Znanje i blagostanje

Brojni su i raznorodni razlozi zašto su neke nacije siromašne ili, pak, bogate. Čest je slučaj da upravo zemlje koje je priroda bogato obdarila (plodna zemlja, reke, rude, šume, ugodna klima...) tavore u vekovnom siromaštvu. Nasuprot njima mnoge nacije, koje naseljavaju negostoljubive i pasivne prostore, često su izrazito bogate i prosperitetne. Iz mnoštva faktora i konkretnih istorijskih okolnosti koji su doprinosili prosperitetu pojedinih nacija u pojedinim periodima razvoja izdvojićemo dva koja su nezaobilazan pratilac prosperiteta: odnos prema znanju i karakter države (kvalitet i stabilnost institucija). Često se u našoj dnevnoj politici insistira na vrednoći, ranom ustajanju, znojenju i celodnevnom radu kao receptu za uspeh pojedinca i društva. Takav pristup vuče korene iz komunističke propagande (rudar na novčanici od deset dinara) gde se pravi apoteoza teškom radu, a zapostavlja značaj obrazovanja i inovacija. Teški fizički rad zaslužuje poštovanje, ali nije dovoljan za uspeh. Svetska sirotinja radi čitav dan i ne obezbeđuje egzistencijalni minimum. Bogate nacije neprekidno skraćuju radno vreme, a jaz između bogatih i siromašnih raste. Kinezi su dominirali u proizvodnji svile i tekstila dok je proizvodnja bila ručna i živi rad dominantan. Kada je u Engleskoj konstruisana mehanička predilica, vrlo brzo su Englezi postali dominantni u proizvodnji tkanina u svetskim razmerama. Danas se proizvodnja tekstila ponovo vratila u Aziju jer je, usled difuzije tehničkog progresa, profitna stopa radikalno pala. Umesto tekstila u Londonu se dizajniraju finansijski derivati i drugi proizvodi koji obezbeđuju visoke profite. Nacije koje kreiraju inovacije (predilica, parna mašina, motor, raketa, čipovi ...) na bazi tehničkog progresa prisvajaju tehnološku rentu i stalno se nalaze u zoni rastućih prinosa. Kako se tehnički progres širi, ostali usvajaju nova znanja, zarade u tim delatnostima padaju. Prosperitetne nacije napuštaju tehnologije koje su iscrple potencijale, ali kreiraju nove. Posle tekstila i predilice, parna mašina postaje nova tehnološka platforma koja je pokrenula dugi talas inovacija. Potom dolaze motori (automobilska industrija) koji u prvoj polovini 20. veka donose masivne profite. Englezi u 19. veku imaju najbolje lokomotive, početkom 20. najbolje automobile, a danas to uopšte ne proizvode. Danas se zarađuje u finansijama, informatici, novim vojnim sistemima (Hitler je počeo praktično da gubi rat nakon što su Englezi dešifrovali njegovu ratnu šifru). Suština posebnog položaja upravo Engleske je u industriji znanja, u privlačenju kreativnog potencijala na engleske univerzitete iz čitavog sveta, a ne samo iz bivših kolonija. Zamislimo koje su prednosti kad imate mogućnost da privučete ljudski kvalitetni kapital iz celog sveta. Zamislite kakva je šteta za nas što većina studenata matematike, elektrotehnike, mikrobiologije.... iz male Srbije završi u Engleskoj i Americi kao kreativna infuzija za ekspanziju industrije znanja. Da ne pominjem Teslu i Pupina, koji su odlučujuće doprineli ekspanziji anglosaksonske moći. Šta privlači intelektualni i finansijski kapital u razvijene zemlje, Englesku i Ameriku? Zašto svaki Rus, Arapin, Indus, Srbin veliki novac zarađen u svojoj zemlji nosi u taj sistem. Sistem je postao njihov glavni proizvod. Priliv intelektualnog i finansijskog bogatstva dakako zahteva neprekidne inovacije da bi se postojeći poredak održao. Zemlje koje se sa radošću lišavaju sopstvenog kreativnog potencijala, koje preziru znanje i ismejavaju učenje, osuđene su na dno rang liste razvijenosti. Zemlje teško obolele od nedostatka koncepta i vizije sopstvenog razvoja ne štede u plaćanju licenci za rijaliti programe, a najkvalitetnije mlade naučnike ćutke ispraćaju na put bez povratka. Znanje je ključni resurs od koga zavisi bogatstvo nacije bilo da ga sama stvara, ili otima od drugih naroda putem osvajanja.