Istorijski četvrtak za Srbiju

Evropska centralna banka, prvi put u istoriji, donela je toga dana odluku da referentnu kamatnu stopu spusti sa 0,5 odsto na nulu, a mesečni fond novca koji upumpava u evrozonu kako bi povećala inflaciju i omogućila njen ekonomski oporavak poveća sa 60 na 80 milijardi evra. Po obelodanjivanju te vesti evro je izgubio oko jedan odsto svoje vrednosti u poređenju sa dolarom, da bi brzo potom počeo da raste, jer su investitori pohrlili da ga kupuju sluteći da ECB ne može još dugo voditi politiku snižavanja kamata. Analitičari, međutim, veruju da će nakon prvog šoka evro ponovo početi da pada, pa se čekaju reakcije drugih centralnih banaka u ovom zahuktanom valutnom ratu. Dodatno pojeftinjenje novca ide naruku onima koji bi da se zadužuju, pa nemački mediji, a sve češće i analitičari Marija Dragija, šefa ECB okrivljuju za „vođenje evrozone u propast“. Smatraju da bi Dragi trebalo da preokrene monetarnu politiku u smislu da poveća kamatnu stopu, pošto se postojeći recept nije pokazao efikasnim. Nemački bankari plaše se da povećanje kamate na čuvanje novca banaka kod ECB neće ubrzati kreditni rast, nego poskupeti kredite, i eto opet nevolje. Ali da u svakom zlu ima i nečeg dobrog potvrđuje činjenica da poplava još jeftinijeg novca Srbiji omogućava da se nikada jeftinije zaduži na evropskom tržištu kako bi otplatila ranije uzete skupe kredite. Gruba računica pokazuje da bi zamenom skupih zajmova jeftinim država mogla da uštedi i do 800 miliona evra godišnje, kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke. Carić je ubeđen da bi dobrom državnom strategijom i koordinacijom Vlade i NBS Srbija ovu situaciju mogla da iskoristi da pokrene investicioni ciklus, poveća broj zaposlenih i znatno ubrza ekonomski rast, jer kamate na kredite nikada nisu bile manje. Kako kaže, dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane. Zna li Srbija to da iskoristi?