaju ću delegirati moje dužnosti na kolege koje bez problema mogu te poslove dalje da vode. Verovatno ću, u periodu koji mora da bude bar godinu dana, otuđiti moj deo u firmi. Jer, nemoralno je paralelno voditi i jedno i drugo.

Šta je vaš plan za Beograd, plan koji ćete predočiti Beograđanima kao vašu ideju i platformu ako budete izabrani?

- Znate, mi platformu pravimo. Spremićemo je u narednih nekoliko dana. Ona će biti vezana za detaljnije planove za pojedine opštine u Beogradu. Međutim, moja ideja generalno, vezana za Beograd je da ovaj grad postane ogromno gradilište i da postane zamajac srpske privrede. Kad danas prođete Beogradom, vidite pet dizalica, a ja hoću da vidim na stotine dizalica. Znači, započinje gradnja obilaznica oko Beograda, što je ključno, da se podignu bar još dva mosta u Beogradu koji su nužni ovome gradu, da izgradimo bar pet hotela u naredne tri-četiri godine, da se spustimo na Savu i na Dunav.

O svim tim tačkama razvoja Beograda govori i ovo rukovodstvo glavnog grada, ali ne samo oni nego i ostali kandidati...

- Moja prednost je u tome zato što smo mi to već radili! Znači, to slično smo već radili u okruženju. Naša firma je godinama u Budimpešti. Godinama gradimo u Moskvi. U tim gradovima se sve to - o čemu se ovde samo priča - desilo. Gradonačelnici i Moskve i Budimpešte napravili su veliki bum. Mi smo kroz to prošli. Učestvovali smo na tenderima za pojedine projekte u tim gradovima. Ovi ljudi, moji protivkandidati, u tome nisu učestvovali. Drugo, mi imamo izvanredne odnose sa bankama koje bi finansirale takve projekte. Mi znamo mehanizam! Zbog onog što smo radili u prethodnom periodu, imamo ogromnu prednost. Nas te banke prepoznaju. I one znaju da mi znamo da uradimo taj posao. Znači, radili smo i sa Evropskom bankom za razvoj i sa Svetskom bankom, prolazili kroz tu celu proceduru i kroz takve projekte, za razliku od ovih drugih koji mogu samo o tome da pričaju. Oni, dakle, ne znaju kako to izgleda i kako mogu da dođu u kontakt sa tim bankama da bi ih finansirale i napravili projekat od, recimo, sto ili dvesta miliona.

Možda nema direktne veze sa izborom za gradonačelnika Beograda, ali skoro ste izjavili da vaša firma ima interes da Rudarsko-topioničarski basen Bor ne nestane sa lica zemlje, kao što mu preti opasnost.

- Naše je mišljenje, verujte da smo mi to proverili, da to ima ekonomsku opravdanost i da Bor mora da radi i treba da radi. Normalno, on ne može da radi sa osam hiljada ljudi, koliko ima danas, iako je nekada imao više od 20 hiljada. Bor treba da se svede na proizvodnju od četiri do pet hiljada tona. Znači, nikada više, sem ako se ne nađe nekakvo novo nalazište, on neće raditi sa deset hiljada tona kapaciteta, kao što je nekada radio, ali sa tih pet hiljada tona tri ili četiri hiljade ljudi zaposlenih u Boru moći će mnogo normalnije da živi. I drugo, to je nešto što treba našoj prerađivačkoj industriji, koja postoji i koja je vezana za Bor. Mi danas uvozimo bakar, a imamo bakar koji nam leži u Boru, u zemlji, i ne koristimo ga u meri u kojoj bismo mogli. Ne radi se uopšte o velikom novcu. Stalno to pričam. Znači, mi danas govorimo o cifri između 30 i 35 miliona dolara a od 5. oktobra do danas u Bor smo bacili 120 miliona. Bolje da smo na početku našli tih 35 miliona, pa bi oni ljudi danas na neki način živeli normalno, uz nekakav socijalni program gde bi se višak ljudi rešio, a ne da svakog meseca i dalje to dotiramo. Ne mogu da shvatim da država to ne može da reši za četiri godine. Ni ona prethodna ni ova vlast nije se ozbiljno uhvatila sa problemom koji je relativno lako rešiv.

Takvih firmi ima dosta. Nije to samo Bor. Ima i nekih drugih firmi koje danas ne rade zbog sitnog novca, zbog milion dolara obrtnog kapitala. A vredne su firme. Mi smo to pokazali na primeru Sevojna. Situacija nije bila ništa bolja nego u Boru. Sada se 90 odsto te proizvodnje izvozi na svetska tržišta gde je najveća konkurencija, uglavnom u zapadnu Evropu i Ameriku.

Vaš direktan angažman u DSS-u ne predstavlja samo promenu u životu za vas lično. To će biti događaj i za tu stranku.

- Mojim angažovanjem Demokratska stranka Srbije će dobiti upravo ono što na neki način nema, kako ja gledam spolja. Kritikovao sam DSS. Kako da kažem, ko je vaš i koga tako osećate, njega najviše i kritikujete. Demokratska stranka Srbije se doživljava kao stranka koja je suviše zatvorena, koja nije reformska i koja se mnogo ne bavi ekonomijom. Taj imidž mora da se razbije, jer stranka ima veliki broj kvalitetnih ljudi koji će to i pokazati. Na primer, ministar Bubalo je na to mesto došao “sa strane”, on je jednostavno rešio neke probleme u kratkom vremenu koji nisu mogli biti rešeni u poslednjih 15 godina.

Ovo je dobra promena i može da bude prekretnica. Vidite šta se desilo na srpskoj političkoj sceni. Stalno pričam o dva fenomena. Prvi, fenomen Tadića. Jedan čovek je promenio - stranka je bila u nokdaunu. Izašao je jedan čovek, a svi ovi drugi, 85 odsto njih, ostali su isti. Ali on je potpuno promenio imidž stranke. Drugi fenomen - Karić. Sit je narod politike i hoće neku novu pozitivnu ideju da čuje, da će nešto neko da gradi, da skida neke katance. Ja bih gospodinu Kariću dao sve te fabrike gde je dotakao katance, da ih on uzme. Dao bih mu da ih pokrene. Hajdemo svim tim našim biznismenima da damo po deset fabrika ...

Po jedan evro?

- Po jedan evro. Evo ti, pokreni. Znači, mojim dolaskom dolazi i do promena u imidžu jedne stranke koja je vredna i koju treba da sačuvamo. Treba da je sačuvamo jer bez te dve stranke - Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije mi ne možemo sutra da formiramo ni novu funkcionalnu vladu. Kako ćemo da je formiramo? Znači, ako oni zajedno ne dobiju 51 odsto glasova, tu će biti problem.

U svakom slučaju, ne plašite se da ćete da završite kao ambasador?

- Ne, ne plašim se. Ja nikad neću da završim kao ambasador. Mene to ne interesuje. Drugo, ovo je dobra proba. Ja volim izazov. Kvalitetniji sam kandidat od svih drugih. Nema nikakvih problema da sednem sa svakim od tih kandidata da vidimo šta oni mogu da ponude, a šta ja mogu da ponudim.