Arhiva

Najveći profit u istoriji kompanije

Jovanka Matić | 20. septembar 2023 | 01:00
Najveći profit u istoriji kompanije


U vremenu posustale srpske privrede, gde je obim proizvodnje skoro zanemarljiv, svakako treba istaći da je u ovoj kompaniji u prošloj godini povećana proizvodnja za 10 posto, prodaja za 20 posto (deo plsamana i iz zaliha), da je ostvaren najveći profit u istoriji Prvog partizana - od oko 11 miliona evra i duplo je veći nego prethodne godine. Ovo su činjenice koje govore o stabilnosti u poslovanju, koje podrazumeva redovno izmirivanje svih obaveza prema državi, dobavljačima i zaposlenima... O rezultatima poslovanja, investicijama i planovima razvoja razgovaramo sa Dobrosavom Andrićem, generalnim direktorom Prvog partizana.

Kad govorim o profitu, tačno je da je u 2015. godini on bio duplo veći nego prethodne godine. U 2013. je iznosio oko pet miliona, u 2014. 5,2 miliona, a u 2015. godini 10,8 miliona evra. Ove brojke najbolje govore o tome koliko se fabrika, u svim oblastima razvija. Činjenica je da smo stigli do ovako dobrih rezultata zbog toga što smo pre četiri godine ušli u veliki investicioni projekat koji nosi naziv Modernizacija kapaciteta.

Investicije su bile neophodne s obzirom na to da se najveći deo proizvodnje odvija u podzemnom objektu. Po projektu Modernizacija kapaciteta, kada bude u potpunosti implementiran, izmestićemo proizvodnju iz podzemnog objekta. Projekat predviđa potpuno novu infrastrukturu, i ulaganja u opremu, a to podrazumeva da je u nadzemnim objektima, zbog smanjenja tekućih troškova i proizvodnja efektivnija, pogotovo što će se odvijati sa novom opremom. Pored toga nova oprema će obezbediti veću produkciju, koja automatski diže ukupan prihod i kvalitet proizvoda na viši nivo.




Jeste li zadovoljni time kako se realizuje projekat Modernizacija kapaciteta?


Već smo implementirali dve trećine projekta čija je ukupna vrednost 32 miliona evra. Ovo su velika sredstva, a mora se priznati da u ovom nestabilnom vremenu pogotovo za privredu, ne samo u Srbiji već i u svetu, nije lako obezbediti ovolika sredstva za investicije, a i vrlo je odgovorno doneti ovako značajnu odluku. Mi smo je doneli zajedno sa Ministarstvom odbrane. Potpuno sigurno i postepeno idemo u realizaciju projekta. Do sada smo utrošili oko 20 miliona evra u objekte infrastrukture i opremu za proizvodnju. Od uloženih 20 miliona evra, samo pet miliona je iz kredita, a petnaest miliona je investirano iz tekućeg poslovanja.

Napravili smo potpuno novu halu za proizvodnju zrna i izveli ljude iz podzemnog objekta, zatim halu za proizvodnju čaure i takođe izveli ljude iz podzemnog objekta. Ove godine planiramo da završimo treću halu.
Moramo izmestiti odeljenje koje kompletira i pakuje proizvode. To je opasni deo proizvodnje, a i širimo se i ne bismo dobili ni odgovarajuće dozvole za rad u gradu. Veoma su strogi standardi koje propisuju razni zakoni i pravilnici. Radimo na obezbeđenju lokacije van grada, površine 74 hektara. Vlasnik lokacije je država, kojom upravljaju Srbijašume. U toku je izrada dokumentacije za dobijanje odgovarajuće dozvole, koju ćemo završiti u aprilu mesecu, nakon čega ide na rešavanje u Vladu. Očekujemo da taj prostor dobijemo ili da ga kupimo. S obzirom na to da su Srbijašume državno preduzeće, kao što smo i mi, to bi moglo da se prenese, jer mi na toj lokaciji gradimo i ulažemo u državnu fabriku. Podršku za ovaj projekat imamo od našeg ministarstva i ostalih ministarstva koja su bitna za obezbeđenje ove lokacije. Trenutno taj projekat radimo sa našom Direkcijom za građevinsko zemljište, na nivou lokalne samouprave, i on je u fazi javnog uvida i, kao što sam rekao, u toku aprila ćemo uputiti zahtev Vladi.
Nakon dobijanja lokacije, predstoji nam izrada glavnog projekta, očekujemo da u avgustu krenemo sa gradnjom. Fabrika treba da sadrži deo gde će se vršiti kontrola onoga što proizvedemo na lokaciji: elemente metka, čaure i zrna i deo gde se vrši kompletiranje. To će biti adresa odakle će kretati šleperi prema svetu u preko 70 zemalja sa kojima Prvi partizan sarađuje.



Kojih pravila se pridržavate kako biste postigli dobre efekte u poslovanju?

Postoje određeni prioriteti. Ključni je taj da veliki dobavljači moraju imati na vreme uplate, pre svega mislim na dobavljače bakra, baruta, kapisle i ambalaže. Veoma smo malo zaduženi kod banaka, mislim na kratkoročne kredite, kao i u delu investicionih kredita. Naši dobri rezultati i dugoročna saradnja sa bankama doprineli su da imamo veoma povoljne kamate na nivou 2,5 do 3 posto. Pozitivno je to što ukupna finansijska kretanja u svetu pružaju mogućnost da te kamate i dalje idu nizbrdo i to je ono što svakoj privrednoj delatnosti, pa i našoj kompaniji, odgovara. Uz povoljne kredite i delimično iz profita, imamo mogućnosti da što više investiramo.
Proizvodnja ne bi mogla da bude ostvarena da nemamo dobar, stručan menadžment-tim i vrsne majstore. Povećana proizvodnja nam je stvorila i mogućnost da u zadnjih pet godina zaposlimo preko 1.000 ljudi iz Užica i šire okoline od Čačka do Prijepolja. Ulaskom mladih ljudi u fabriku dobili smo veću energiju za rad. Oni postepeno stiču iskustva u ovoj specifičnoj proizvodnji, koja zahteva i specifično znanje i kulturu u radu.
U zadnjih pet godina ojačali smo fabriku i za 30 mladih stručnih kadrova. Osećamo obavezu prema gradu da zadržimo obrazovane kadrove u Užicu, jer je tendencija da oni ostaju u Beogradu ili da idu van zemlje. Studenti koje mi stipendiramo vrlo rado dolaze da rade kod nas, jer Prvi partizan dobro posluje.

Postoje li neka tržišna kretanja koja su pozitivno uticali na poslovanje Kompanije? Kakvo je poslovanje bilo u prethodnim godinama?

Tradicionalno poslovanje Prvog partizana već pet godina ide uzlaznom linijom po svim pokazateljima. Naši kapaciteti su u potpunosti uposleni. Svake godine mi u drugoj polovini tekuće godine već imamo obezbeđenu uposlenost za narednu godinu. Ove godine, od 1. januara smo krenuli, uz sigurnost da je obezbeđen plasman za celu 2016. godinu, sem toga povećali smo plan za određeni procenat u odnosu na prethodnu godinu.

Moram napomenuti i to da smo u prethodnoj godini imali određene elemente koji su pozitivno uticali na poslovanje. S obzirom na to da mi 98 posto svoje proizvodnje izvozimo i to, preko 60 posto, na dolarsko područje te nam je veoma važno kako se kotira dolar, a on je prošle godine bio prilično jak u odnosu na prethodne godine. Ono što, takođe, skoro sudbinski utiče na poslovanje je cena obojenih metala na berzi. Veliku stavku u našoj proizvodnji čini mesing koji se proizvodi od bakra i cinka i pad cene ovih metala nam je odgovarao.
Moram reći i ovo, radi podsećanja, ove pogodnosti koje sam naveo, a koje su se događale tokom prethodne godine, nismo imali ranijih godina, a naše poslovanje, unazad pet godina, išlo je uzlaznom linijom i bilo je sve bolje.


Mnoga državna preduzeća ističu kako su dobro poslovali u prethodnoj godini, a sa druge strane stari dugovi i dalje su tu? Da li Prvi partizan ima zaostalih dugovanja državi, dobavljačima ili radnicima?

Prvi partizan je veliki oslonac gradu Užicu, naravno i Srbiji. Fabrika je jedna od malobrojnih kompanija u Srbiji koja nikome ništa ne duguje. Ostvaruje svoju misiju: ugovara, proizvodi, isporučuje, naplaćuje i od tog novca uredno servisira zarade, poreze, doprinose, osiguranja... Interes Republike Srbije je da Prvi partizan dobro radi, jer smo, između ostalog, uvezani sa mnogim kooperantima, posebno sa nekoliko fabrika vojne industrije. Tu pre svega mislim na preduzeće Milan Blagojević iz Lučana, od koga kupujemo 90 posto baruta, zatim na Valjaonicu bakra. Od njih kupujemo 100 posto količine mesinga za našu proizvodnju, u vrednosti preko 20 miliona dolara na godišnjem nivou.

Kako u budućnosti vidite Prvi partizan?

Procena je da ćemo se do kraja 2017. godine useliti u novi prostor i da ćemo već 2018. biti za 40 posto jači po svim poslovnim pokazateljima. Veći za 40 posto ukupan prihod, veći obim proizvodnje i bolji profit, jer će i troškovi biti manji. Što se tiče 10 do 12 miliona evra, koje još treba da uložimo, to nam nije problem obezbedićemo ih iz tekućeg poslovanja i deo, ukoliko nam za to bude potrebno, kroz dugoročne investicione kredite.

Krajem 2017. godine, Prvi partizan će biti veći, širi, rentabilniji i produktivniji, samim tim će biti stvorena mogućnost da primimo još novih radnika. Sada je u kompaniji zaposleno 1.550 radnika, a i ove godine ćemo primiti još jedan broj novih radnika.
Što se tiče zarada, u poređenju sa ostalim fabrikama vojne industrije, imamo najveće zarade, u poređenju sa firmama u Užicu takođe. One su uvek u proseku za oko 40 posto veće od proseka u Republici Srbiji. Mi važimo za jedan veliki miran radni tim koji dobro funkcioniše i postiže odlične rezultate i zarade, koji se pozitivno reflektuju na lokalnu samoupravu i Republiku Srbiju kroz plaćanje svih obaveza koje se odnose na zarađeni dinar.
Veoma je pozitivno što mi u našem programu proizvodnje imamo komercijalni program - sportska i lovačka municija, koji stalno unapređujemo i razvijamo. Jednog dana i ako ne bude postojala kriza u svetu i ratovi, Prvi partizan će dobro raditi. To govori da kompanija dugoročno ima dobru budućnost, što je velika prednost u odnosu na neke fabrike koje su čisto vojne. Komercijalni program nam nije pao s neba. Trideset godina naši stručnjaci su svoje znanje usklađivali sa potrebama tržišta i osvojili su široku gamu proizvoda. Komercijalni program nam je u određenom trenutku pomogao da živimo.

Kako se kotirate u rangiranju uspešnih preduzeća u Srbiji?

Mnoge institucije, koje ispituju i ocenjuju rad kompanija, poslovanje Prvog partizana svrstale su u sami vrh. Dodeljen nam je Oskar kvaliteta, u rangu velikih kompanija. Polovinom prošle godine dobili smo nagradu za održivi razvoj koju dodeljuje Privredna komora Srbije i Klub privrednih novinara. Belgijska agencija nas je proglasila za najbolju kompaniju u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Prošle godine u Kanu, kompanija i ja kao menadžer, proglašeni smo za najbolje u Evropi u ovoj oblasti.


Ko je direktor Prvog partizana


Dobrosav Andrić diplomirao je na mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek za naoružanje. Rođen je u jednom selu nedaleko od Sevojna. Od prvog radnog dana, od 1981. godine je u Prvom partizanu. Kao mlad inženjer radio je na svim bitnim poslovima od konstruktora do rukovodioca u proizvodnji, direktora razvoja i pomoćnika generalnog direktora. Od 1998. godine je generalni direktor kompanije i svih osamnaest godina ima isti tim stručnih ljudi - jedino su zbog povećanog obima posla u timu dva nova stručnjaka, a stabilan tim menadžera kompaniji daje veći značaj, pogotovo kod stranih partnera.
Iako je imao više ponuda da ode da radi u inostranstvu i u Beogradu, nikada nije odlazio ni iz Prvog partizana ni iz Užica. Kaže da je ostao jer voli svoj grad, čestite ljude i zdrave i lepe predele, a dodatnu energiju crpe iz stabilne porodice, u društvu lekara: supruga ima svoju ordinaciju a sin i ćerka rade, takođe kao lekari, u Beču.