Sve će to, mila moja, prekriti engleski

To bi bili primeri za „anglosrpski bukvar“, ali izgleda da postoji i anglosrpski pravopis. Kako mi piše čitalac D. A., „od pojave interneta, po amerikanski, sve se piše velikim slovima“. Navodi i primere: na sajtu firme „Mitros mjuzik“ prikazuje se „Odeljenje Gitara i Studijske Opreme“, a na nekom elektronskom forumu navode se naslovi pesama kao „Sve Će To Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi i Šaš“. U tački 191 Pravopisa iscrpno je objašnjeno kako se završeci starogrčkih i latinskih imena zamenjuju našima: Pythagoras je kod nas Pitagora, Sokrates – Sokrat, Gordios – Gordije, Menelaos – Menelaj, Romulus – Romul, Publius – Publije, Nero – Neron i tako dalje. Englezi takvih briga nemaju. Pošto njihov jezik, za razliku od grčkog, od latinskog i od našeg, nema deklinacije, oni sva imena prenose u nominativu. Mi smo, avaj, prilično zanemarili klasičnu filologiju, pa nije čudo što se i u uglednim novinama javljaju primeri kao „starorimski državnik i pisac Markus Kato“, o čemu mi piše prof. LJubomirka Krkljuš. Nije Markus Kato, nego Marko Porcije Katon, onaj što je uporno zahtevao da se razori Kartagina. I nije latinski jedini jezik koji strada od engleskog posredništva. Ista čitateljka šalje mi primere kao „Bohemija i Moravija“ (umesto: Češka i Moravska), „bohemska istorija“ (umesto: češka istorija), „Trg sv. Venceslasa“ (umesto: Trg sv. Vaclava, iliti na češkom Vaclavske namjesti), „romanski“ (po engleskom Roman, rimski, dok bi romanski na engleskom bilo Romance). Da i ne pominjemo druge primere bukvalnih anglicizama, kao što su oni koje je zabeležio D. A. slušajući prenos teniskih mečeva: „Krucijalno je za Iznera da pogodi prvi servis“ (crucial znači presudan, bitan, odlučujući), „Đoković je u problemu sa reketom“ (kod nas je uobičajeno imati problem ili biti u nevolji, dok „biti u problemu“ zvuči kao kopija engleskog to be in trouble). Šta da se radi: sve to, valjda, spada u evroatlantske integracije.